Topsrbija br38

Perspektiva razvoja
povrtarske proizvodnje
Prof. dr Žarko Ilin
Za povrtare u proizvodnom, ekonomskom i tržišnom
smislu, nezgodne i mračne godine su
prošlost, a zadruge i poljoprivredna gazdinstva
koja se bave povrtarstvom, primer su uspešnosti
i modernizacije. O stanju i izazovima u sektoru povrtarstva
govorio je dr Žarko Ilin, redovni profesor na
Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog
fakulteta Univerziteta Novi Sad, izneo je svoje
viđenje i perspektive razvoja povrtarske proizvodnje
u domenu svojih ingerencija.
- Sektor povrtarstva u poslednje dve godine, bez
obzira na teškoće, u daleko je boljoj poziciji od nekih
drugih sektora. Troškovi proizvodnje su enormno
porasli, u zavisnosti od biljne vrste od 30-50%. Uzgoj
povrća po hektaru košta od 3-10.000 evra, 10ha od 30-
70.000, 100ha do 700.000 evra. Ulaganja su izuzetno velika zbog
enormnih troškova đubriva, najmanje tona i po do dve t/ha, za
100ha 1.000 evra (sada je pala na 600-620). Troškovi goriva od
214 dinara, uz neku minimalnu subvenciju su 190 dinara, a ako
se tome doda i cena zaštitnih sredstava, koja je viša za 10-30%, u
zavisnosti da li je za korove, prouzrokovače bolesti ili štetne insekte,
govori o visini troškova u proizvodnji. Međutim, zahvaljujući
velikoj tražnji u izvozu (Rumunija, Bugarska, Makedonija,
Albanija, BiH, Hrvatska), smanjen je pritisak na domaće tržište,
a cene poljoprivrednih proizvoda znatno više. Uprkos ekstremno
velikih ulaganja po jedinici površine, profit u svežoj proizvodnji,
za svežu potrošnju, što je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije,
kreće se između 6.000 i 15.000 evra, zavisno od učešća
prve klase, jer nije isto da li je učešće prve klase 10, 25 ili 90%, U
preradi za prerađeno povrće, bez obzira da li je u pitanju hladna
prerada, biofermentacija ili kišeljenje, topla prerada, sušenje ili
dehidracija, prihodi se kreću čak i dva, kod nekih povrtarskih vrsta
i tri puta više od svežeg. Na taj način nije zaposlen samo vlasnik
porodičnog komercijalnog gazdinstva, zadrugar ili zadruga,
zaposleni u firmi ili kompaniji, već i radnici na liniji prerade, do
pakovanja i distribucije. Naravno, tu su značajno veći i troškovi.
Mi, povrtari, uvek gledamo pre svega onu rashodnu stranu i racionalno
pristupamo tehnološkom procesu proizvodnje
kompletnog sortimenta, što podrazumeva racionalno
korišćenje đubriva, u datom vremenu i načina primene
(najmanje 20% od tone i po do dve puta broj hektara);
racionalizaciju potrošnje goriva; zamenu starih
agregata u sistemu navodnjavanja novim, ostvarila bi
se značajna ušteda - objasnio je dr Ilin.
Pitanje je, ostaje li nešto profesionalnom proizvođaču
za dalje ulaganje u razvoj i tehnologiju, prerađivačke
kapacitete? Profesor je lično veliki zagovornik
zadruga i mogućnosti da na naše uslove primenimo
ono što je ustaljena praksa u poljoprivredno razvijenim
zemljama, pre svega Evrope.
Naime, sistem organizacije je da zadruge u Evropi
imaju primarne proizvođače i od 100 proizvođača 10
proizvode brokoli, 10 karfiol, isto toliko papriku, paradajz, na
površinama ne većim od pet hektara. Sem razvijene primarne
proizvodnje, u svakoj toj zadruzi zaposleni su inženjeri, masteri,
doktori nauka koji se bave njenim razvojem. Svaku zadrugu
prati skladišni prostor ili prerađivački centar i sopstvena banka.
U takvim zadrugama (primer Italije), sav PDV od poreza (24%)
ostaje zadrugama za slučaj problema, teškoća i njihovog lakšeg
prevazilaženja. Primenjeno na naše uslove to znači, da bi pri ceni
pšenice od 19-20 dinara, kukuruza od 15 dinara, i ulaznom cenom
đubriva od 1.000 evra/ha, zadruge bi mogle brzo da intervenišu.
To je još značajnije u najintenzivnijim granama kao što je
povrtarstvo i voćarstvo.
Po rečima dr Ilina, primena samo najracionalnijih mera u okviru
tehnologije, ide u prilog ostatku čistog dohotka namenjenog
isključivo daljem razvoju.
- Pouzdano znam da je sve ono što je u minulom periodu država
kroz Ministarstvo o brigu o selu u Vojvodini uložila, dalo
vrhunske rezultate - saopštio je profesor, predlažući za još bolji
efekat na povrtarsku proizvodnju, uključivanje pet drugih ministarstava
kao podršku ukupnoj biljnoj proizvodnji. Jer, kako je
istakao, nije skupo povrće. Problem je što su plate i penzije male.
Da su veće povrće i voće ne bi bilo skupo.
38