ABRAHAM, Ella (Brod, 5 - Stribor U. Schwendemann

svemu, taj nam je praznik bio svima drag jer je kuća uz mnogo kindla, kolaĉa i „šlahmonesa“ bila puna
gostiju, guţve, tarapane, prijatnog i opuštenog raspoloţenja.
Zanimanja i sudbine
Ţidovsko stanovništvo u mom gradu brojalo je izmeĊu dva rata oko 400 duša. Većinom su bili
trgovci i zanatlije. Postojalo je nekoliko velikih radnji s robom dobrog izbora i kvalitete, ali je većina imala
male trgovine koje smo zvali „krajsleraj“, što je znaĉilo trgovinu mješovitom robom s veoma malim izborom
i slabijom kvalitetom, prilagoĊenu kupcu skromnijih materijalnih mogućnosti. Bilo je zanatlija: limara,
jorgandţija, kovaĉa, krojaĉa, auto-mehaniĉara i drugih.
Dvije velike špecerajske radnje isticale su se kvalitetom, izborom i uslugom. Jednu je drţao Dragutin
Maler na „Korzu“, glavnom šetalištu koje se protezalo od Save prema sjeveru. U toj radnji je bilo svih vrsta
juţnog voća – crvene španjolske i pardes naranĉe, malaga groţĊe, ĉak i mana, divni bomboni, birani sirevi i
sve ostalo što je potrebno jednom domaćinstvu. Druga radnja se nalazila u Širokoj ulici, preko puta hrama i
bila vlasništvo Vilima Keniga. Obje su odliĉno poslovale. U radnji su radili svi ĉlanovi obitelji još od malih
nogu pošto se smatralo normalnim da djeca moraju vidjeti kako se stiĉe novac, kako treba raditi za taj novac i
kako se mora ponašati prema mušteriji. Mnoga djeca su naslijeĊivala oĉevu radnju, pa je bilo potrebno da već
rano upoznaju posao. Djeca koja su se školovala morala su preko ljetnih praznika biti u dućanu da bi vidjela
kako se teško stiĉe novac koji se troši za školovanje. Zaista nije bilo lako tijekom ljeta sjediti u trgovini, dok
su se drugi kupali na Savi. MeĊutim, roditelji nisu odstupali od tog naĉela pošto su smatrali da je to dobro
isprobana obrazovna metoda.
Bila je jedna izuzetno lijepa i dobro snabdjevena knjiţara Jahiela Kapona. Ona se u poĉetku nalazila
na Korzu u kući Ivane Brlić-Maţuranić, ali je kasnije preseljena bliţe gimnaziji. U njoj je bilo svih vrsta
školskih knjiga i pribora, dobar izbor muziĉkih instrumenata, mogao se ĉak naruĉiti i klavir preko knjiţare. U
njoj su prodavane i beletristiĉke knjige, pa je vrijedno napomenuti da je Kapon uveo posudbenu biblioteku,
tako da je pretplatnik na biblioteku mogao dobiti na ĉitanje svaku knjigu koja se u njoj nalazila. Sam Kapon
je inaĉe lijepo svirao tamburicu i bio muziĉki obdaren.
Dvije velike radnje s tekstilom bile su nadaleko poznate. Na Korzu se nalazila velika radnja Rudolfa
Špicera, moga oca. U njoj su prodavani metraţna roba, konfekcija, cipele, torbe, tepisi, krzna – jednom
rijeĉju sve za odijevanje i za opremu stana. Uz oca je poţrtvovno radila i moja majka, koja je u stvari bila
duša cjelokupnog poslovanja. Bila je vrijedna, prijatna i imala poseban takt u ophoĊenju. Posjedovala je
istanĉan ukus i znala pogoditi svaĉije ţelje, pa je uvijek znala dati najbolji savjet u skladu s mogućnostima i
potrebama mušterije. Svi su je zbog toga veoma poštovali i traţili njeno mišljenje. Bila je talentiran aranţer
izloga, pa je svake subotnje veĉeri pravila maštovite aranţmane koje su ljudi nedjeljom promatrali s
divljenjem.
Roba je nabavljana u domaćim tvornicama, ali su unikati za balske haljine kupovani u Francuskoj ili
Italiji. Štofovi za zimske kapute naruĉivani su iz Engleske, a fina platna iz Ĉehoslovaĉke. Gotovi kaputi,
cipele „Bali“, fine torbe, biţuterija, dugmad i ĉipke kupovani su u Beĉu..
Druga velika lijepa tekstilna radnja bila je u Širokoj ulici, a pripadala je Vilimu Rotmileru. To je bila
isto tako dobro snabdjevena radnja s finom robom i odliĉnom uslugom. U radnji su uz vlasnika radili takoĊer
i njegova ţena i sin.
Još dvije tekstilne veće radnje su pripadale Ţidovima, ali su one imale drugaĉiji asortiman budući su
bile namijenjene seoskim mušterijama. U njima su prodavane marame za glavu i leĊa, prilagoĊene narodnoj
nošnji onoga kraja, zatim rublje za muškarce i ostale potrepštine za seoska domaćinstva. Mada je većina
seljaka iz okoline još nosila narodnu nošnju, ipak su već kupovali mnoge stvari tvorniĉke izrade. Tako je
veoma mnogo prodavan „cic“ – pamuĉna tkanina za kecelje. Ove dvije specijalizirane radnje pripadale su
89