slika politike - Jovan Despotović

protiv zamrznutosti!Predstavi su se priključili dobrovoljci, umetnički sindikalisti i brojni neudruženi stvaraoci -ikonodobrovoljci sa naše oficijelne i alternativne scene: Nikola Džafo, Saša Marković Mikrob,Aleksandar Rafajlović, Ratko Vučinić, Nenad Bračić, Sanvila Porej, Dušan Junačkov, BožidarBabić, Uroš Džurić, Nebojša Milikić (uništio celokupnu svoju dokumentaciju iz borbe protivkioska), Fatima Dedić, Miomir Grujičić Fleka, Predrag Kočović, Vera Maredo, Mihailo Petković,Goran Desančić, Gradimir Rajković, Miroslav Todosijević, Miroljub Filipović Filimir, Samuel, AnaMilovanović, Slađana Stojanović (iz Beograda), tročlani "Art-cirkus", Vesna Grginčević, DraganŽivančević (iz Novog Sada), Saša Stojanović (iz Leskovca). Za Novi Sad krajem januara o.g.predviđen je nastavak predtave uz Ivana Ilića, Dragoslava Krnajskog, Vericu Stevanovi, SrđanaVeljovića i druge novosadske dobrovoljce. "Torpedo" je zasad malo poznata teatarska trupa kojadeluje dve godine a čine je oko 30 članova - od studenata glume do profesinalaca; dosad su imalidve predstve: "Etnocirkus" i "Orvelova farma". U njihovom najnovijem nastupu učestvovalo je trojeglumaca Miloš Samolov, Ivan Tomić, Ivan Jeftović uz reditelja Darijana Mihajlovića.Akcija je završena sakupljanje spaljenog umetničkog otpada u specijalne kese (spacebag) kaomaterijal-đubre za sledeće akcije i gozbom na tako deponovanom smeću.Uvodni tekst je napisao slikar Predrag Kočović pod naslovom "Zašto dobri i pametni ljudiuništavaju svoj rad" u kome je načinio povesni i semanantički luk od tradicionalnog umetničkogstvaralaštva do recentne art-produkcije, dakle, od prošlovekovne romantične predstave umetnika kaogenija jedinstvenih sposobnosti do kraja modernističkih utopija kada je umetničko delo postalo robana završetku ovog veka. Autor se u ime svih učesnika pita: "Zar i posle svega da budemoangažovani umetnici, umetnici-moralisti?" i ako je ova nedoumica možda ostala da lebdi u vazduhu,ipak je otvorila prostor za jednu novu, ili drugačiju kreativnu (samo)destrukciju novih značenja iformi kao nastavak onih "estetika destrukcije, estetika odvratnog, estetika đubrišta" čime seuostalom "Led-art" bavi, kako smo proteklih godina imali prilike da mnogo puta gledamo, urazličitim kontekstima i na zorne podsticaje vlasti.Ova akcija, upravo kompleksni umetnički čin izraz su opšte društvene destrukcije u kojoj se odvija iprimetna autodestrukcija aktuelne umetnosti koja istovremeno izražava snažno osećanje etičkesavesti. Publika je tom prilikom prisustvovala simboličkom (ali i bukvalnom) činu sa mnogobrojnimslojevima značenja i implikacijama: jedan od tih uzgrednih fenomena je, prema svedočenju učesnikai zaprepašćujuća pasivnost, doduše malobrojne i probrane publike, koja je mirno, bez uzbuđenja igotovo sa simpatijama i razumevanjem pratila akciju "vlasti" koja uništava umetnička dela - čaknjihove autore tera da ih sami razore. Tumačenje bi moglo ići putem svesti o opštoj utičenosti izatupljenosti odbrambenog refleksa koji je ovdašnji totalitarni režim uporno, izgleda i uspešno,izgradio u desetogodišnjem periodu. Ovdašnje malobrojne male enklave slobodne umetnosti nisuuspele da se zbog mnogih restriktivnih razloga nametnu široj pubici te je stoga i ukupna delatnostCentra za kulturnu dekontaminaciju u čijem se okrilju odigrao ovaj projekt i uz svu njegovuenergičnu i raznovrsnu produkciju i delatnost, protiče u jedino mogućem - društvenomarginalizovanom okviru. Otuda se nazire i snažna simbolika koja povezuje CZKD i akciju"Torpedom u led". Takođe je tom vezom uspostavljana i jedna čvrsta korelacije ovo protestnogperformansa sa socijalnom i umetničkom zbiljom sada i ovde - zapravo u epohi Miloševiće opštediktature. Njegova ideološka, etička i estetička realnost koju je, za razliku od proklamovanih ciljevanjegovog režima, tako uspešno uspostavio poslužili su kao predtekst i kontekst u kome se ovasložena predstava odigrala. Ovo je socijalni i idejni kriticizam kao neposredni rezultat i posledicaopštih destrukcija koje su se tokom devedesetih odigrale na ovom prostoru ako i reakcija na razorniutucaj oficijelnih, državnih i privatnih masmedija koji u svojim programima supstituišu serioznostvaralaštvo šundom - upravo prema ukusu, obrazovanju i shvatanjima vladajućih familija kojenjima bez mogućnosti kontrole ili korekcije upravljaju.Recentra antiikonomanija u interpretaciji "Led-arta" i "Torpeda" po svemu je zaključni fenomenprocesa koji se očigledno kontinuirano u ovim prostorima odvijaju od kada se pojavio problemtumačenja smisla slike. Kraj ove decenije (ali i veka i milenijuma) samo je uspostavio nove povodekarakteristične za još jednu od brojnih epizoda u nizu borbe za slobodu umetničkog stvaralaštva,upravo među najrelevatnijim vidovima u opštem otporu spram totalitarizama ma kakvog da su onipredznaka.Republika, br. 207, 16-28. februar 1999.