slika politike - Jovan Despotović

Vreme, Beograd, 13. jun 1998. (Obrazloženje Nagrade Mića Popović)Mileta Prodanović: "Pohvala ruci"Dobivši 1997. godine nagradu fonda "Ivan Tabaković" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti za"ostvarenje od izuzetnog značaja za razvoj likovne misli u našoj umetnosti", Mileta Prodanović jestekao pravo na samostalnu izložbu u reprezentativnoj akademijinoj Galeriji. Odazivajući se tompozivu Prodanović je koncipiao i realizovao jednu kompleksnu izložbu pod nazivom "Pohvala ruci"koja je već do sada izazvala brojne kontroverze koje se nisu ticale samo kritičkog prosuđivanjanjegovog dela već su implikacije ovog rada pokrenule i neke diskusije koje najdublje zadiru uaktuelne odnose, stanje i procese koji jasno odražavaju sve negativne vrednosne komponenteovdašnjeg likovnoumentičkog sistema, onog koji pretenduje da danas bude dominantan i arbitraran.Netreba posebno napominjati kako je Mileta Prodanović veoma poznata ličnost u srpskoj aktuelnojumetnosti a tek nekoliko njegovih biografskih podataka upečatljivo o tome svedoče: poredpomenute vrlo prestižne nagrade on je pre nje, 1993. godine bio i prvi dobitnik nagrade "LazarTrifunović" za likovnu kritiku kojom je potvrđen njegov jasan kritički stav prema procesima koji suobuzeli našu likovnu kulturu u tom izrazito nepovoljnom vremenu kada je odpočela intenzivnaerozija vrednosnih kriterijuma, a potom je 1996. godine postao i laureat nagrade "Borislav Pekić"koja je potvrdila ono što je već naslućeno - da je Prodanović na najboljem putu da postane iznamenito ime u srpskoj književnosti. Najzad, Prodanović sve više naročito u poslednje vremedeluje i kao kolumnista dnevnih novina skrećući pažnju britkim i otvorenim kulturološkimkomentarima čija su tema dnevni događaji koji okupiraju opštu pozornost.No, osnovno područije delovanja Milete Prodanovića svakako je likovna umetnost. On je završioFakultet likovnih umetnosti 1983. godine u klasi profesora Stojana ]elića (a dve godine kasnije ipostdiplomske studije na istoj Akademiji na kojoj danas radi kao docent u slikarskoj klasi), i još zavreme studija počeo javno da izlaže ukazujući da se pojavila jedna posve nova generacija našihlikovnih umetnika koji će formirati estetički lik osamdesetih godina koji je prepoznat i imenovankao postmodernizam. Njegovo početno angažovanje odvijalo se u grupi "Alter imago" (Tahir Lušić,Nada Alavanja i Vlada Nikolić) koja je formirala jednu od najznačajnijih pozicija jugoslovenske"Umetnosti osamdesetih" kako je najčešće nazivana ovdašnja Postmoderna.I već taj njegov radikalni plastički otklon našao se u jednom trenutku na udaru sa dve strane: najpesu tradicionalistički i lokalistički kritičari, takozvani "legitimisti", napali ovu novu pojavu kao"mondijalizam" koji je dakako snažno destabilizovao centralne domaće likovne na tzv. "prvoj liniji".S duge strane pak, kritika koja je delovala na našoj "drugoj liniji", a koja je proizašla izneoavangardističke "Nove umetničke prakse", ovu pojavu je najpe previdela, a potom je suzila ujedan krajnje neadekvatan vremenski okvir neuspešno nastojeći da je zameni novom (ili drugom)modernom. Pod direktnim i bočnim udarima domaća postmoderna, a u toj poetici je bilo izrazitoznačajno i mesto Milete Prodanovića, održala se veoma uspešnim opusom koji je do sada većkritički i teorijski verifikovan i istorizovan te postavljen u muzeološke kategorije. (Uostalom, ovaumetnost je u svom vremenu predstavljala jugoslovensko aktuelno stvaralaštvo na najvećimsvetskim izložbama poput Bijenala u Veneciji, Parizu, Sao Paolu, Kaselu itd.)Uz to, Mileta Prodanović je svoje delovanje sa slikarstva proširio i na druge oblasti - na likovnukritiku, književnost i javne novinske komentare što nije moglo ostati bez reakcije, pogotovo što suoni bili uporni i kontinuirani - pri tome, začinjeni i pomenutim nagradama i profesionalnimpriznanjima u svim oblastima u kojima je bio aktivan. Otuda nije neobično da se, na primer, upravoon našao na udaru najpoznatijeg lokalnog lažnog slikara (koga su tada podržavali plaćenička iestradna kritika, upravo ona koja se tobože zalagala za lokalnu autentičnost i nacionalnu čistoću uumetnosti, koja je sebe videla kao "legitimističku" u ovom - ("njenom" ?!) podneblju), iznenada sepojavivši na sceni kao tobože slikarski pandan onom, tada već uočenom štetočinskom fenomenunarodnjačke, turbo-folk ili pop - turbo-dens muzike, koja je promovisana i propagirana uglavno kroznovoustanovljene ružičaste televizije te žutu štampu, ali katkada i kroz centralne režimske medijeuprkos žestokim protestima dela seriozne kulturne javnosti.Eho tih sukoba, sve bleđi repovi tadašnjih polemika, danas skoro bezvoljna reagovanja iz taboraoponenata, mogu se pratiti još jedino kroz tiražnu štampu, a moguće je očekivatim, ali kada seProdanovićeva izložba zatvori sredinom avgusta, intenzivnije napade sa ružičastih televizija odstrane lažne kritike i lažnih umetnika. Ali to će biti samo još jedan prilog bedastoćama ovogvremena koje je proizvelo lažne junake u svim oblastima života - pa i u umetnosti. Neki od njih kao