slika politike - Jovan Despotović

Beorama, br. 3, juni, 1995.Pobrkani pojmoviKakvo je stanje simptom po kome nagradu koja nosi ime značajnog srpskog socijaliste dobijepublicista - značajni srpski fašista? Manje je nerazumljivo što je, uprkos totalnoj političkojrazličitosti, laureat izgleda spreman da u odnosu na vlastite stavove primi ovu za njega"kompromitujuću" nagradu; paradoksalno je da je žiri (neobjavljenog sastava) uspeo da baš ovakvuodluku iznađe. Zbilja, ko su ti "neobavešteni" ocenjivači, društveni i politički radnici koji očiglednoni malo ne brine činjenica da javno čine neopisane gluposti.No, ako ne znamo cenjena imena ovih štetočina, neka druga znamo. Postoji u Beogradu već duževreme, upravo od pojave konceptualne umetnosti sedamdesetih, jedna grupa uticajnih, veomapoznatih kritičara koja još nije savladala ni osnovne pojmove iz savremene umetnosti. Tako se jedanpenzionisani umetnički kritičar u svom nedavno objavljenom tekstu rve sa pojmom "novafiguracija" uguravajući u njega autora koji se silno trudi da pobegne upravo iz takve stilskeodrednice, ili poznati estradni istoričar umetnosti nikako da se izbori sa terminom "bad painting"čineći lošu uslugu slikaru - čistom predstavniku ekspresionističkog shvatanja, ili jedan kritičarplaćenikkoji u odrednicu "nova predmetnost" gura poznatog beogradskog lažnog slikara. Dalje,glavna srpska smotra likovne umtnosti dobila je Upravni odbor u kome nema nijednog kritičarasavremene umetnosti što je naravno neophodni uslov da bi se i ova izložba svela na meruispodprosečnosti - što bi i mogao biti cilj nekih uticajnih umetnika - društvenih aktivista (koji sudabome svesni vrednosti vlastitih dela), ali oni koji tu jedvaprosečnu izložbu treba da plate (recimosumom od 400.000 dinara) ne mogu imati mirnu savest zbog neopravdanog trošenja tolikog novca.Postavlja se i pitanje šta je Margit Savović radila u Veneciji? Prema izveštajima naše štampe ona jeotvorila izložbu (ostalo je nejasno da li samo naš paviljon ili Bijenale), susrela se sa više od 2000važnih ličnosti iz sveta umetnosti, odnekud je saznala da se Jugoslovenski paviljon našao medjučetiri najznačajnija. Ovakav učinak bi bio opravdan da je tačan: niti je ona otvorila našu izložbu(koja je protekla bez informacija za novinare, bez fotografija, bez pozivnica, bez koktela), niti se onazna sa ijednim od važnih ljudi današnjeg umetničkog sistema, niti je Jugoslovenski paviljon međučetiri najzapaženija. Za trošak njenog nepotrebnog boravka u Veneciji (i njene pratnje) mogao senapaviti makar minikoktel, mogla se uraditi makar skromna propaganda na licu mesta, mogla seuraditi specijalna pozivnica makar za mali broj ljudi, moglo se dosta toga uraditi. Ali, kako smo kaonacija dozlaboga raspušteni i neodgovorni - drugo se sem naopakog arčenja ionako nedovoljnihsredstava izgleda ne može ni očekivati.Prola "mir bez aletnative" polako poprima gotovo preteće oblike. Taman onakve da je čak i mladimsrpskim socijalistima sa podozrenjem ocenjen zahtev za prijem u socijalističku omladinskuinternacionalu (poput njihovih starijih kolega iz iste stranke). Zato, pak, na unutrašnjem planu julskaakcija koja je u toku sa velikim uspehom mobiliše mlade i pametne - poznato je da je to pravainvesticija u budućnost ove zemlje - ma kako da se ona tada bude zvala. I sve bi možda to i bilouredu kada bi se otarasili svoga ideološkog nasleđa koje dobrano kompromituje sam pokret. Bezobzira, njihova tiha revolucija teče i dugoročno gledajući, uspostavlja čvrste korene.Jedno od opterećenja prošlih vremena je često prevelika sličnost levičarskih i desničarskih pogledaoko nekih važnih ideja savremenog sveta. Na primer, identičan je odnos komunista i fašista premaevropskom liberalzmu i demokratskim tradicijama, prema zapadnoevropskoj civilizaciji, premamodernoj umetnosti. Kada se danas čitaju predratne kritike jugoslovenske umetnosti XX veka,gotovo da ne možete da razlučite ko ih piše - oni sa komunističkim idejama ili oni sa fašističkim.Identična se situacija i danas stvara - čak je moguće ovaj proces pratiti, što je zaista novost i velikoiznenađenje, u jednom istom časopisu - u "Dugi" koja je dopola komunistička a odpola fašistička.Neće biti da se baš toliko mogu pobrkati pojmovi. Pre je u pitanju svesno unošenje konfuzije kojana duži rok treba da otvori prostor za nesmetano delovanje idejnih, odnosno, političkih profitera.Beorama, br. 4-5, juli-avgust, 1995.Srpski kopernikanski obratPrema najavama, izgleda da smo negde oko sredine akcije TV Nebojša Glišić (Drugi program RTS,