slika politike - Jovan Despotović

pomiriti sa utiskom kao je ova "poslava" prikazala Srbiju kao "grobno mesto" (kako reče NikolaBarović, iako to nije sasvim netačno) na kome se jedino mogu održavati parastosi i in memorijami,na primer onakvi kakav je poput svojevrsnog proglasa pročitan na samom završetku:"Srbijo, šta za teme znače ova imena (ilustrovana fotografijama brojnih mladih ljudi koje suemitovane na video-bimu na potpuno zamračenom Trgu republike uz koji se samo u daljini najednom bilbordu moglo pročitati "Love"- prim. J.D.)? Srbijo da li znaš ko su ovi ljudi? Gladni,prebijeni, zatvoreni, opljačkani, poniženi, iznevereni, oterani, ubijeni... mrtvi. Srbijo da li imašrazloga za slavlje? Znamo da ga nema, jer smo osećali smrt deset godina. Koliko godina? Jednu i jošjednu. Još jednu? Koliko? Želimo život, toliko da su mnogi žrtvovali sebe za nas. Koliko ste takvihpoznavali. Želimo da ih se setimo, zato što poštujemo njihovu žrtvu. Zato sada hoćemo sebi daobećamo život, zbog njih i zbog nas. Život za koji će svako od nas morati da se bori i da da deosebe, život a ne smrt, ponovo, uvek. Srbija nema razloga za slavlje i zato vas molimo minut ćutanjaza sve njih i nas. Sada idemo kući, naš odlazak je poruka za Srbiju, ove godine život konačno morada pobedi. Da ne bude više žrtava, da ovo bude poslednji minut ćutanja, da poručimo svima - ovo jeta godina."Zaprepašćujuće je, s druge strane, da nije bilo pominjanja zatvorenih i progonjenih jugoslovenskihAlbanaca (čak ni onih maloletnih), kakvi su na primer, doktorka i pesnikinja Fljora Brovina i mnogidrugi koji takođe bez krivice čame u srpskim zatvorima. Ovaj propust već govori o ozbiljnimpukotinama koje se nažalost vide čak i u "Otporu". No, ideja dočeka kao komemoracije naravno daje imala uz loše i neke dobre strane. To je svakako je smirivanje strasti prisutnih nasuprotmonstruoznom svečarenju uobičajenom za JUL i Ministarstvo kulture koje nije pokazano samoovom prigodom već u mnogim prilikama tokom prošle godine u trenucima masovnih pogibijamladih. Dakle, ovaj osvešćeni deo studentske populacije razumeo je da je ovo vreme bez ikakvograzloga za svečanosti bilo koje vrste i sa bilo kakvim povodom. Nakon svega publika se sapomešanim osećanjima razilazalila nakon ovako koncipirane "proslave" i poslate "poruke".Za kraj još jedno neprijatno ali i neophodno pitanje: da li je ova "frakcija" koja sada dominira"Otporom" zaista dovoljno otporna, tj. da li je dovoljno svesna ozbiljnih izazova vremena koji suneposredno pred nama? To ćemo ubrzo videti! Kako kod bilo: (i) sa Otporom Biće promena.Rebublika, br. 232, 1-15. mart 2000.Demonstracije prkosaUz pojačanu represiju značajno se povećava i stepen otpora na raznim planovima: od medijskog,preko edukativnog sve do kulturnog i umetničkog. I to ne samo u Beogradu, već i u drugim centrimagde se ubrzano organizuju snage koje se otvorenije i osmišljenije suprotstavljaju sve krvavijoj ibezobzirnijoj diktaturi paralelno sa opozicionim strankama - katkada efikasnije i ubedljivije. Tako sunedavno u Valjevu, Vršcu i Novom Sadu održane tri ižložbe koje su žestokim jezikom stvaralačkogkriticizma odgovorile na sve oštrije političke, socijalne i kulturne trendove. Očigledno je da se stvarajedan vrlo širok front nepristajanja koji mobiliše sve veći broj ohrabrenih pojedinaca uprkospoličkim ubistvima, prebijanjima aktivista, drakonskim kaznama medija itd.Protiv tame - Sloboda za MakijaU organizaciji Saveza za Promene i Građanskog Otpora u Valjevu, na još jedan istorijski dan (SPSovkongresni 17. februar), dvadesetak umetnika okupilo se na zajedničkoj izložbi-protestu podsloganom Protiv tame - Sloboda za Makija. Sasvim različitih poetika, stilskih opredeljenja ilikovnih shvatanja Valjevska alternativna scena je kroz mnoge medije od slika do performansanačinila jedan zanimljiv, i nadasve slobodoumni omaž Bogoljubu Arsenijeviću Makiju.Stvaraoci Valjeva, i ne samo oni, pokazujući to na najotvoreniji način, nisu se uplašili aktuelnihpretnji već upravo suprotno - spremni su na najdirektniju borbu ne samo za oslobađanje jednognjihovog sugrađanina, saborca za ljudska prava i umetnika koji već pola godine bez krivice čami upritvoru prkosno odbijajući inicijative za pomilovanje (uz to u takvom zadravstvenom stanju kojeiziskuje najhitniji medicinski tretman a ne najsurovije utamničenje) već i za kolektivno izbavljenje izposlednje evropske komunonacističke tamnice koja kao tumor volšebno opstojava u samom srcuBalkana.Živko Grozdanić Gera: Bull testiclles in bloodZaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanom stvaralačkompoduhvatu, vršački umetnik Živko Grozdanić Gera priredio je izložbu objekata u Galeriji