slika politike - Jovan Despotović

ona se u svom radu, generacijski gledajući ponajviše obraća mladim umetnicima, ali i crtežu u'proširenom polju' što će reći da ni ova stvaralačka disciplina nije protekla bez uticaja drugihsredstava izraza tako da njen program niukom slučaju nije redukovan na šturu – po definiciji,tehniku crtanja.Zašto su za ovaj komentar izabrane tek pomenute galerije ako se zna da ih u Beogradu danas imaznatno više što neregistrovanih kao umetničke galerije, što kafe-galerije, što trgovine svega isvačega – pa i slika tzv. 'umetnosti' ili bižuterije i papirnice. Osnovni je razlog da se iniciraneophodna nomenklatura galerija sa podelom na one zaista umetničke i neprofitne koje će imatipovlašćen državni status (poput galerija koje su na budžetima grada ili republike) a to podrazumevapotpuno drugačiju poresku politiku i maksimalne beneficije oko njihovih cena zakupa poslovnogprostora, struje, telefona i dr. Sve druge radnje ili trgovine koje imaju naziv 'galerija' a ne bave sepromocijom ozbiljnog stvaralaštva morale bi uz postojeća poreska opterećenja dobiti i posebandodatak koji bi bio označen kao 'porez na šund' i koji bi u skoroj budućnosti omogućio da Beogradumetnsto tri dobije barem trideset i tri prave umetničke galerije.No, ovo je možda priča za neku daleku budućnost. Ono što bi se odmah moglo učiniti jeste da se nanivou republike i opština formiraju komisije sastavljene od istoričara umetnosti i likovnih kritičarakoje će pratiti rad svih postojećih galerija i koje će u nekom doglednom vremenu po ujednačenimkriterijumima načiniti spiskove onih izlagačkih prostora koji ne potpadaju pod pogubnu, po ukuspublike, komercijalizaciju likovnog programa. Time bi se javnost jasno upozoravala na skrivene iotvorene opasnosti na koje može naići u tzv. Umetničkim galerijama, a važan deo toga posla moraobi se videti i u kulturnim rubrikama dnevnih i nedeljnih novina, te u elektronskim medijima koji sepolako ali sigurno iz nerazumljivih razloga zatvaraju za ovu umetnost čime i oni daju nemalidoprinos ovom negativnom trendu. Za početak, pogotovo u ovom, kako smo u samom uvoduistakli, krajnje nepovoljnom trenutku za kulturi i umetnost – posebno likovnu, to bi bio prvi korak upravcu uvođenja ozbiljnog reda i u ovoj oblasti javnog socijlanog života od posebnog značaja nakoji oni koji već danas programiraju društvo novih političkih kvaliteta moraju na ozbiljan način daračunaju.Danas, 24. januar 2000.Urbanizam i zaštita spomenika kultureSistemski organizovana nebrigaJedno od najbolnijih pitanja današnje srpske kulture svakako je stanje u kome se nalaze urbanizam izaštita velikih spomeničkih kompleksa. Primer uništavanja crkvene, kulturne i umetničke baštine naKosmetu drastičan je primer i najbolje govori o sistem(at)ski organizovanoj nebrizi ili znatnojinstitucionalnoj neorganizovanosti koja je prve velike znake slabosti pokazala radom tzv. Kriznogštaba Ministarstva kulture već za vreme rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini kada su učinjenitoliko veliki propusti da su najpre doveli do mađunarodne inspekcije iniciranu od strane hrvatske(što je usledilo neprijatnom posetom eksperata koji su po nas sačini porazan i kompromitujućiizveštaj Evropskom savetu), a danas se svetska zajednica oglušuje o nedozvoljenu devastaciju srpskekulturne baštine na Kosovu koja se u sve većem broju uništava. Kako srpski zaštitari nisu bezikakvog opravdanja reagovali na rušenje hrvatskih i muslimanskih spomenika kulture, tako izgledada se danas i međunarodna zajednica, za uzvrat i sa istim razlozima, neobazire zbog masovnograzaranja srpskih i to u samoj "nacionalnoj kolevci". Možda njima i nije u interesu da se našispomenici kulture sačuvaju, ali nama svakako jeste. Ili se ja možda varam?Jer, objašnjenje domaće indolentnosti prema ovom problemu može biti sasvim nalik poznatim"žrtvovanjima" na koje nas je režim tokom protekle decenije navikavao a odvijala su se u vidubesmislenih pogibija (od kojih je najdrastičnije bio masakr radnika RTS-a prošle godine iz samovlastima znanih razloga, koji se dočim zasad mogu samo naslutiti, pošto žrtve nisu bili upozorene daće biti raketirane), masovnih ljudskih tragedija i nepotrebnih ratnih razaranja koja su bila svih tihgodina konstantno generisana sa samog vrha poličke moći sadašnje Jugoslavije.Srpski spomenici koji se nalaze na Kosovu i dandanas su ostali neobeleženi za ratne uslove (ilimožda ni u tom ratu nismo učestvovali!), a danas su potpuno nedostupni državim i stručnimorganima Srbije i Jugoslavije, prepušteni bilo blagom i kamufliranom, bilo potpuno otvorenom alisigurnom procesu uništavanja uprkos slabašnim poklušajima intrevencionističkih trupa da ih makarkoliko-toliko zaštite. Ali to je očigledno nedovoljno. Ako se nešto ozbiljnije ne učini, za koju godinu