slika politike - Jovan Despotović

je tim činom preuzela potpuno odgovrnost za život seriozne kulture u Beogradu, a da odgovornostza sve negativne tendencije koje mogu biti eventualno nastavljene, kritičari neće tražiti na drugommestu izvan njenog sekretarijata za kulturu i savetničkog tima koji će ona okupiti. Od sada sudbinamuzeja i galerija Beograda, velikih manifestacija poput Oktobarskog salona ili Trijenala savremenejugoslovenske umetnosti, zatim umetničkih kolonija, Kuće legata itd, stoji isključivo u njenimrukama i javnost neće biti spremna da prihvati bilo kakve izgovore ukoliko ne dođe do preokreta urazornim tendencijama koje su i u kulturi obeležile protekli period.Naravno da je za normalno delovanje kulture i umetničkog stvaralaštva obezbediti i neophodnamaterijalna sredstva. Ali kako su svi svesni da su komunisti u odstupanju prvo poneli pare, te da jezbog toga gradska kasa zatečena potpuno prazna, razumno je u ovom trenutku od nove vlastiočekivati korake koji će u koncepcijskom smislu postaviti nove okvire i oblastima u kojima kulturadeluje. Racionalizacija i objedinjavanje rasutih poslova poput formiranja jedinstvene direkcije zamuzeje i galerije grada, radikalno smanjivanje broja umetničkih kolonija u kojima su prečestoboravili uglavnom isti, manje značajni stvaraoci, obnova i postavljanje u nove idejne okvire likovnihmanifestacija, vraćanje Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić pod gradsku programsku ingerenciju(dosada je Udruženje likovnih umetnika Srbije vodilo ovu staru i uglednu ustanovu), priprema nastvaranju posebnog fonda za međunarodnu razmenu izložbi i umetnika, kao i za studijski boravak uinostranstvu najboljih mladih stvaralaca koji bi se aktivirao tek od naredne godine itd, zapravo nezahteva nikakva finansijska ulaganja. Naprotiv, neophodno je jedino da nova politička vlast, ugradskoj upravi pokaže spremnost i znanje da odmah inicira i organizuje ove urgentne poslove.Neće biiti na odmet podsetiti novu vlast već sada da će prvo sledeće odmeravanje političkih snagabiti vođeno i na ovom, za svako civilizovano društvo osetljivom i uticajnom terenu.Delo, Ljubljana, 28. mart 1997.Na početkuPerspektive nove kulturne politikeOpšta nezavidna situacija u svim oblastima javnog života Beograda odmah iziskuje efikasnomenjanje zatečenog stanja po formiranju nove vlasti. To se ponajpre očekuje od gradskog Sekretaraza kulturu Gorice Mojović (dugogodišnje direktorke Kulturnog centra) zbog toga što ona zasigurnospada u najobaveštenije ličnosti o stanju u ovdašnjoj kulturi i umetnosti, a nisu za podcenjivanje ninjeno poznavanje situacije u većini gradskih institucija, pogotovo u najvećim i najvažnijim, štopodrazumeva i znatan uvid u njihove materijalne, programske i kadrovske probleme, kao i umanifestacije kojima je osnivač i finansijer grad itd. Ovakav izbor sekretara za kulturu u Beogradupodrazumeva da će se nasleđeni problemi vrlo brzo rešavati, a da li će do toga zaista i doći, ubrzoćemo jasno videti.U specifičnoj oblasti kulture koja nas ovom prilikom zanima - a to je likovno stvaralaštvo, glavneprobleme je moguće sistematizovati u nekoliko grupa. Svakako da je među njima prioritetno pitanjefunkcionisanja makro-umetničkog sistema kroz najznačajnije ustanove - muzeje i galerije Beograda.Otuda je uvođenje uobičajenog reda od vitalnog značaja za stvaranje boljih i racionalnijih uslova zanormalno odvijanje umetničkog stvaralaštva. Podrazumeva se, naravno i promena njihovih direktora- pre svega u Muzeju grada (programski potpuno zapuštenog uz neke izložbe koje se ničim ne moguopravdati).Najbolja iskustva svetskih centara upućuju na potrebu formiranja centralne muzejsko-galerijskeuprave koja bi potpuno objedinila organizaciju ove delatnosti na gradskom područiju sajedinstvenim upravnikom, njegovim stručnim savetom, administracijom i zajedničkim pomoćnimservisom (tehnička služba, održavanje, obezbeđenje, transport itd). S druge strane, programskaaktivnost ostala bi autonomna u ovim kućama koje bi dobile umetničke direktore a zadržalepostojeći stručni, dakle kustoski tim. Naravno da bi programska koordinacija među njima bila nužnai ona bi se odvijala na kolegijumu umetnički direktora ovih kuća.Vitalni deo umetničkog sistema su i likovne manifestacije, pre svega one najuglednije među njimakakvi su Oktobarski salon i gotovo zaboravljeni Trijenale savremene jugoslovenske likovneumetnosti. One se najpre moraju racinalizovati a to znači da se svedu na neophodan broj, a potom itransformisati prema stručnim uzusima profesija koje se zovu umetnička kritika i teorija umetnosti.Do sada ispoljeni voluntarizam, neznalaštvo ili štetočinstvo koji su se baš u njuma najbolje videli uprethodnom periodu, nameću potrebu da se zatečeno stanje izmeni u prioritetnom postupku.