slika politike - Jovan Despotović

Aleksandre Kostić... Njih su uglavnom ispratile jedine dve nekomercijalne privatne galerije uBeogradu "Haos" i Zvono". Među takvim pozitivnim aktivnostima su i delatnosti Fondacije"Madlena Janković" i Galerije "Zepter" uz već konstantno i spasonosno prisustvo Fondacije zaotvoreno društvo. Ali svakako najveći i najvidljiviji napor u raznim oblastima delovanja - odpozorišta i likovne umetnosti do tribina, razgovora, gostovanja, produkcije CD-ROM-a itd, i ovegodine je pokazao Centar za kulturnu dekontaminaciju (čiji je smisao i naziv, dakako u potpunopervertiranom smisli preuzeo Jul kao vid lažnopatriotskog prevaspitavanja nerežimskih medija).Moglo bi se još nabrojati tih malobrojnih pozitivnih događaja kakvu su bili ovogodišnja likovnapublicistika ili Oktobarski salon koji je dobio nepodeljeno dobre kritike itd. Tu je i pomotivnaturneja "Za promene" Anema sa nekim danas vrlo popularnim grupama koje privlače pažnju velikogbroja mladih, te je stoga njihova misija od naročitog značaja za naš budući politički život u koji seupravo te generacije moraju uključuti.Za kraj, najkraće treba istaći preku potrebu za novim odnosom prema kulturi i umetničkomstvaralaštvu što se naravno ne može izolovano sprovesti bez opštih makropolitičkih promena. Totreba da izvesu ličnosti koje, naravno, osim punog profesionalnog, javnog i moralnog integritetakoje nužno moraju posedovati da bi bili na najvišim mestima naše kulture i umetnosti u narednomperiodu - epohi Promena, u Prelaznoj vladi, Vladi eksperata, Grupi 17 plus i dr. od kojih će bitiformirana prva, posle ove tzv. Vlade nacionalnog spasa, upravo Vlade nacionalnog užasa i saramoteu bojama nakazne crveno-crne koalicije. Ona će apsolutno morati da se najpre izbori ne samo zanovi i drugačiji javni status kulture u ovom društvu već pre svega za njen znatno bolji materijalnipoložaj.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kulturu koji će u novom vladinom kabinetuizdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako što bi se onanamicala takođe od "sirotinjskih" - obrazovanja, zdravstva i sl., i preusmeravala nego direktnouzimala od prebogatih: Miloševićevih i ostalih pretorijanskih gardi ili mnogobrojnih paradržavnihinstitucija i udruženja) po ovakvom ili sličnom modelu, dotle će ona ostati tek povremeni, većinomvrlo ružni i neukusni ukras manje-više totalitarnih levo-desnih režima svodeći vlastitu funkcijujedino na njihovo golo održavanje kakav je očigledno ovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana (a to svakakonisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki, neuspelih direktora nekih vodećih kulturnih instituicija,niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica). A posebno ne oni sa problematičnim biografijama ilikonvertiti oličeni u Miloradu Paviću ili Nedi Arnerić (kojoj nije zaboravljeno ono: "Zahvalna samSocijalističkoj partiji Srbiji što je Beogradu podarila tako lepu galeriju" izrečeno povodom otvaranjagalerije "Progres") i ostali kojih nikako nije mali broj. Nije neprirodno da se promeni mišljenje, aliovakvi bi najpre morali pred ljudima na mitinzima da kleknu i zamole za oproštaj zbog svega onogašto su čini tokom poslednje decenije na razne načine propagirajući Miloševićevu krvavu politiku,populističku kulturu i lažnu umetnost (jer Arnerićka, na primer i sama poseduje galeriju čiji jeprogram oličenje kiča, upravo onakvog protiv koga se jedna opoziciona stranka, čiji je ona članGlavnog odbora?! mora boriti u ostalom kao i protiv opšteg političkog šunda vladajućeg režima). Tosvakako moraju biti ličnost čiji je profesionalni i moralni angažman bio bez ikakvog ideološkihpredznaka osim demokratskog tokom proteklog perioda i koji je bio izuzetno inspirativan za sve onekoji ozbiljno misle da se u ovoj zemlji sve mora korenito promeniti i postaviti na noge, a čije jejavno delovanje istovremeno bilo uzorno mnogim ovdašnjim umetnicima i kulturnim delatnicima.Znači da se nikako ne sme dogoditi da u najskorijem periodu toliko očekivanih promena onemimoiđu kulturu, za svako emancipovano i civilno društvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer ćeona odmah najuverljivije i najvidljivije dati toliko potrebni signal o namerama i istinski dokaz opočetnom procesu izmene opšteg stanja nacije kome se zdušno i zasad deklarativno teži.Republika, br. 227, 16-31. decembar 1999.Pogled u 2000.Kakva će za kulturu i umetničko stvaralaštvo biti 2000. godina, poslednja u ovom veku i milenijimu(mada ona spisateljica dnevničkih pabiraka i ruski akademik uporno govori kako njome započinjeTreći milenijum, a njeni politički poltroni to elementarne neznanje nedostojno jednog profesorauniverziteta makar to bio i beogradski, poput papagaja ponavljaju i time dokazuju da im je osnovna ismišljena zadaća zapravo temeljno "zaglupljivanje" sopstvenog naroda) gledajući osnove trendove