Geografija 5 udzbenik Freska

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА
се метеоролошка кућица поставља. Издигнута је изнад травњака
и не сме да буде близу дрвећа, згра да, на оба ли ре ке или је зе ра,
јер то мо же да ути че на тем пе ра ту ру. Мо ра да има отво ре на зидо
ви ма да би се омо гу ћи ло стру ја ње ва зду ха.
Осунчавање (инсолација)
Хелиограф
По гле дај те про стор око шко ле и
про на ђи те ме сто за ме те о ро ло шку
ку ћи цу? За што баш ту? На ве ди те
пред но сти и не до стат ке ло ка ци ја?
Тем пе ра ту ра се на тер мо ме три ма
очи та ва три пу та днев но, у 7, 14 и 21
час. Да нас се ко ри сте и ди ги тал ни
тер мо ме три. Они су прак тич ни ји јер
ау то мат ски од ре ђу ју и ме мо ри шу
про ме не тем пе ра ту ре. Мо же мо их
по ста ви ти у на шем дво ри шту, а може
мо и на спо ља шњем ста клу прозо
ра ка би не та за ге о гра фи ју. Оста је
нам да пра ти мо про ме не из са та у
сат и бе ле жи мо.
35 280
30 240
25 200
20 160
15 120
Осунчавање представља трајање Сунчевог сјаја. Оно нам пока
зу је ко ли ко ча со ва у то ку да на, ме се ца или го ди не Сун це си ја
у не ком ме сту. Ме ри се по мо ћу ин стру мен та ко ји се зо ве хе лио
граф (хелиос на грч ком зна чи Сун це). Ин со ла ци ја има зна ча ја
за чи тав жи ви свет. На при мер, при ду жем осун ча ва њу биљ ке се
бр же и бо ље раз ви ја ју. У Бе о гра ду го ди шње осун ча ва ње из но си
око 2.000 часова. Поделите ову вредност са бројем дана у години
и до би ће те ко ли ко у про се ку днев но тра је осун ча ва ње.
Температура ваздуха
У прет ход ном по гла вљу смо на у чи ли да се ва здух не за гре ва
ди рект но од Сун ца. Нај пре се сун че вим зра ци ма за гре ва зе мљина
по вр ши на, а он да ва здух при ма то пло ту од ње. Пре ма то ме,
ва здух се за гре ва од о здо на ви ше. Сте пен за гре ја но сти (то плотно
ста ње) ва зду ха по ка зу је тем пе ра ту ра ва зду ха. Из ра жа ва се у
сте пе ни ма Цел зи ју со ве ска ле, што се скра ће но пи ше °С. По овој
ска ли во да се ле ди на 0°С, а кљу ча на 100°С. Тем пе ра ту ра се ме ри
помоћу термометра. Код нас је 44,9°С била највиша температура
2007. године у Смедеревској Паланци, а најнижа од -39,5°С је била
1985. го ди не у Ка ра ју ки ћа бу на ри ма на Пе штер ској ви со рав ни.
Раз ли ка из ме ђу нај ви ше и нај ни же тем пе ра ту ре не ког пе ри о да
назива се амплитуда температуре. Температурне промене се најче
шће при ка зу ју ли ниј ским климадијаграмом.
ПРОМОТИВНИ
ПРИМЕРАК
(ºC)
10 80
5 40
0 0
Ј Ф М А М Ј
Ј А С О Н Д
Ако хо ће мо, на при мер, да при каже
мо ток тем пе ра ту ре у то ку го дине,
на X оси на но си мо ме се це, а на
Y оси вред но сти тем пе ра ту ре Ов де
се ла ко уо ча ва ју нај ви ша и нај ни жа
вред ност, као и по сте пе ни пре лазак
из јед ног у дру го го ди шње до ба.
Ако би смо укљу чи ли по дат ке са још
једне метеоролошке станице, могли
би смо да их упо ре ђу је мо.
(mm)
Влажност ваздуха
По ме ну ли смо да ва здух са др жи во де ну па ру. Она до спе ва у
ат мос фе ру ис па ра ва њем са во де них по вр ши на (оке а на, мо ра, језе
ра, ре ка), зе мљи шта и би ља ка. Ис па ра ва ње је пре ла же ње во де
из течног у гасовито стање. Оно зависи пре свега од температуре
ваздуха. Што је температура виша, испаравање је веће, па ваздух
са др жи ви ше во де не па ре. Са др жај во де не па ре у ва зду ху предста
вља вла жност ва зду ха. Ме ри се по мо ћу ин стру мен та ко ји се
зо ве хи гро ме тар и из ра жа ва се у про цен ти ма (%). Он се на ла зи
та ко ђе у ме те о ро ло шкој ку ћи ци, и то по ред тер мо ме тра.
74