slika politike - Jovan Despotović

Šarenilo političkog marketinga u protekloj predizbornoj kampanji u Jugoslaviji moglo se pratiti ikroz parole, slogane, manjeviše uspele dosetke bilo da su one izražen verbalno bilo da su njimagrafički dopunjavani bilbordi sa fotografijama lidera i predsedničkih kandidata. Ako začas ostavimopo strani da je ta vrsta intervencija na plakatima i panoima zapravo evidentni izraz duboke nekultureu koje se masovno zaglibilo ovdašnje društvo (a koje je kulminiralo tokom protekle decenije -naročito na samom njenom kraju koji koincidira sa definitvnim odlaskom nakazne crno-crvenekoalicije sa političke scene), u nekim primerima možemo zapaziti i određene klasno-socijalne teindividualno-psihološke konstante koje daju dovoljno plastičan opis današnjeg srpskog kolektivnogduhovnog ustrojstva.Najmanje inventivnosti pokazan je na plakatu predsedničkog kandidata levice SlobodanaMiloševića gde je njegov nadimak iskorićen kao slogan nastao od dve reči: Slobo - da sasugestivnim zaokruženjem rečice da. (Da se začas prisetimo da je njihov marketinški tim ranijenačinio i nedopustivu grešku kada je preuzeo - plagirao, fotografiju izgradnje jednog mosta uAmerici kao propagandnu sliku obnove Jugoslavije nakon bombardovanja NATO pakta.) Toodsustvo ideja poklopilo se i sa isto tako šturim odgovorom političkih oponenata: preko rečice danajčešće je samo lepljena rečica ne čime se smisao izvorne parole preobraćao u svoju suprotnost saisto toliko sugestivnim učinkom.Znatno veću inspiraciju imali su njihovi politički protivnici koji su na vrlo različite načine reagovalina poruke opozicionih političara. Od toga da je za neke značajna karakteritika bila opadanje koseodborničkog kandidata, novog gradonačelnika Beograda Milana St. Protića, preko izdvojenih očijudr. Vojislava Koštunice koje su zapravo bile tumačene kao pogled Al Kaponea (ili u blažoj verzijiAl Paćina koji u jednoj filmskoj trilogiji igra ulogu mafijaškog bosa), do docrtavanja đavoljihrogova Vojislava Mihailovića, bivšeg lordmera takođe predsedničkog kandidata, kao ukazivanja daje politički učinak te ličnosti u vođenju glavnog grada upravo takav - demonski, itd. Ovog putaizostavićemo prostačke izraze i psovke kojih je bilo mnogo i koje su više izraz nemoći (ili svestikakvo je istinsko političko mišljenje većine - što su konačno rezultati izbora i pokazali) negoduhovitosti ili potrebe za vređanjem ličnosti političkih protivnika.komandir zatražio od organizatora deblokadu puta a kako oni to nisu hteli da učine, policija ih jeprimenom "blage sile" pomerila u stranu.Za to vreme na glavnom trgu pred dvadesetak građana koji su nosili nekoliko postera predsednikarepublike i socijalisticke partije ispred bine i još pedesetak koji su stajali sa strane, već je tekaoprogram,. Ubrzo je iz pobočne ulice počela da se formira jedna grupa demonstranata uglavnom saobelezijima "Otpora" i sa nekoliko stranačkih zastava (SPO, DS, Narodne radikalne stranke, Pokretaza Srbiju) koja je narasla na oko 300 učesnika. Iako je njihovo obezbeđenje pokušavalo da ih zadržina dovoljnoj udaljenosti od mesta gde se održava program, oni su se ipak korak-po-korakpribližavali tako da se nasuprot njima pojavila i poveća grupa mladića u majcama sa oznakamasocijalisticke partije, a koji su sudeći prema reakcijama ljudi koji su protestovali, očigledno bilipripadnici policije. Programom obelezavanja 9. maja ("kontramitinga") rukovodio je funkcionerSPS-a Uroš Šuvaković koji je bio u neposrednoj vezi sa organizatorima.Stranaca nije bilo jer, s jedne strane ni njima nije bio dozvoljen dolazak u Požarevac dok je dvojeholandskih novinara koji su dan ranije došli u jedan požarevački hotel i bili uredno prijavljeni, utoku noći uz policijsku pratnju sprovedeni u Beograd.U jednom trenutku umalo da je došlo do neposrednog dodira dve grupe, no na sreću sukob sakrajnje neizvesnim ishodom i posledicama bio je izbegnut. Noć ranije u Žabare (tridesetakkilometara od Požarevca) u policijsku stanicu internirani su Bojan Tončić i Nataša Bogović iz lista"Danas" najpre pod izgovorom "utvrđivanja identiteta" a kasnije "zbog toga što su bili u društvu licakoje je optuženo za vršenje krivičnog dela", u stvari sa bratom Momčila Veljkovića, takođenovinarem uhapšenim u isto vreme i zatvorenim u policijsku stanicu u Malom Crniću. Nadležnikomandiri nisu bili ovlašćeni da puste novinare, već se odobrenje za to moralo dobiti u Požarevcu ukome takođe nije bilo ovlašćenih lica. Napokon, nakon interesovanja kancelarije Visokogkomesarijata za ljudska prava pušteno je sve troje novinara.Republika, br. 236-237, 1-31. maj 2000. (u saradnji sa Nastasjom Radović)Trijumf ostatka civilnog društvaRepresija i izazovi