slika politike - Jovan Despotović

Anticivilizacijski trendNajveći deo istorije umetnosti (sve do novog doba) koja je oduvek bila predmetom akademskoginteresovanja zapravo je povest vladalačkih, dinastičkih, crkvenih i plemićkih narudžbinanajraznovrsnijih umetničkih predmeta, slikarija, kipova, arhitektonskih zdanja i dr. koji su kaonajvredniji deo civlizacijske baštine kroz vekove ostali sačuvani do danas. Uvek su vrhunskaumetnička ostvarenja nastajala kao direktne porudžbine najmoćnijih sa vrha političke piramide -onih koji su raspolagali neograničenim finansijskim sredstvima i istovremeno spremnih da deo togbogatstva ulože u stvaralaštvo čime nisu samo dokazivali vladalačku moć već i prefinjenostsopstvenog estetičkog ukusa koji je trebao, i bivao predmetnom divljenja koliko vlastitih podanikatoliko i zavidnih konkurenata ili suseda.U tom procesu bilo je perioda kada se o umetničim dostignučima veoma mnogo vodilo računa,primerice: V vek klasične Grčke u čijim su slobodnim gradovina građeni najveći hramovi starogsveta, renesansa Paleologa kojoj je zaštitnik i ktitor bila ta carska vizantijska dinastija (u čijem suobodu nastali i najvredniji spomenici srednjovekovne srpske umetnosti), potom Renesansaitalijanskih gradova čiji je vrh obeležila, postajući paradigmom mecenaštva, moćna firentinskafamilija Mediči koja je sem svetovnih vladalaca davala i verske poglavare - rimske Pape. Može sereći kako je upravo povest umetnosti bila izrazom estetičkih shvatanja velikih porodica koje su usvom okrilju imale mesta i za najznačajnije umetnike svojih epoha a koji su ih za uzvrat u svojimdelima na najreprezentativniji i najvredniji način učinili besmrtnima.Ovaj vid dvorske umetnosti zamenjen je drugačijom sa pojavom i jačanjem građanske klase a manirsamopotvrđivanja i ovekovećenja nastavljen je sa novim poletom. Budući da je znatno omasovljensloj ekstremno bogatih - industrijalaca, trgovaca, raznih monopolista itd, razumljivo je da su uumetnost ulagana sve veća sredstva, pa je time i za likovno stvaralaštvo otvaran dotad nepoznat,veliki prostor koji je i omogućio da se u periodu Modernizma tokom celokupnog XX veka enormnouveća broj umetnika, da se stilske epohe znatno brže i ćešće smenjuju, da se kroz medije masovnekomunikacije umnogostruče njeni ljubitelji i konzumenti, da se poput i drugih tržišta formira i berzaumetninama. Svi ovi razlozi uticali su da se ekonomski ojačaju uslovi za seriozno umetničkostvaralaštvo što je kako vidimo, na primer u najvećim muzejima, iskorišćeno na najbolji način jer jesavremena epoha svakako najzanimljivija po svim parametrima u poređenju sa tradicionalnim.Postoji, međutim i paralelan tok koji nastaje sa ne tako retkim nametanjem ukusa naručioca koji sebezuslovno reperkusuje na umetničku vrednost umetničkih dela. Ovo je zapravo slučaj sa onomvrstom "zatvorenih" društava, upravo apsolutizama kada se estetička shvatanja vladaoca raznimnačinima nameću kao opšta, čak obavezujuća norma. Njoj se dakako moraju pokoravati i umetnicikoji su prinuđeni da odustanu od profesionalnih standarda i da se maksimalno prilagode zahtevimanaručilaca. To grubo mešanje u estetička pitanja redovno je dovodilo do neuspeha, te su umetničkadela nastala u takvim uslovima sa nestankom naručilaca redovno završavala u zaboravu.Primera ima na pretek. Da se samo zadržima na nekima iz ovog veka: umetnici koji su opservirali"ukus" Hitlera i Staljina danas su anonimni, takođe ko se seća umetnika i njihovih postignuća saposlednje seanse kolektivnog portretisanja Maršala Tita u Bugojnu 1979. godine. Analogno tome,već sada su anonimni, bez ikakve nade da odatle izađu umetnici koji izrađuju "zvanične" portretepredsednika Miloševića koje gledamo na tekućim mitinzima odanosti. A kako je ovde većuspostavljen model obaveznog reprodukovanja ukusa vladaoca najpre u njegovom privatnom islužbenom krugu pa potom na niže slojeve u tom ličnom poretku, pri čemu i faktor oponašanja uvekigra značajnu socijalnu i psihološku ulogu, treba očekivati da se uskoro iste umetničke vrednostiprenesu na sve državne i privatne dinastije koju su trenutno u formiranju.Iskustvo nas je naučilo da je visina položaja ličnosti koje se pojavljuju kao mecene u autokratskimdruštvima, "sponzori" kako se danas uobičajeno kaže, redovno u obrnutoj srazmeri sa mestom uumetničkom sistemu autora kojima se oni obraćaju - uglavnom za portretisanje istaknutijih članovafamilije ili izradu pejsaža sa njihovom nepokretnom imovinom. I po tome se može uvideti kako jeovde nedvosmisleno u toku negativna istorija, dakle, ukupni anticivilizacijski trend definitivno upogrešnom pravcu.Vreme, 13. mart 1999.Muzejsko-galerijski sistemu sadašnjim okolnostima