slika politike - Jovan Despotović

proklamovane borbe protiv "novokomponovanog haosa" koji se zasad samo vidi nakalemegdanskim poselima, ali ga ima i u vodećim institucijama kulture (u Muzeju savremeneumetnosti, na primer, koje je već poželeo da zaboravi izložbu POLIT ART-a, a za najnovije "prvopreduzeće" tek predstoji kajanje i stid), ili najsvežiji vandalizmi poput načina dogradnje dečijeklinike u Beogradu, pokušaja promene namene Legata Nedeljka Gvozdenovića i upada u radionicuza mozaik Fakulteta primenjenih umetnosti, biće potrebno uložiti još veću pozitivnu energiju zaprevladavanje zatečenog stanja. Ukidanje embarga svakako je i novi izazov za izvoz protagonista"novokomponovanog haosa", što je odmah i iskorišćeno - među uglednim poslenicima srpskekulture od Antonija Isakovića i Milorada Pavića do Radmile Bakočević, u prvom letu JAT-a zaMoskvu našao se i "slikar" koji je zapravo istinska sramota za srpsku kulturu.Jedan izuzetno malo poznat beogradski kulturni ambijent - Umetnički paviljon Veljković, izgrađen1931. godine, koji se nalazi u Birčaninovoj ulici, na inicijativu Beogradskog kruga bićerevitalizovan i nadamo se jedan novi punkt iz koga će isijavati energija duhovnog sadržaja koja ćenas vratiti svetu i civilnom društvu kome zapravo i pripadamo.Vidimo da i kod nas postoje, kao i svuda, paralelni svetovi. Oduvek su oni i postojali: oni javni,građanski, sazdani na čvrstim etičkim principima uređenog društva u kome se tačno zna gde je komemesto i čime se ko bavi, i oni tajni, podzemni, kriminalni, karakteristični po proganjanjima,prevarama, ucenama, otimanjima... Ta dva sveta danas su se odjednom ukrstila, udarila u ovomtužnom i strašnom vremenu u kome živimo. Vremenu za koje se veruje da će brzo proći, ali je tavera, a zatim nada, sve tanja i dalja.Bar je beogradski aerodrom ponovo otvoren.Vreme umetnosti, br. 2, Vreme, 17. oktobar 1994.Socijalistički nacionalizamNisam odmah shvatio genezu njihove mržnje ni zato što smo se mi, socijalisti, bili opredelili zakontinuitet jedne neimarske politke, politike koja je Srbiju i Jugoslaviju iz statusa siromašne agrarnezemlje dovela u rang razvijenih evropskih i svetskih država, politike koja je zadivljujuće uspešnorazrešila višenacionalno pitanje, rad, penzije, zdrastvo, školstvo, kulturu..., pa u predratnim srpskimgradovima nije bilo ni po deset kuća sa vodovodom i engleskim klozetima, a sada... stotine hiljada imiliona higijenskih novih stanova, škola, fakulteta, bolnica; vekovima nepokrivene i rušene svetinjepo srpskim manastirima, sada su pokrivene, restaurisane, konzervisane, podignut je ogroman brojfabrika, domova kulture, bazena za plivanje, sportskih terena, institucija države, intenzivno jerađeno na podizanju nivoa dostojanstva života naših građana, a sada za nama, prirodnimnastavljačima ovog graditeljskog puta, neki masni odrpanci drsko i preteće uzvikuju: 'Bandocrvena'.Kada je ovo napisano - pre 40-50 godina? Ne, upravo oktobra 1994, zgodom proslaveoslobođenja/okupacije (kako je kome prihvatljivije i razumljivije) Beograda i Zemuna, na otvararnjujedne izložbe, a pred budnim okom vodećeg komunističkog ideologa treće Jugoslavije, izgovorio je(bivši ministar kulture) Miodrag Đukić. Izgleda da je tek danas jasno vidljivo šta se događa sanašom vrhunskom kulturom i umetnošću kada su u ovom narodu ministrovale i ovakve intelektualnei moralne veličine i kulturni radnici.Posleratna srpska umetnost razvijala se ili degenerisala pod ideološkom dogmom socijalističkogrealizma da bi naglo oslobođena sa najvišeg mesta gotovo preko noći uletela u jedan drugi opresivnimodel - socijalistički estetizam. Najnovije dostignuće idejno budnih umetnika, i levog i desnogporekla a zajedničkog preduzeća, moglo bi se nazvati socijalistički nacionalizam. Ko bi pomislio dase tako dobro u jednu sintagmu mogu složiti ova dva, prema izvornim definicijama, kontradiktornapojma. Nekoliko godina već gledamo provalu jedne otužne nacionalističke i kič-umetničke euforijekojoj su mnogi vodeći kvazikulturni radnici dali veliki doprinos. A sada sledi uzvraćanje ideološkogudarca (čiju smo bukvalnu najavu videli kao blic-meč Kusturica vs. Pajkić). Socijalizma seočigledno ne možemo otarasiti, ali nam se u međuvremenu zapatio i nacionalizam (makar isocijalistički) koji će u ovoj paradoksalnoj kombinaciji zasigurno potrajati, budući da smo upoznalivelike mogućnosti mnogobrojnih pretvaranja njihovih vodećih protagonista.Oktobar je mesec velikih kulturnih manifestacija: Sajam knjiga i Oktobarski salon, nekada potpunou službi obeležavanja godišnjice oslobođenja/okupacije, danas su novi pokušaji afirmacije istinskekulture i stvaralaštva. Jedno subkulturno područje palo nam je u oči - diksusija povodom