Geografija 5 udzbenik Freska

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА
Те шко је од ре ди ти број биљ них и жи во тињ ских вр ста на
пла не ти, јер се тај број стал но ме ња. Но ве вр сте на ста ју, док
по је ди не иш че за ва ју, као што су иш че зла не ка да нај ве ћа
жи ва би ћа на Зе мљи, ди но са у ру си. Ипак, не ма ју све обла сти
бо гат и ра зно вр стан жи ви свет. По је ди не обла сти су бо га тије
жи вим све том од дру гих. За што?
1.РАС ПРО СТИ РА ЊЕ БИЉ НОГ
И ЖИ ВО ТИЊ СКОГ СВЕ ТА
НА ЗЕ МЉИ
При род не зо не
ПРОМОТИВНИ
ПРИМЕРАК
Још на почетку школске године смо научили да биосферу чине
сва жи ва би ћа на пла не ти. Она се на ла зе у свим Зе мљи ним сфе рама:
литосфери, хидросфери и атмосфери. Другим речима, живог
све та има у зе мљи и сте на ма, во ди и ва зду ху. Упра во ка рак те ристи
ке ре ље фа, во да, зе мљи шта и кли ма ути чу на рас про стра њеност
биљ ног и жи во тињ ског све та. То су аби о тич ки фак то ри.
Човек, као и други организми у њиховом узајамном односу, могу
утицати на распрострањење живог света. Сви ти утицаји спадају
у би о тич ке фак то ре.
Ипак, на распрострањење биљног и животињског света на Земљи
највећи утицај имају климатски услови, а пре свега температу
ра ва зду ха и па да ви не. С про ме ном кли ме од еква то ра пре ма
по ло ви ма, сме њу ју се и при род не зо не (по ја се ви), ко је су на сеље
не од ре ђе ним биљ ним и жи во тињ ским вр ста ма. На Зе мљи се
мо же из дво ји ти осам при род них зо на: троп ске (ки шне) шу ме,
саване, пустиње, суптропска (средоземна) вегетација, степе, шуме
умереног појаса, тундре, поларне пустиње. Како температура ваздуха
с повећањем надморске висине опада, а количина падавина
се по ве ћа ва, при род не зо не се сме њу ју и вер ти кал но.
У че му је ра ли ка из ме ђу аби о тич ких и би о тич ких фак то ра?
116