slika politike - Jovan Despotović

aktuelni sukob u ULUSu.Dugogodišnje nagomilavanje nerešenih staleških problema uzrokovalo je najnoviji cikluslikovnjačkih previranja. Totalna zbrka koja danas vlada u sistemu umetničkih vrednosti na čiji 'vrh'su izbili čisti komercijalni umetnici, još više komplikuje ionako zamršeno i deprimirajuće stanjekoje vlada među likovnim umetnicima. Nekolike generacije mlađih i sasvim mladih stvaralaca kojisu današnji inicijatori pobune u Udruženju istakli su prave razloge nezadovoljstva.NEPROZIRNOST: Predugo traje jedna neprozirna politika Udruženja koje se umesto da rešavastatusne, teške probleme koji muče njegove članove, kakvi su radni prostor, stipendije, stručnousavršavanje itd, želi pre svega da arbitrira u pitanjima estetike i da kanališe tokove domaćeglikovnog stvaralaštva. Da nije tako, ne bi se dogodilo da ogromnu energiju i vreme Udruženje trošioko, recimo, načina organizovanja Oktobarskog salona, ili programa nekih vodećih umetničkihinstitucija, ili oko toga da li Paviljon 'Cvijeta Zuzorić' treba da bude ULUSov koji je potpunopreuzeo upravno i programsko rukovođenje - što svakako nisu poslovi iz domena njegovog rada.Pobunjene umetnike ta pitanja ne zanimaju jer to i nisu programski zadaci Udruženja. Interesuje ihkako se Udruženjem upravlja, kako se dele ateljei, kakve i kolike će stipendije dobiti, kako državaizvršava svoje zakonske i finansijske obaveze prema njima...Kako je ukupna slika današnjeg jugoslovenskog društva krajnje zamršena, neartikulisana i posvemu sudeći nepromenljiva - od vrhunske politike pa sve do adekvatnog mikrostanja koje se možeidentifikovati i u udruženjima poput ULUSa, izgleda da ne preostaje ništa drugo nego stvaranjenovih asocijacija sa zadacima, programima i sastavom te voljom članstva primerenim njihovimdanašnjim potrebama, idejama i mentalitetu. Iskustvo govori da su uvek bili uzaludni naporimenjanja postojećih staleških formacija - takođe ono svedoči i da je novo vreme uvek stvaralo inove asocijacije zasnovane na drugačijim načelima od postojećih.Da li će to saznanje uticati da se formira jedna nova organizacija sa novim ciljevima - od togazapravo zavisi i samo razrešenje sadašnjeg sukoba u ULUSu.Vreme, 9. avgust 1997.U tri slikeFenomeni i značenja novih slika sa kraja XX veka nesumnjivo da zaokupljuju veliku pažnju javnosti- koliko stručne toliko i laičke. Jedan ovdašnji aktuelni događaj vratio je u centar medijske imasovne pozornosti sve zablude koje se upravo u ovakvim perifernim kulturnim oblastimaispoljavaju. Katkada latentno, katkada agresivno, ličnosti iz praktično svih intelektualnih iprofesionalnih slojeva, marginalnih ili vodećih društvenih grupa javno tumače smisao i poruke kojese emituju sa današnjih ikona - bilo da su one produkti serioznog stvaralaštva, bilo da su oneučinjene za jednokratnu i masovnu upotrebu, na primer kao predizborni plakati i sl.Nije neophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičan način pokazujutemeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz slika "iščitanju". Ova pojava jesnažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovno rigidnih političkih grupa - ilevog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnim kulturnim i civilizacijskim područijimakoje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastite želje) izvan magistralnih civilizacijskih tokova,koje su još, dakle, uvek u "istorijskom periodu", dolazi do tolikog preplitanja uticaja da je potpunorazumljivo što se oni ne mogu ni tačno ni potpuno raspoznati. Učinci takvog stanja mogu biti zaistazanimljivi - da istovremeno nisu porazni, destruktivni i opasni.Strah od slika: Logičan početak ovog malog pregleda nalazimo tačno pre deset godina, 1987. uzbivanjima nastalim povodom famozne naslovne stranice "Studenta". Da se podsetimo, na njoj je zabroj kojim je obeležen Dan mladosti objavljena fotografija jednog lista koji je na sebi imao jednooštećenje u vidu zareza. Reakcija tadašnjeg Gradskog komiteta SKJ u Beogradu (čiji je šef u tovreme bio Slobodan Milošević), personalizovanog kroz napis Dušana Mitevića koji je ovu slikurazumeo kao politički napad, odnosno kao uvreda druga Tita. Odbrana njegovog lika i dela bila jetada toliko temeljita i razorna, toliko izvedena u jednom enormnom strahu od mogućih promena dasu isledile kazne za aktere ovog događaja. Sva kasnija objašnjenja i tumačenja koja nisu došla samood redakcije "Studenta" već i od liberalne i demokratske javnosti te uticajnih pojedinaca različitogpolitičkog i ideološkog spektra. Međutim, tumačenja komunista, zapravo pripadnika SKJ, ostarelihrevolucionara koji su se kao pripadnici Titovog partizanskog pokreta prepoznali kao meta napada imladih jurišnika okupljenih oko marksističkih centara i univerzitetskog partijskog komiteta (čija ćevrtoglava politička karijera uskoro biti izvedena pod budnom pažnjom njihovog ideološkog mentora