Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Vidovitost izoluje ~oveka, potvr|uje wegovu paradoksalnu<br />
situaciju i ve~nu samo}u. Zato se Alidedeov unutra{wi pogled<br />
okre}e u sebe, prema vlastitim zra~ewima, ka tragu vlastite istine.<br />
Wegov sudbinski izazov i wegovo qudsko prokletstvo ne pripadaju<br />
svetu u kome traje i kojim je obele`en. U samrtnom ~asu on<br />
otkriva svoj poriv i svoje opredeqewe i okre}e se svetu detiwstva<br />
i mladosti koji zra~i erotikom, `enskim telom a ne obrascima<br />
asketizma i posve}enosti religiji.<br />
U svojim naporima da izgradi vrline, mudrost, stekne<br />
ogromno znawe Aledede je postigao maksimum, ali nije mogao izmeniti<br />
prirodu, karakter, erotski poriv, plotsko htewe. Postao je<br />
samo svesniji sebe i svojih uzaludnih nastojawa. Izme|u ~oveka,<br />
~lana odre|ene dru{tvene grupe, sloja, i biolo{kog ~oveka sazdanog<br />
od nasle|a predaka i roditeqa odvijala se borba, a prevagu je<br />
odneo biolo{ki ~ovek duboko ispuwen ose}awem snage i zra~ewa<br />
erotike, `enskog tela, {to sebi priznaje makar u samrtnom ~asu.<br />
@arko \urovi}<br />
MOTIV IDEALA I<br />
NI[TAVILA U ROMANU<br />
“\AVOQI TROUGAO„<br />
MIODRAGA ]UPI]A<br />
Smisao literature treba tra`iti u razotkrivawu zla. A kako<br />
je zlo slo`ene strukture veoma ga je te{ko objasniti. Tek {to<br />
se ot{krinu jedna od wegovih vrata, otvore se i wih bezbroj. Tako<br />
svaki iskaz ima svoje vrste i podvrste – psiholo{ke, sociolo{ke,<br />
fizikalne i druge. Neki oblici zla dobili su svojstvo mitologeme<br />
i slu`e kao obrazac mjerewa ~ovjekovog pada u ni{tavilo.<br />
Svaka epoha ima svoje sjeme zla i svoje sija~e. Ima svakako<br />
i svoje prepoznavaoce i fiksatore – od Sokrata, Ovidija, Dantea<br />
do Kafke i Kamija. Sliku svijeta mogu}e je determinisati ako se<br />
zlo predmetira kao neizbje`na sastavnica egzistencije. Pred wome<br />
je ~esto i konstruktivan duh nemo}an. Zato je stvaraocu predodre|eno<br />
da ih optikuje putem nazna~enih vidova. Literaturi pripada<br />
poseban i rekao bih najcjelovitiji udio u tome.<br />
Me|u literarnim vrstama izdvojila se temom a i postupkom<br />
oblikovawa tzv. “logorska literatura„ koja bezmalo decenijama<br />
lepezira u`as i zlo na mnogim ta~kama Zemqinog {ara. Od Au-<br />
{vica, Kolime, do Jasenovca, Golog otoka i drugih nevoqnih destinacija.<br />
Paradoksalno je ali ta~no da je velikom prirastu zla doprinijela<br />
ideolo{ka komponenta koja se uvrzla u sve pore `ivota,<br />
odre|uju}i {ta je jeres a {ta nije. Sve {to iska~e iz krutog ideolo{kog<br />
sklopa zagovaraju}i pravo na razli~itost, podvrgava se represiji,<br />
najve}ma irealnoj i pogubnoj.<br />
Jedan od nevi|enih modela represije predo~io nam je Miodrag<br />
]upi} u romanu \avoqi trougao. Svoje likove anali{e pu-<br />
111
Change language