slika politike - Jovan Despotović

udaljenosti koja je zapravo svedočila o paralelnim svetovima koji se nikada neće, niti mogudodirnuti, niti ukrstiti jer je svet ove vrste umetnosti beskrajno udaljen od sveta realnosti u kojoj onanastaje. A to jeste i jedna od najvažnijih odlika ovog stvaralaštva koje nosi smisao nežne pobuneprotiv zatečenog stanja stravičnih prizora događaja, ljudskih tragedija i dramatičnihanticivilizacijskih procesa. Ovaj mirni, povučeni mladi čovek umetnički je delovao i otvoreno sedeklarisao upravo u sredinama tvrdog režimskog totalitarizma - na jugu Srbije: u Prištini i Leskovcu.Taj prividni nesklad između njegove individualne nežnosti i objektivne surovosti ideološkestvarnosti sa kojom se neposredno sučeljavao iznedrio je u našim aktuelnim uslovima jedanumetnički fenomen koji ne samo da je neposredno obeležio svu dramu ovog vremena - individualnui kolektivnu, već je i markirao jednu od najtiših ali i najborbenijih kreativnih pozicija koje su sepojavile u recentnoj srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti.Vlastiti doživljaj drame kolektivne smrti zaloga je stvarne autentičnosti i iskrenosti nekogindividualnog stvaralačkog čina od trenutka od kada umetnost postoji kao ljudsko iskustvo. Tavelika tema, možda najveća u kulturnoj povesti čovečanstva, nalazila je autore koji su joj odgovorilina direktan način stvarajući takve radove koji su formirali korpus najvrednijih, najznačajnijih inajboljih, upravo remek-dela ukupne istorije umetnosti. Na njenom vrhu svakako se nalazi i GernikaPabla Pikasa, a tom nizu po svim osobinama pripada i monumentalna skulptorska kompozicija Apelza mir Vide Jocić postavljena za vreme NATO borbandovanja tokom aprila-maja meseca 1999.godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju. U njegovoj osnovi je univerzalna znakovitostholokausta (za svakog pojedinca, kolektiv, naciju, uvek i svuda), u njegovoj kreativnoj pozadini jebroj 49865 urezan na vajarkinoj ruci u Aušvicu 1943. godine, u njegovoj estetičkoj ravni jedramatična ekspresija forme jednog koje se u tim prilikama redovno umnožava do mnoštva; to je,kako je već napisano - katedrala bola što deluje svojim razornim mukom, jekom strašne tišine,kretanjem u mestu, kovitlacem emocija u prostoru i vremenu...Mogući su mnogi i posve različiti odgovori na izazove koje sadašnje društvo, kultura i tehnologijestavljaju pred estetičku i etičku svest umetnika. Jedna od ključnih i najopštijih odrednica kojaukazuje na način aktuelnog oblikovnog ukrštanja ovih područja jeste crossover - čime se indukujeda su ona istovremeno dovedena u jedinstvenu estetičku ravan ali i da su time njihovi identifikacionikodovi uzglobljeni i preneti u jedan novi i (drugačiji!) artificijelni fenomen. Ponovo se odigravadobro poznata i, tokom duge povesti umetnosti potvrđena, stalna povezanost čvrstim estetičkimlinijama spoljašnje ikonosfere (sa njenim dominatnim formama i sadržajima koji joj daju izgled) saonim oblikovnim izrazom za koji se odmah (kroz kritiku) ili nešto kasnije (kroz teoriju) utvrdi da jepostao plastičkim znakom epohe. Izložba, ili pak prezentacija rada sa ironičnim i iritirajućimnazivom Perfect Future Dejana Atanackovića (u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu1998) sastojala se iz tri segmenta: nekoliko minijaturnih svetlosnih kutija izrađenih po uzoru nareklamne bilborde, posedno izrađenom CD-romu koji se mogao pretraživati na postavljenomkompjuteru i projekcije osnovnog rada na velikom platnu. U tehnloškom pogledu očigledno je dasmo se suočili sa primerom upotrebe, pri čemu se mora istaći - sjajnim i ubedljivim, medijaekranske, računarske i tehno-kulture. Emitovanje ovog rada protiče u potpunoj tišini čime se pažnjagledalaca fokusira na vizuelni i semantički kompleks: njegove montaže u vidu elektronskihfotografija i kompjuterskih slika dograđene su određenim kontekstualizovanim parolama - kratkim,direktnim iskazima. Atanacković zapravo miksuje slikovne i verbalne idiome koji se masovno isilovito emituju u našem današnjem okruženju. Ovaj njegov rad ima i naslov Screen savers 3 čimese ukazuje na tehnološko poreklo i na jedan kontinuirani kreativni koncept koji se pretvara u maliradni ciklus. Autor je jednom prilikom istakao: Moj screen saver potpuno je antikomercijalan iantipropagandan, mada je najočiglednije da u postupku upravo koristi striktni komercijalni ipropagandni diskurs. Specijalnom, neautorizovanom preradom prizora i reči Atanacković nasdirektno uvodi u područje primene umetničke, masmedijske, kulturološke i socijalne manipulacijekoja je doživljava kao najkarakterističnija za ovdašnju političku i propagandnu javnu sferu. A tu susada i ovde dominatne nekolike teme kojima se on bavi, poput: efekti politike, posledicemasmedijske (aktivne i pasivne) manipulaciji i posebno omiljena kod mladih umetnika strategijaideologija zavođenja. Uz scene nasilja, represije, diskriminacije temeljnog ljudskog prava naizražavanje Atanacković upisuje preuzete slogane koji liče na propagandu (političku i ekonomsku) itako uređeni oni se putem postavljenih panoa i plakata izlepljenih na javnim mestima, Interneta iligalerijskih radova emituju kao čista autorska poruka upakovana u hipermodernu ambalažuadvertajzinga. Ovde se nastoji da se što žešće podstakne emocionalna (i intelektualna) reakcijaposmatrača čiji su odbrambeni mehanizmi naročito u totalitarnim društvima znatno oslabljenidelovanjem snažnog propagandnog postupka. U tom, svesno projektovanom i realizovanom