Geografija 5 udzbenik Freska

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА
Ат мос фе ра је не ви дљи ва, али је стал но осе ћа мо кроз мраз, ки шу, ветро
ве, снег итд. Све те по ја ве су по сле ди ца онога што се збива у атмос
фе ри. Ка да би Зе мља оста ла без ње при ро да на ше пла не те би ла
би дру га чи ја. Пр во, не би би ло жи вог све та. Не би се чуо ни ка кав звук
и не бо би би ло пот пу но цр но. Да њу би се сте не за гре ва ле до +100°С,
док би но ћу тем пе ра ту ра па да ла до –100°С. Без овог за штит ног оклопа
Зе мљу би не пре кид но бом бар до ва ли ме те о ри. Њен ре љеф би тада
био сли чан Ме се че вом.
Храм Рамзеса II
Азот 78%
Кисеоник 21%
Остали гасови 1%
1.АТМОСФЕРА: САСТАВ,
СТРУКТУРА, ЗНАЧАЈ
Састав атмосфере
Састав атмосфере
Ат мос фе ру чи ни ва здух ко ји пред ста вља сме шу га со ва. Два
гаса, азот и кисеоник чине заједно готово сав ваздух (99%). Остатак
чине водена пара, угљен-диоксид, озон и остали гасови. Иако
су присутни у малим количинама, сви имају велики значај, нарочи
то за жи ви свет.
ПРОМОТИВНИ
Гас
Проценти
Значај
ПРИМЕРАК
Азот
Кисеоник
Водена пара
Угљен-диоксид
Озон
78%
21%
0,2%
0,03%
0,0006%
Неопходан за раст биљака.
Омогућава дисање и сагоревање. Производе га биљке, па
се зато количине кисеоника смањују сечом шума.
Неопходна је за живот на Земљи. Захваљујући њој настају
облаци и падавине. Омогућава кружење воде у природи.
Користе га биљке за исхрану. Његова количина се
повећава због издувних гасова и сече шума.
Зауставља штетно Сунчево зрачење.
Састав атмосфере
Осим га со ва, у ат мос фе ри се на ла зе и че сти це пра ши не. Оне
су остале након избацивања вулканског материјала у атмосферу.
Сун че ви зра ци се од њих од би ја ју и вра ћа ју у ко смос. Због то га
по не кад на Зе мљу стиг не ма ње Сун че ве то пло те не го обич но.
Ре зул тат је ни жа тем пе ра ту ра ва зду ха. На кон еруп ци је вул ка на
70