slika politike - Jovan Despotović

umetnika i grupa koje su uprkos svemu u takvim uslovima uspevali da stvaraju izuzetno i za svetzanimljiva dela, a druga je "Na kraju" priređena u galeriji UNESCO-a koja je kroz čiste artificijelneradove osam umetnika (slikara i vajara) dve generacije, onih koji su se pojavili na kraju osamdesetihi onih koji su obeležili finale devedesetih, pokušala da uravnoteži sliku po kojoj smo bili poznati kaobalkanska klanica sa realnim kreativnim potencijalom koji je za svo to vreme postojao i upravo utakvim nemogućim uslovima ostajao na kulturnoj sceni potpuno izolovan, marginalizovan i naravnobez ikakve podrške prethodnog režima.Ovakvi sporadični primeri (a bilo ih je još) nisu dovoljni da se stekne puna afirmacija za kojom težipromenjena politička vlast. Stoga predstoji dakako i obiman posao postavljanja principa novekulturne strategije razvoja koja podrazumeva definisanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva,utvrđivanje koncepcija kulturnih metodologija i kulturnih praksi na kojima će se očekivane promeneodigati, izmenjen način vođenja kadrovske politike, institucionalne inovacije, i naravno, proširivanjeizvora sredstva jer će u prvom trenutku budžetsko finansiranje ove oblasti zasigurno biti nedovoljno,a kasnije, tokom tranzicije koja uglavnom podrazumeva privatizaciju, postavljanje zakonskih ifiskalnih okvira koji će osigurati normalan i nesmetan razvoj kulture i umetničkog stvaralaštva.Na vrhu ove piramide sa najvećim obavezama nalazi se Ministarstvo kulture, upravo njen ministarkoji mora da zna da udahne novu živost u sistem, da da pravi podstrek strategiji kulturnog razvoja.(Ranije sam u mnogim prilikama već objasnio zašto sam protiv postavljanja nove kulturne politikejer, ukratko, već ni u toj sintagmi ne želim da vidim nikakvu povezanost kulture i politike u bilokom obliku, jer kako god da je politika demokratska, njena, makar i minimalna promena redovnoishoduje manje ili veće udare na kulturu koja ona naprosto ne trpi.) Posao ministra i njegovogekspertskog tima su i poslovi koji se odnose na definisanje predloga za promenu zakonskih iporeskih okvira koji će dovesti kulturu na potrebno mesto u društvenom sistemu, zatim teška borbaza budžetsku preraspodelu (koja treba da obezbedi povećavanje izdvajanja za kulturu od sadašnjih0,3% do 1% u prom trenutka a kasnije i celih 3% kako preporučuje UNESCO), kategorizaciju(prema matičnosti i značaju) kao i vertikalno i horizontalno povezivanje ustanova te stvaranjanjihove, nove efikasnije mreže, racionalizaciju adminitracije i uprave institucija kulture... Moguće jeda će čak biti neophodno formiranje jednog kompetentnog tima za međuresorsko delovanje (presvega u saradnji sa ministrastvima finansija, pravosuđa i ekonomije) koji će krčiti sada zagušenamesta u seći tvrde čvorove raznih sporenja nasleđenih iz ranijih perioda različitih oblika vlasti odrealkomunističke preko samoupravne do nacionalističke.Ovoj zemlji je neophodno i potpuno otvaranje prema svetu preko direkcije SMIP-a za međunarodnukulturnu saradnju (gde bi trebalo da se formiraju potrebni kadrovi za kulturne ataše u ambasadama idirektore jugoslovenskih kulturnih centara u inostranstvu) kao i Zavoda za kulturnu saradnju kojimora potpuno da se debirokratizuje ne bi li uspešno pratili i poput državnog servisa a ne centarapolitičke moći podržavali projekte iz oblasti kulture, internacionalne manifestacije i gostovanjaumetnika u oba smera: jugoslovenskih u inostranstvu i svetskih kod nas.Novim rečnikom bi se reklo da su key words (ključne reči) civilne strategije razvoja naše kultureupravo sami ti principi: demoktratizacija, edukativnost, interaktivnost, evaluacija, menadžment,umrežavanje i integracija kulturnih ustanova, interdisciplinarnost, participacija, transparentnost udonošenju svih bitnih odluka, inovacija, decentralizacija koja podrazumeva visok stepenautonomnog delovanja u uslovima lokalne samouprave... Oni, da i ovom prilikom zaključim nasličan način - moraju ostani nezaobilazni (uz prirodne modifikacije koje zahteva svako vreme) u bilokakvim budućim promenama koje će se neminovno učestalije odigravati ne bi li se kulturni životodržao u svojoj punoj vitalnosti te tako dominantan i superioran, po svojim potencijalima idostignućima, domaćoj i svetskoj javnosti pokazao kao istinski uzoran i delotvoran.Republika, br. 192-193, 1-31. juli 1998.Kulturno strančarenjeZnatne posledice proizlaze u prilikama nerazumevanja savremene likovne umetnosti kada političari idržavni časnici nisu u stanju da razaberu šta je šta u osetljivim poslovima umetničkog ocenjivanja ivrednovanja, a veća među njima u poslednje vreme nazvana je kao "decenijska greška" (nastala kaosa najvećeg političkog nivoa naložena zamena jugoslovenskog predstavnika na poslednjemvenecijanskom Bijenalu). Ova napomena dostatan je početak komentara koji treba da ukaže na kojese načine gleda na vrhunsku kulturu i umetničko stvaralaštvo iz ugla vodećih političkih stranaka u