slika politike - Jovan Despotović

estetizam kako smo gore videli) ili vladajućeg para (kakav je danas naš slučaj) na podaništvo upravokroz institucije kulture i masmedije kojima rukovde i koje kontrolišu članovi uže i šire familije (očemu smo već pisali).Personalni sastav Jula u oblasti kulture i stvaralaštva je tako porazan da je; na primer vlasnik iglavni uresnik televizije Pink - glanog današnjeg masmedijskog legla šunda, jedan je od funkcionerastranke. Tu je u istoj boji ofarbana ona narodnjačka pevačica, takođe znameniti funkcioner stranke,koja bi (u najgorim noćnim morama) mogla postati i ozbiljnim državničkim poslenikom u kulturi.U slučaju Srpske radikalne stranke, trenutnog strateškog partnera vladajućim strankama, gotovoda je iluzorno govoriti o pogledima na kulturu. Izuzev kada se radi o krajnje nepovoljnimposledicama na ovu oblast kada se u obzir uzmu njihove pretrnje. Jedna od njih je i famozna, tzv.humana ili dogovorena razmena ljudi, državne imovine, kulturnih dobara itd. Kada se radi o razmeniumetničkih dobar koja su pod zaštitom države ta ideja zapravo nije originalna. Nju je prvi izneo IgorZidić, direktor Moderne galerije u Zagrebu predlažući da se između država izvrši razmena onihumetničkih dela koja, po njegovom mišljenju, nikada neće izići na svetlo dana iz muzejskih depoa.Nešto slično Šešelj je već učinio rasprodajući kulturna dobra Skupštine opštine Zemun, a odatle semože nazreti i pretnja za najveće nacionalne muzejske kuće ukoliko se ova pojedinačna akcijaprevede na opštedržavni posao.SPO nema značajnih kulturnih poslenika izuzev nekoliko pesnika i aforističara. To takođe ukazujena uglavnom beznačajan kadrovski sustav i potencijal. A belodana slika takvog stanja u ovoj strancije i odnos beogradske vlasti (resora za kulturu) prema nasleđenim i novim obavezama premagradskom muzeju, biblioteci, arhivu, jedinoj gradskoj galerija i galerijama koje se delimičnofinansiraju iz budžeta grada, prema zapuštenim legatima, zaštiti pokretnih i nepokretnih spomenikakulture, urbanizmu i umetničkom uređenju javnih prostora... Otuda nastaje i ključno pitanje: ko će(personalno) i kako (programski) rešavati složena i delikatna pitanja od zaštite pokretnih inepokretnih spomenika kulture, muzejsko-galerijskog sistema i arhivarstva do pozorišta ikinematografije, izdavaštva i bibliotekarstva, od internacionalne promocije jugoslovenskog i srpskogstvaralaštva do njegove veb-sajt prezentacije na Internetu ako je u dosadašnjoj praksi razorni proceszapuštanja poprimio katastrofalni zamah. U to se ubrajaju brojni vandalizmi koji se u nekimslučajevima podstiču a u nekima se nesprečavaju (narušavanje Vozarevićevog mozaika u Domuomladine, nameravana izgradnja spomenika Nikole Pašića na istoimenom trgu, totalni urbanističkihaos u kome nisu zaštićena ni najosetljivija urbana jezgra te rezidencijalna područija poput Dedinjakoje, sukladno ukusu svojih novih stanovnika sve više liči na Kaluđericu itd).Dakle, prvi cilj koji se ni približno ne vidi iz praktičnog delovanja stranaka na vlasti u kulturi bilo bizaustavljanje necivilizacijskog delovanja u ovim poslovima i otklanjanje poznatih štetočina kojedanas rade praktično u svim oblastima i institucijama stvaralaštva, kao i zaustavljanje opštekretenizacije društva koje se opet ponajbolje vidi u oblasti kulture i umetničkog stvaralaštva.Mnogobrojna upozorenja kao i javni (umetnički) rad sa ovom temom grupa Magnet, Led-art i Škart,te pojedinih umetnika poput Raše Todosijevića, Balinta Sombatija, Zvonimira Santrača itd. koja senažalost ne čuju i bez odjeka su kod kreatora kulturnih strategija u političkim strankama što jedirektno zaprepašćujuće.A zapravo se još uvek čeka onakav ministar srpske kulture koji će svoj rad u vladi manjepodvrgavati stranačkom interesu već usloviti istinskom promenom materijalnog položaja delatnostiza koju je javno odgovoran. A to podrazumeva budžetsko ulaganje od barem jednog postotka brutonacionalnog proizvoda za srpsku kulturu. Kada se to dogodi, moguća su optimistička očekivanjaneophodnih korenitih promena u ovoj oblasti bez obzira, čak uprkos stranačkoj politici.Republika, br. 197, 16-30. septembar 1998.Julski fašizamNajzad se opsesija ovdašnjih novonacista ostvaruje - ona koja je začeta njihovim upornim pozivima(od kada su počeli jugoslovenski ratovi devedesetih godina) da se srpski komunisti i srpski fašistiveć jednom ujedine, potom vrlo približena dugogodišnjom saradnjom upravo vodećih ideologanovog srpskog nacizma i novog srpskog boljševizma u tada zajedničkom listu - "Dugi", najzad,udruživanjem ove dve političke grupacije u nakaznu crveno-crnu koaliciju Jula i radikala u čijem sudruštvu neki naši najpoznatiji naci-likovi sve češće i javno.Da ovo približavanje i nije neka slučajnost pokazivala su učestala isticanja da su razlike koje