Geografija 5 udzbenik Freska

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА
Во да је је ди на ма те ри ја у при ро ди ко ја се на ла зи у чвр стом,
теч ном и га со ви том ста њу. Во де ни омо тач Зе мље, или хи дросфе
ра, об у хва та све во де на на шој пла не ти: мо ра, оке а не, је зера,
ре ке... Свет ско мо ре је нај ве ћи део хи дрос фе ре.
1.СВЕТ СКО МО РЕ И ЊЕ ГО ВА
ХО РИ ЗОН ТАЛ НА ПО ДЕ ЛА
Ти хи оке ан
Непознате речи
Океани – највеће водене површине
на Зе мљи, ко јe раз два ја ју по је ди не
кон ти нен те
Свет ско мо ре је скуп свих мо ра и оке а на и об у хва та две трећи
не Зе мљи не по вр ши не. Оно је кон ти нен ти ма и остр ви ма поде
ље но на пет оке а на: Ти хи оке ан, Атлант ски оке ан, Ин диј ски
океан, Северни ледени океан и Јужни океан. Највећи део Светског
мо ра, око 90%, на ла зи се на ју жној по лу лоп ти, ко ја се због то га
на зи ва во де на по лу лоп та.
ПРОМОТИВНИ
Површине океана и максимална дубина
ПРИМЕРАК
Океан
Тихи
Атлантски
Индијски
Јужни
Северни ледени
Површина (милиони km2)
165
106
72
20
13
Максимална дубина (m) Место максималне дубине
11.034 Маријанска потолина
9.219 Порторикански ров
7.450 Ров Јаве
7.235 Код Јужносендвичке бразде
5.449 Нанзенова потолина
Атлантски оке ан
Ве ли ки или Ти хи оке ан, по знат и као Па ци фик, има нај већу
по вр ши ну и за хва та 49% Свет ског мо ра или 35% по вр ши не
Зе мље. На ободу Тихог океана налази се највећа вулканска и
земљотресна област – „Ватрени појас Пацифика”. На дну Ти хог
океана јављају се највеће дубине на свету (Маријански ров, 11.034
m). Пру жа ју се дуж ис точ них оба ла Ази је.
Дру ги по по вр ши ни је Атлан ски оке ан, ко ји за хва та ско ро
тре ћи ну Свет ског мо ра. На ла зи се из ме ђу Евро пе и Афри ке на
ис то ку и Се вер не и Ју жне Аме ри ке на за па ду и простире се у
94