Geografija 5 udzbenik Freska

ГЕОГРАФИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Крашка ерозија
Вода обогаћена угљен-диоксидом може да раствара стене, а то
је по себ но из ра же но код креч ња ка. Тај про цес рас тва ра ња кречњачких
стена и њиховог обликовања под утицајем воде назива се
крашка ерозија. Деловањем крашке ерозије настају површински
(шкра пе, вр та че, ува ле и кра шка по ља) и под зем ни (ја ме и пе ћине)
об ли ци кра шког ре ље фа. На те ри то ри ји Ср би је, нај број ни ји
површински облици су вртаче. То су уду бље ња у ре ље фу у об ли ку
лев ка. На ста ле су та ко што је во да про ши ри ла и из ду би ла пу коти
не у креч ња ку. Ја ме су вер ти кал ни ка на ли, а пе ћи не си сте ми
ка на ла и дво ра на. У њи ма се че сто на ла зе под зем ни реч ни то кови
. На ша зе мља се од ли ку је ве ли ким бро јем пе ћи на. По зна ти је
су Ресавска, Петничка и Рајкова пећина. Најдужа пећина на свету
је Ма мут ска пе ћи на у САД са ис пи та них пре ко 650 km ка на ла.
Уну тра шњост пе ћи на је укра ше на пе ћин ским украсима: сталактитима
и сталагмитима. Они настају таложењем раствореног
креч ња ка. Ста лак ти ти ви се са пе ћин ских та ва ни ца, а са по да се
уз ди жу ста лаг ми ти.
Вртаче
Ледничка ерозија
Те шко је за ми сли ти да је не ка да по ло ви на Евро пе би ла прекри
ве на сне гом и ле дом. Кли ма је би ла хлад ни ја и уме сто ки ше
па дао је снег ко ји се стал но на го ми ла вао и од ње га је на ста јао
лед. Ве ли ке ко ли чи не ле да – лед ни ци, под ути ца јем гра ви та ци је
кре та ли су се по пут да на шњих ре ка. Ма те ри јал ко ји су лед ни ци
но си ли и та ло жи ли на зи ва се мо рен ски ма те ри јал. Да нас у Србији
нема ледника, али их је у леденом добу било. Облике ледничке
ерозије можемо видети на Проклетијама. Као и реке, ледници
су ода ди ра ли (стру га ли) под ло гу, но си ли сте но ви ти ма те ри јал,
про ду бљи ва ли сво ја ко ри та и вр ши ли еро зи ју.
Пећина
Еолска ерозија
Материјал настао распадањем стена може се померати и путем
ве тра. Еро зив но деј ство ве тра нај и зра же ни је је у пу сти ња ма и
пешчарама. Он по кре ће ко ма ди ће сте на и пе сак и ства ра раз личите
облике рељефа. Један од облика је био инспирација за цртане
стрипове, а има облик печурке и назива се гур. Иако у пустињама
не ма пче ла, по сто је об ли ци ре ље фа ко ји се на зи ва ју пу стињ ско
са ће. Уме сто пче ла, те об ли ке су из гра ди ли ко ма ди ћи сте на и
пе ска но ше ни ве тром. Ка да сна га ве тра осла би, ма те ри јал ко ји
је он но сио се та ло жи, па та ко на ста ју нај по зна ти ји об ли ци у
Ледничка долина – валов
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније уџбенике
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.
63