slika politike - Jovan Despotović

elim bubrezima u autentičnoj životinjskoj krvi. Njihova brutalna prizornost podseća na izgledklanice u kojima se te životinje kolju i čereče ali su i nalik kuhinjskim stolovima na kojima sepriprema to popularno jelo. Opšti drastični vizuelni prizor, ne artificijelan već bukvalan, dopunjenzadahom raspadanja organske materije, podstiče na pojačanu emotivnu i intelektualnu reakcijugledalaca nenaviknutih da u galerijskom prostoru, gde uobičajeno nailaze na estetizovane umetničkepredmete, izazove pobunu koja se kosi sa standardnim osećanjem kada se želi pojesti roštilj načinjenod tih organa. Zapažamo dvostruku i aluzivnu Grozdanićevu nameru da istovremeno izazove i utisakprijatnog i lepog kao i osećanje mučnine i gađenja.Ogromni aktivizam Živka Grozdanića Gere i na drugim poljima u najneposrednijoj vezi saumetničkim stvaralaštvom ima karakteristike lokalnog delovanja u globalnim uslovima ikarakterističan je za umetnost devedesetih sa njenim refleksivnim metaforama vremena.No, to je bilo dovoljno da bi mu se onemogućio rad. Naime, Narodni muzej se dosetio da izformalnih razloga prekine ovu uzložbu i da Konkordiju vrati u pređašnje stanje totalne zapuštenosti.Priča je upravo ista i ponavlja se u najvećem broju kulturnih i umetničkih institucija kojih sesocijalisti dokopaju (Muzej savremene umetnosti, Studentski kulturni centar, Galerija Sebastijan imnogi drugi). Otuda su njihova programska načela (i) u kulturi samo puko, opasno slovo na papiruuprkos izlečiteljskom misionarstvu resornog ministra prema ovdašnjoj endemskoj bolesti -raskolima, mržnjama i deobama.Led-art: Kunstraleger - Živeti u Srbiji/Prestup 2000.Tek što se iz Beograda Led-art preselio u Novi Sad, na prestupni 29. februar(t) izveo je performansKunstlager - Živeti u Srbiji/Prestup 2000. u uobičajenom ambijentu: gradu, njegovim trgovima iulicama pred namernim i slučajnim prolaznicima, posetiocima i gledaocima..Najpre su u Katoličkoj porti, u delu zagrađenom bodljikavom žicom (čime je kunstlager pretvoren ukonclogor) uz pomoć uniformisanih glumaca i trupe Art cirkus, uz nepopularnu, posebno za NoviSad, najavu vazdušne opasnosti i čitanje dnevne zapovesti, odpočeli ulični spektakl. Dok se kuvaopasulj (zarad opasuljavanja učesnika: umetnika, glumaca, gledalaca, prisutne komune artlogoraša)odata je pošta zaleđenoj zastavi himnom Danas nam je divan dan... Prisutni, dobrovoljno žigosani,uz instrukcije higijeničara popunjavali su anketu sa pitanjima: Šta je prestup?, Čemu služi pasulj?,Da li je naša zemlja "najveći, najlepši, najčudesniji logor na svetu"?, Šta je Kunstlager? i Da li smomi - pod a. izdajnici, b. patriote, c. opijum za mase, d. zabava za narod, kao što su mogli da u koncbarakama(šatorima) budu ošišani (čime bi dali neophodnu energiju logorskim mašinama), dapredstavnike Otpora umotaju bodljikavom žicom, da rade neki ozbiljni posao (Arbait macht frei)poput cepanja drva, pravljenja plavo-belo-crvenih ledenih zastava...Nakon ove dnevne akcije nastavljena je noćna: foto-izložba dosadašnjih aktivnosti Led-arta,projekcija video snimka podnevnih akcija, dodela poklona rođenima na prestupni(čki) dan, snimanjeu dve poze sa vođom istinoljubivog dela čovečanstva, sve to uz zabavu u bubnjarskom ritmu zaokupljenu logorašku elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasna komorasvojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanja sa promenama) na svojevremeni Noue Slovenicshekunst kao Nova srpska umetnost, koja je u slovenačkom slučaju značajno doprinela opredeljenju(makar intelektualne, kulturne i umetničke javnosti) za onu vrstu promena koje su tu republiku ukratkom vremenu dovele u red demokratskih zemalja sa respaktabilnim nacionalnim dohotkom kojidanas ostvaruju ti austrijski konjušari i sobarice. Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćajuumetnici poput Led-arta ista potreba da budu deo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti. A tojočekivanoj promeni svakako da će, to će istoriografija umetnosti ovog vremena zasigurno potvrditi,umnogome doprineti i aktivnost mnogih umetika - Led-arta, Bogoljuba Arsenijevića Makija,Miroslava Nuneta Popovića, Fljore Brovine, Živka Grozdanića Gere, Saše Stojanovića, BobanaMiletića Bapsija i mnogih drugih čije je kritičko delo već sada ugrađeno u temelje novejugoslovenske umetnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivom Rekonstrukcijezločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelne političke i socijalne procesekoji su uništili jednu evropsku državu, doneli joj samo (izgubljene) ratove, razanja, bedu, patnje ismrt.. Ovo je samo još jedna od, u ovom veku (i milenijumu) svakako poslednjih umetničkih utopijakoje su karakteristične za epohe totalitarnih režima, koje imaju za cilj da animiraju pažnju uspavanejavnosti, a u našem konkretnom slučaju da nešto učine za oslobođenje od straha i pozovu napolitički, ideološki, socijalni, profesionalni, radni otpor koji se i ovim (umetničkim) sredstvimausmerava prema promenama od kojih nam na najbukvalniji način zavisi budućnost.