Geografija 5 udzbenik Freska

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА
Надморска и релативна висина
Надморска висина је вертикално
растојање неке тачке од нивоа мора.
Ниво мора има 0 m надморску
висину. На пример, Панчићев врх је
2017 m изнад нивоа мора.
Релативна висина је вертикално
растојање између две тачке на копну.
Њом се најчешће изражава висина
вулканске купе или висина стабла.
Наша висина је такође релативна,
зар не?
По зна ва ње ре ље фа је ва жно из ви ше раз ло га. Без доброг
познавања особина рељефа, тј. без доброг познавања положаја, не
може се изградити насеље или било који важнији објекат. Равнице
обич но има ју плод ни је тло, ту се на ве ћим ду би на ма мо же на ћи
нафта или гас. У брдским и планинским областима су повољнији
услови за сточарство, виноградарство, а има и рудног богатства.
Од ре ље фа и зе мљи шта умно го ме за ви си вр ста по љо при вред не
кул ту ре ко ју ће мо за са ди ти. Ре љеф нам мо же ука за ти на ква литетније
изворе воде, али на основу њега можемо предвидети попла
ве и ла ви не. Ре љеф че сто од ре ђу је и вре мен ске усло ве – два
су сед на ме ста мо гу има ти раз ли чи ту кли му због раз ли ке у надмор
ској ви си ни. У ва зду хо плов ству, гра ђе ви нар ству, са о бра ћа ју
и ту ри зму је та ко ђе нео п ход но до бро по зна ва ти те рен.
Висије и низије
Рељеф – висија
Рељеф – низија
Ви со ке пла ни не у Ср би ји су Про клети
је (врх Ђеравица, 2.656 m), Шара
(Пескови, 2.651 m), Стара планина
(Миџор, 2.170 m), Копаоник (Панчићев
врх, 2.017 m).
Нај круп ни ји об ли ци у ре ље фу коп на ко ји су на ста ли ра дом
унутрашњих и спољашњих сила су висије и низије. Висије су простра
на уз ви ше ња у ре ље фу ко ја се по из гле ду де ле на пла ни не
и ви со рав ни. Пла ни не мо гу би ти ве о ма раз ли чи тих об ли ка и
пра ва ца пру жа ња. Пре ма ви си ни се де ле на ни ске (500–1.000 m),
сред ње (1.000–2.000 m) и ви со ке (пре ко 2.000 m). Нај ви ши врх на
све ту је Монт Еве рест на Хи ма ла ји ма (8.850 m) у Ази ји.
Ви со рав ни су, као што им и име озна ча ва, урав ње не ви си је,
од но сно про стра не за рав ни у пла нин ским ре ги о ни ма. То су можда
и нај за ни мљи ви ји об ли ци ре ље фа. Њи хо ви пеј за жи, кли ма
и прилагођеност људи животу, у често тешким условима, увек су
при вла чи ли па жњу. Нај и стак ну ти ја ви со ра ван на све ту је Ти бет
у Ки ни, на 5.000 m над мор ске ви си не, док је код нас то Пе штер
у ју го за пад ној Ср би ји на 1.000 m. Љу ди се у овим обла сти ма најчешће
баве сточарством. Четвртина копнене површине Земље је
под ви си ја ма и 10% љу ди на све ту жи ви у овим пре де ли ма.
Низије су велики и уравњени делови Земљине површине који
се одликују малим висинама (до 200 m). Оне су најчешће окружене
планинама чија су подножја њихове границе. Највећа низија на
све ту је Ама зон ска у Ју жној Аме ри ци, ко ја за хва та по вр ши ну од
седам ми ли о на km 2 . У на шој зе мљи је нај ве ћа Па нон ска ни зи ја.
Она за у зи ма се вер ни, рав ни чар ски део Ср би је и пред ста вља вео
ма зна чај ну област. Од ли ку је се плод ним тлом, па се још на зи ва
и „жит ни ца Ср би је”. У њој се нај ви ше га је жи та ри це и ин ду стријско
би ље (пше ни ца, ку ку руз, сун цо крет, ше ћер на ре па). Ма ње
ни зи је у ре ље фу су рав ни це. Оне не мо ра ју има ти ја сне гра ни це
и че сто су за та ла са не од ни ских уз ви ше ња на њи ма. По бр ђе је
облик рељефа у ко ме се сме њу ју бр да (до 500 m) и ма ње рав ни це.
ПРОМОТИВНИ
ПРИМЕРАК
58