slika politike - Jovan Despotović

tim naslovom Ješa Denegri je, između ostalog, istakao i sledeće:A ukupni utisak cele ove (železničke i umetničke) "kompozicije" nosi neuporedivu i neporecivusugestiju: direktnost, drastičnost, sirovost, grubost, brutalnost kakva prevazilazi sve što umetničkatranspozicija može da postigne, a takav utisak postiže se tek kada predmeti i materijali progovoresami po sebi, svim svojim fizičkim svojstvima, svojim telesnim prisustvom, a ipak budu savladani iosmišljeni idejom, koncepcijom, energijom, ekspresijom svesne umetnikove i umetničke volje... Nosugestija Santračevog voza moćna je ne samo zato jer se nameće enormnim dimenzijama predmeta,grubošću materijala, fizičnošćču prisustva u realnom i svakodnevnom prostoru (ne, dakle u galerijinego na licu mesta, in situ, u ovom slučaju u vrevi železničke stanice). Ta je sugestija izuzetno jakajer je ovo delo u stanju da na simboličnom planu ponudi i probudi mnogobrojne sasvim određenereferencije. I to referencije na neke dramatične sadržaje kao što su prisilna putovanja, nasilnapreselenja, sve moguće represije i torture (od uvođenja ogromnog broja ljudi u logore i stratišta uvreme drugog svetskog rata do nedavnih masovnih etničkih čišćenja...); sve, dakle, s neprikrivenimasocijacijama na prinudu, ugroženost, opasnost, na strah i patnju, mučenje i trpljenje, ukratko nasve ono katastrofalno i kobno što donose ratovi i njihove beskrajne neizlečive posledice.Kada se bude jednom pravila konačna rekapitulacija umetničke faktografije koja je odslikala naševreme devedesetih, uz Balkanski barok Marine Abramović Balkanski voz (sudbine) ZvonimiraSantrača zauzeće svakako najistaknutije mesto. I ako je većina umetnika koji su stvarali u tojdramatičnoj epohi bila dakako uznemirenih savesti, tek je mali broj imao potrebu (a i hrabrosti) da otim događajima koji su presudno kreirali našu sudbinu jasno i nedvosmisleno prozbori autentičnim imonumentalnim delima, a tek ih je nekolicina koji su na krajnje direktan način o tome svedočili zabudućnost.Podatak da je sam Santrač imao i neposrednog ratno iskustva devedestih (sa direktnim sučenjem sasmrću i vrlo skupo plaćenom cenom) podiže uverljivost njegovog rada na izrazito visoku razinu.Brutalna ekspresija njegovog voza naše sudbine morala se temeljiti na neposrednom doživljaju kojije pri tome imao i direktne traumatičme posledice po samog autora.IZLOŽBENI PROJEKTIBalint Sombati: Postistorijski asamblažiUmetnička delatnost Balinta Sombatija imala je još od najranijih primera koji datiraju u kasnešezdesete godine izraziti najpre ideološki, a potom i otvoreno politički diskurs. Niz akcija iperformansa koje je on načinio pokazivali su stanje jedne specifične ideološke svesti kod one vrsteangažovane umetnosti koja je direktnim govorom svedočila, ikonički obeležavala i kritički tumačilasvoje vreme. Koje je opet za vrlo kratak period iz stanja socijalizma sa ljudskim licem prešlo unacionalsocijalističko stanje raspada, destrukcije, pervertiranja svih vrednosti od ljudskih i etičkih doestetičkih i umetničkih. Pri tome, Sombati je uvek baratao sa najprisutnijim simbolima koji suobeležavali taj trenutak. Ranije je to bila zastava Jugoslavije sa petokrakom ili portret Maršala Tita,kasnije bolnički ležaj i prolivena (sopstvena) krv po Ustavu, nekada su to bile ikone revolucionararadničkog pokreta (Lenjin), danas su to napušteni prostori sa rasutim stvarima, robom i uniformama,nekim simbolima na granici ruralnog i urbanog...Poslednje performanse ili ambijentalne postavke koje je Sombati načinio imaju najdirektniji zvukpostistorijskih asamblaža, dakle one povesne i umetničke forme koje su se ne samo u njegovom raduveć i u realnosti susrele, preplele i izgradile jednu složenu umetničku celinu koja je međunajrečitijima u ovoj vrsti kreativno-političke aktivnosti. Ako se manifestacije postindustrijske ereovde jedva mogu nazreti postsocijalizam je u enormnoj ekspaziji, ako je rušenje Berlinskog zidaoznačilo nastanak jedne potpuno nove civilizacije onda je taj trenutak ovde označio ekspresnopodizanje mnogobrojnih malih berlinskih zidova, ako je globalna kibernetička kultura Internetapraktično ovladala kulturnim svetom onda je njen pandan u našim uslovima propast svih tekovinaljudskog društva - od ekonomije do obrazovanja, od urbanizma do kulture... Balint Sombati poputosetljivih pojedinaca jedino u oblasti svoje profesije može da do kraja iskaže stav nemirenja inepristajanja. Otuda je njegov ukupni umetnički angažman danas postao isključivo jezivo opor,surovih prizora (auto)destrukcije i beznađa, haosa i prestupništva.Raša Todosijević: Umetnost = reklamaNakon konceptualističkih sedamdesetih kada je Raša Todosijević ponajbolje ispoljio svest o tome ukakvom se položaju našla nova umetnost u odnosu na sistem u kome opstoji - i u kome je najvažnijičinilac, a taj položaj je bio krajnje ponižavajući u odnosu na zvaničnu umetnost, na likovnu kritiku,institucije koje je opslužuju (galerije i muzeje), otkupnu politiku i medije, takva svest ga je usmerila