Geografija 5 udzbenik Freska
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ПЛАНЕТА ЗЕМЉА<br />
пу сти ња ма – пе шча не ди не. Оне ме ња ју ме сто јер их сва ки но ви<br />
ве тар по ново по кре ће и пре ме шта. За то је ста нов ни ци ма пу стиње<br />
(бе ду и ни ма) те шко да за шти те сво ја на се ља. Сна га ве тра је са<br />
дру ге стра не ва жна чо ве ку. Она се ко ри сти за до би ја ње енер ги је.<br />
За хва љу ју ћи ве тре ња ча ма, Дан ска, Не мач ка и Хо лан ди ја оствару<br />
ју зна чај ну про из вод њу стру је.<br />
Због чега се крећу пешчане дине?<br />
Абразија<br />
Дине<br />
Да ли зна те да су пла же на мо ру на ко ји ма се од ма ра мо то ком<br />
ле та на ста ле за хва љу ју ћи ве тру? Ветар својом снагом покреће<br />
таласе у морској води и тако формира различите облике рељефа.<br />
Ови облици рељефа се називају абразиони, а настали су ударањем<br />
та ла са о оба лу. Њи хо вим еро зив ним де ло ва њем на ста ју стр ме<br />
ли ти це (кли фо ви) ко је нам слу же као пре ле пи ви ди ков ци, а акуму<br />
ла ци јом материјала – пешчане плаже (жала).<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Пешчана плажа<br />
Површински коп<br />
64<br />
Утицај човека на обликовање рељефа<br />
Људским утицајима на све природне процесе настају нове форме<br />
рељефа (насуте равнице – полдери, површински копови, вештачка<br />
острва итд.) које се заједничким именом означавају као антропо<br />
ге ни или тех но ге ни ре љеф. При ме ри ан тро по ге ног ре ље фа<br />
су број ни и че сто ла ко уоч љи ви. То су из град ња руд ни ка, пу те ва,<br />
стамбених објеката итд. Леп пример антропогеног рељефа је формирање<br />
групе острва Палма, у Уједињеним Арапским Емиратима.<br />
Ова остр ва на ста ла су на си па њем при о ба ља мор ским пе ском,<br />
с ци љем да се на пра ви ту ри стич ка атрак ци ја, у че му се и ус пело.<br />
Не да ле ко од ове ло ка ци је уве ли ко се про јек ту је и гра ди 300<br />
острваца која ће подсећати на карту Света (пројекат „Свет”). Ово<br />
је врло добар пример како човек мења рељеф. Ме ђу тим, сво јим<br />
ути ца јем чо век ути че и на еро зив не про це се. Град њом обје ката<br />
он иза зи ва по ја ву кли зи шта, ин тен зив ном по љо при вред ном<br />
производњом и сечом шума појачава ерозију земљишта. Са друге<br />
стране, човек данас спроводи мере заштите од штетног деловања<br />
не ких про це са (по шу мља ва њем го ле ти сма њу је еро зи ју зе мљишта,<br />
из град њом пот пор них зи до ва за у ста вља кли за ње тла).
Change language