Geografija 5 udzbenik Freska

ВАСИОНА
Све мир (ва си о на, ва се ље на) је сав уку пан про стор у
ко јем је сва ма те ри ја ко ја по сто ји. Све мир је огро ман
и не мо гу ће га је це лог осмо три ти. Због то га, онај део
све ми ра ко ји је до сту пан љу ди ма за ис пи ти ва ње на зива
мо – наш све мир.
Телескоп
1. ВАСИОНА
ПРОМОТИВНИ
ПРИМЕРАК
Кла у ди је Пто ло меј (90–168 н. е.) –
математичар, астроном и картограф
био је најзначајнији географ римског
и читавог античког периода. Рођен је
у Егип ту, а жи вео је у Алек сан дри ји.
На пи сао је ви ше де ла, а на ма је посеб
но ва жно де ло Ге огра фи ја. То је
збир ка оно га што је би ло по зна то о
ге о гра фи ји све та у Рим ском цар ству.
Садржало је и карте читавог тада насе
ље ног све та. Нај ста ри ји пре пи си
из 12. и 13. ве ка чу ва ју се у Ва ти канској
би бли о те ци, као и у ма на сти ру
Ва то пед на Све тој го ри (Грч ка).
16
Ва си о на – ко смос – све мир
Ва си о на је бес ко нач но ве ли ки про стор у ко јем се на ла зи безброј
васионских тела. У васионска тела убрајамо звезде, планете,
сателите, астероиде, комете и метеориде. С об зи ром на то да их
видимо на небу, називамо их и небеским телима. Небо је видљиви
део ко смо са из над нас. Да њу је оно пла ве бо је услед ра си па ња
сун че вих зра ка у ат мос фе ри. Но ћу је там не бо је и на ње му се виде
број не зве зде, Ме сец и по не ка пла не та. На у ка ко ја про у ча ва
не бе ска те ла, на ста нак и раз вој све ми ра на зи ва се астро но ми ја.
На уч ни ци ко је се ба ве астро но ми јом зо ву се астро но ми.
Шта је васиона?
Пре не го што су по сто ја ли ин стру мен ти за по сма тра ње небе
ских те ла и по ја ва, као што је те ле скоп, про у ча ва ње зве зда и
неба вршило се голим оком, са високих грађевина или природних
уз ви ше ња. Астро но ми ја је би ла ве о ма раз ви је на у ста рој Грч кој
(2. и 3. век пре н. е.) јер је ве ли ки број ве дрих да на, без обла ка,
омо гу ћа вао по сма тра ње не ба. Нај по зна ти ји астро ном у то време
био је Пто ломеј ко ји се др жао ста рог ве ро ва ња да је Зе мља у
сре ди шту све ми ра и да се све зве зде кре ћу кру жним пу та ња ма
око ње. Пр ви пут се та квом уче њу су прот ста вио Коперник 1543.
го ди не, а ми да нас зна мо да се у на шем Сун че вом си сте му све
пла не те, укљу чу ју ћи и Зе мљу, кре ћу око Сун ца.