slika politike - Jovan Despotović

spomenka kulture spoznaju ovu normativnu realnost, tim pre će Manastir Hilandar ponovo zasijatistarim sjajem i opet postati ne samo stalnim mestom boravka bogoprivrženih monaha i iskušenika,već i mnogih hodočasnika, naučnika i putopisaca kojima je upravo ovaj manastir već vekovimaukazivao gostoprimstvo zadovoljavajući njihovu znatiželju ma kakva i kolika ona bila.Treći program Radio Beograda, 21. decembar 2005.Kulturna politika i tranzicija VIIReforma biblioteka i bibliotečke delatnostiOpšta reforma političkog i društvenog sistema u Republici Srbiji, da bi bila uspešna i celovita, moraobuhvatiti sve vitalne oblasti – od ekonomije i pravosuđa do obrazovanja i kulture. Često se upolitičkim proklamacijama, bilo programskim, promotivnim ili predizbornim, upravo kultura ističekao jedan od najpouzdanijih pokazatelja koliko je reformski, ili tranzicioni proces ovde dubok isveobuhvatan. Za najširu javnost, nekoliko je oblasti kulturnog delovanja od najvećeg intersovanja.Pored književnosti ili muzike, od institucija za koje su građani u najvećem broju zainteresovani subiblioteke – i to sve vrste: javne, specijalizovane, školske, univerzitetske, interne, dečje itd. Odnjihovog načina menjanja prema uzusima i standardima evropskog bibiliotekarstva zavisi će ikonačna ocena pripremljenosti države Srbije da se priključi zajednici evropskih država.Stoga strategija razvoja javnih biblioteka i bibliotečke delatnosti u Srbiji podrazumeva jasnureformsku politiku koja će omogućiti sticanje masovnog znanja o kulturi, i u kulturi. Pitanje jezapravo usmereno pre svega prema definisanju razloga za donošenje novog Zakona o bibliotekama,bibliotečkoj i informacionoj delalatnosti u njemu. Ustavni osnov za donošenje takvog Zakonasadržan je u odredbama onih članova po kojima je Republika (preko nadležnih stručnih institucija –u ovom slučaju biblioteka) obavezna da uredi i obezbedi sve sisteme u oblasti kulture, pa prematome i u oblasti bibliotekarstva.Razlozi za donošenje nacrta novog Zakona o bibliotečkoj delatnosti regulisani su postojećimZakonom iz 1994. godine. Taj inovirani nacrt Zakona nastoji da se na jedinstven način uredi sistembibliotečko-informacione delatnosti u Srbiji i uskladi sa preporukama Saveta Evrope i drugihinstitucija i asocijacija zainteresovanih za jedinstveno evropsko bibliotečko zakonodavstvo iintegralnu razvojnu politiku tog sektora. Osnovni ciljevi takvog zakona su: stvaranje uslova zaostvarivanje sloboda i prava građana u kulturi, pre svega osnovnog ljudskog prava na sloboduizražavanja; ravnomerni i kontinuirani razvoj bibliotekarstva Srbije u skladu sa zahtevima zaosavremenjivanje i promenu te delatnosti, celokupne struke i bibliotečko-informacionog sistema;obezbeđivanje institucionalnih pretpostavki za postizanje većeg značaja biblioteka i bibliotečkoinformacionedelatnosti nego do sada za ukupno napredovanje i modernizaciju društva.Radi ostvarivanja ovih ciljeva predložene zakonske odredbe moraju biti usklađene sapreporukama iznetim u 'Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda','Preporukama Saveta Evrope o politici pristupa arhivima', 'Konvenciji za zaštitu nacionalnih manjinaSaveta Evrope', 'Preporukama IFLE' koje se odnose na specijalizovane bibliotečke servise za gluve iformiranje Brajevih kolekcija knjiga za slepe, zatvorskih biblioteka i dečijih, 'Direktivama KomisijeEvropske Unije Evropskom parlamentu i Savetu Evrope za usaglašavanje autorskih prava','Direktivama Saveta Evrope o kulturnom nasleđu' i 'Preporukama Saveta Evrope o kontroli izvozakulturnih dobara'.U skladu sa politikom regionalizacije i jačanja decentralizacije i lokalne samouprave, novimZakonom daju se nova ovlašćenja pokrajinskim organima, gradovima i organima jedinica lokalnesamouprave, ali se postavljaju i njihove obaveze i odgovornost za obezbeđivanje jednakih uslovasvim građanima za zadovoljavanje osnovnih ljudskih prava na knjigu, na informaciju i zaneprekidno učenje.Korisno je bilo i konsultovanje iskustava iz 'Zakona o knjižnično-informacijskoj delatnostiRepublike Slovenije' koji je po svemu saglasan sa standardima i uslovima Evropske unije kao jedanod bitnih elemenata u procesu opšteg usaglašavanja pravnog sistema Republike Slovenije sapropisima Evropske Unije. Razlog više za ugledanje na ovaj zakon jeste i činjenica da Nacionalnabiblioteka Slovenije, zajedno sa najvećim bibliotekama u Republici Srbiji, koristi zajednički sistemuzajamne katalogizacije pod imenom KOBIS koji je osmislio i postavio Institut za informacijskeznanosti iz Maribora, da bi se na tim tehnološkim i softverskim rešenjima izgradio uzajamnibibliografsko-informacioni sistem u Republici Srbiji. U tekst nacrta Zakona unete su, kao novina u