Topsrbija br38

U harmoniji sa željama,
Složna braća Miloš (levo) i Nemanja Petrović
Na oko 200ha livada slobodno pase stotinak grla
Krajem 2021. godine Zemljoradničkoj
zadruzi „Agročoka“
uručen je sertifikat „Farma
dobre poljoprivredne prakse“ za
uspešno uspostavljanje odgajivačkog
centra goveda rase Limuzin. U organizaciji
Udruženja „Agroprofit“, koje
se bavi unapređenjem i afirmacijom
tovnog govedarstva, priznanje je uručila
mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica
Zadružnog saveza Vojvodine,
uz obrazloženje da ova ZZ predstavlja
dobar model u praksi jer je za nekoliko
godina poslovanja zabeležila
izuzetne rezulate.
Iako ni Milošu Petroviću, direktoru
ZZ „Agročoka“, niti drugim članovima
porodice, ambicija nikada
nije nedostajala „svako priznanje za
uložen trud i postignuće prija“. Ova,
moglo bi se nazvati porodična zadruga,
osnovana je oktobra 2018., sa ratarstvom
kao primarnom delatnošću.
Potreba za stajnjakom odvela ih je ka
govedarstvu i nakon brojnih problema
(sa nabavkom grla, uvozom ...),
odredila za uzgoj po modelu “krava-tele”.
- Nakon tri i po godine od kako
smo prihvatili ovaj koncept rada perspektivu
razvoja zadruge vidimo pre
u stočarstvu nego u ratarstvu. Uzgoj
tovnih goveda je rentabilniji, ulaganja
su manja, kao i udeo ljudskog
rada, a podrazumeva držanje životinja
na otvorenom - objasnio je Miloš
Petrović, domaćin samo po godinama
mlad.
Zadruga raspolaže sa 900ha površina
njiva i oko 200 hektara livada na
kojima slobodno pase stotinak grla
Limuzin rase, sve prisutnije na severu
Bačke. Limuzin goveda su poreklom
iz francuskih provincija Limuzin i
Marche, selekcionisana posebno za
proizvodnju mesa visokog kvaliteta.
Grla limuzinske rase postižu zadovoljavajuće
priraste, a nakon odbijanja
i uz intenzivnu hranu, sa 10 meseci
postižu težinu od 350 do 400 kg, sa
12-14 meseci pola tone.
Farma obezbeđuje dobre uslove za
održivost stada - objekat za smeštaj
životinja na 1248 m2, kao i kompletnu
logistiku dok se dalji tov muških
grla obavlja na odvojenom salašu u
Tornjošu koji je u vlasništvu porodice
već 8 decenija.
Na poljima ZZ „Čoka“ u setvenoj
strukturi zastupljeno je sve od pšenice,
ječma, uljane repice, kukurza,
suncokreta, do soje, repe i proteinskog
sirka.
- Seje se spram dobrobiti zemljišta
i ekonomske logike, potrebe za
slamom i sigurnosti, jer je sve više
sušnih godina. Iako smo ranijih godina
svoju proizvodnju u velikoj
meri bazirali na uljaricama, one su
vremenom postale neisplative, pa je
ove godine suncokret „doživeo“ pad cene od 60%
u odnosu na prethodnu. Vrlo je upitno kolika će u
Vojvodini, Srbiji, biti površina pod ovom uljaricom
naredne godine - zapitao se naš sagovornik.
Po njegovim rečima i pored odličnih prinosa ove
godine na nekim kulturama ne može se izvući nikakva
dobit. Nada se da će cene primarnih proizvoda
doživeti skok s obzirom na stalno prisutan disbalans
između cene repromaterijala i merkantilne robe u ratarstvu,
cene hraniva, najviše koncentrata i cena žive
vage u stočarstvu, I na kraju između cena žive vage
i mesa i mesnih prerađevina. Trenutno subvencije
iznose 40 hiljada dinara po grlu, što je zadovoljavajuće,
međutim, ta mera nije korigovana od 2016.
godine a repromaterijal je poskupeo više nego dvostruko
od tada i bilo bi primereno da se podsticaji
koriguju u odnosu na ostale cene, čemu se i nadamo.
Da ih nema, mi ne bi bili rentabilni, a njihovo uvećanje
bi direktno uticalo na rapidan porast broja grla
- saopštio je mladi poljoprivredik.
Pašnjacima, koji se prostiru na oko 200ha, mogu
se videti rasuta stada krava, kako slobodno pasu, sedam
- osam meseci godišnje. Prizor koji se retko gde
može videti.
- Druga je mikroklima na otvorenom, druga u štali.
Krave ne vole zatvoren prostor i gužvu, draža im
je priroda i otvoreno nebo. To su površine koje su
većinom pod zakupom, ali nam dosta znače. Kada
“skinete” kravu osam meseci sa jasala to je velika
ušteda, pri tom su zdravije i zadovoljnije - kaže ovaj
poljoprivrednik, dodajući da je stočarstvo zahtevno,
traži angažman 365 dana godišnje, a pre teljenja prisustvo
puna 24 sata.
Unazad dve-tri godine Zadruga radi sa domaćim
klanicama, najviše sa klanicom „Trlić“ iz Uba i po-
32