slika politike - Jovan Despotović

da se više od drugih zagledaju u bližu ili dalju budućnost. Jedan od njih je zasiguirno, u oblastiumetničkog stvaralaštva, i Svetomir Arsić Basara.Saopštenje na simpozijumu Delo Svetomira Arsića Basare, Institut za srpsku kulturu, Priština-Leposavić, Baština br. 11, 2000, Identitet, br. 41, Zagreb, juli 2000.Publikumov kalendar za 2001Počelo je ’Antizidom’Već je postalo uobičajeno da godina, uz druge tradicionalne događaje, u Beogradu započinje iredovnom promocijom Publikumovih umetničkih kalendara koje već po 11. put produkujeumetnička grupa FIA. Ovoga puta, ovaj poduhvat - nazvan "Antizid - kalendar nove umetnosti isavremenog života", realizovan je kao internacionalno izdanje u cilju stvaranja novog smisla životaposle svega. Iako je i u ranijim slučajevima bila angažovana ogromna medijska pažnja, jer sunjihove publikacije zaista bile svojevrsni kulturni, pa i kultni događaji, s punim pravom može istaćida je ovogodišnji istinski milenijumski poduhvat po svim naglašenim likovnim i zanačenjskimkarakteristikama.Ovim kalendarem, u pravom smislu reči - istinskom umetničkom publikacijom ili monografijomkatalogomkoja obuhvata radove 12 internacionalnih autora, prema dizajnu njujorškog umetnikaMirka Ilića a u kreativnoj produkciji Stanislava Šarpa i koordinatora projekta Nade Rajičić, zatvorenje jedan ciklus koji ima više nego simboličke implikacije. Treba se, stoga, podsetiti da je prvi urađenza 1993. godinu, promovisan na ruševinama, za jugoslovensku savremenu umetnost, tek srušenegalerije "Sebastijan" u Knez Mihailovoj ulici, mesta relevatnog pregleda likovnog stvaralaštva togvremena poput nekog malog muzeja, a ovogodišnjoj promociji prisustvovala je i njena nekadašnjadirektorka Ljuba Gamulin. Kao da su danas na tim srušenim zidovima autori najnovijeg izdanjaizgradili aktuelni koncept antizida - dakle kreativnog pokreta koji treba da sruši sve barijereizgrađene tokom devedesetih koje su, između ostalog, i našu kulturu izolovale od civilizovanogsveta. Ustupanje radova umetnika Vima Vendersa, Vika Munica, Bjorg, Dragana Živadinova,Nataše Merit, Marine Abramović, Barbare Kruger, Grupe AES, Tadanorija Jokoa, OlivieraToskanija, Kristoa i Žane Klod te Dejvida Burna, upravo tome služe: da se posle više od jednedecenije kako je pao berlinski zid sruši i ovaj poslednji koji je ostao kao zastrašujući znak epoheposlednje evropske diktature u 20. veku.Mala retrospektiva ovih kalendara pokazuje da su se oni uvek zasnivali i na tradici srpskognadrealizma, pa je tako prvi nazvan Nemoguće (po njihovom almanahu), zatim u istom duhu sledeL'impossible, Život u pokretu, Nadrealizam & optimizam, Balkanski ples, Idiot, Fatamorgana iprošlogodišnji Ožičeni čovek HHOO. Već i po naslovima lako se zapaža da se, kako su uslovitokom devedesetih ovde bivali sve gori, nametao i direktniji vizuleni govor usmeravajući pažnjujavnosti prema sve izraženijoj kritici stvarnosti i sa tog meta. Iz ovdašnje perspektive o tome, oživotu u Beogradu devedesetih u kalendaru 2001. pisao je Mileta Prodanović ističući ga "Kaootkucaje vremena u crnoj rupi", dok je Stiven Heler, umetnički direktor Književnog pregleda NenjYork Times-a, sledeći okvirnu ideju izdanja naveo: "Kada sama slika prevazilazi potrebu zaverbalizacijom, ona ruši zid koji je od pamtiveka razdvajao levu i desnu stranu mozga. Ona, takođe,uklanja kulturne prepreke koje su vekovima ometale slobodan protok ideja i uverenja".Da li objavljeni radovi ovih dvanaest umetika zbilja ruše mnogobrojne zidove koji nisu uvekbukvalne prepreke postavljene iz striktno političkih razloga, već su katkada i neformalne barijerenastale između različitih civilizacija savremenog sveta? Ovaj svojevrni katalog dela internacionalneumetnosti koliko god da daje pozitivne odgovore otvara i brojna pitanja smisla i tumačenja noveumetnosti i savremenog života, našta uostalom i ukazuju autori projekta antizid. Mogli bismo moždaistaći još i to da će nas vremenska vertikala stvarana, upravo vizuelizovana reprodukovanimradovima u kalendaru 2001. koja se bude odvijala pred našim očima mesečnim promenamaokretanjem njegovih listova, nesumnjivo učvršćivati u uverenju da su kultura i umetnost definitivnoone oblasti koje u bilo kakvim uslovima ipak daju najvišu i konačnu normu kvaliteta životu.I sama centralna promocija nakon trodnevne medijske kampanje, odvijala se u svojevrsnom,direktno prenošenom tv-performansu uz učešće 500 prisutnih, bila je realizovana pod sloganomrušenje zida uživo, dakle kao bukvalna destrukcija zidova sačinjenih od kalendara da bi se i na timosnovama izgradila nova kultura za novo vreme, što je svakako i njegova opšta koncepcija ali ifinalna poruka ovogodišnjeg predstavljanja Publikumovog kalendara. Temelj je time postavljen, prvi