Savr 200 jul 2012

“Bem ti {urwaju„. I dan-danas, 2012. godine, `ivi u Beogradu kao
penzioner. @ivi sa penzijom od 200 evra, pretvorenih u dinare, pa
`ivi, ako je to `ivot, tako: {to za stan od {ezdeset kvadrata pla-
}a mese~no Infostanu 6.600 dinara (stan sa centralnim grejawem),
telefon 1.500, struju 1.700, dnevne novine Politiku 920 (prokleta
navika, ~ita te novine od svoje desete godine, kakve su da su, iz wih
i dan danas otkrije, sazna da jo{ uvek `iv, da jo{ uvek batrga – {to
je za onu nekada{wu rubriku Verovali ili ne). Kad sve sabere i
oduzme to je 10.720 RSD. Blago wemu, ostane mu za `ivot (hranu i
pi}e, porezu dr`avi za stan, ode}u, obu}u, lekove, prevoz, kulturne
potrebe...) mese~no jo{ toliko – dinar mawe, dinar vi{e ({to zavisi
od kursa evra u odnosu na dinar). Sve u svemu, ostane mu oko 300
dinara dnevno, iliti 2,50 evra. E, sada kada tu lovurinu treba rasporedi
na ceo mesec, tu je @iva maher nad maherima. Prvo {to je
uradio, odlu~io se da zajebe dr`avu. Porez ne pla}a od 2000. godine,
kada su na vlast do{le demokrate (to mu polazi za rukom jer vrata
od stana ne otvara, godinama, nikome, pa ni sudskim popisiva~ima
imovine); posledwe farmerke, dve-tri majice i jedan xemper kupio
je jo{ devedesetih godina pro{log veka, u vreme Slobe slobode; jedne
vojni~ke cokule, one visoke i na {nirawe (kada su se vojnici,
posle slavne pobede, povukli sa Kosova); i prodali mu ih na buvqaku;
sandale za leto (plasti~ne) prona{ao je pred kraj pro{log leta
ispred kontejnera (ba{ su dobre, ba{ mu odgovaraju); za lekove
izdvoji mese~no samo onoliko koliko tra`i apotekarica za tri leka
koja mu daju na teret socijalnog (kada ga zaboli glava ili zub ode
kod kom{ije i zamoli za aspirin ili kafetin – nikada ga nisu odbili).
U prevozu se {vercovao sve dok nije dobio onu stara~ku povlasticu,
a pred kontrolorima, ako ga ukebaju, poku{a da se opravda
svojim godinama (nakupilo ih se osamdeset dve); kulturne potrebe
zadovoqava ~itawem Kulturne rubrike wegovih novina, wegove
Politike, a slu{a i muziku, onu glasnu koju do pono}i pu{taju
kom{ijina deca (sin im slu{a hevimetal, k}erka doma}i folk – nema
@iva primedbi, odgovara mu gemi{t).
Tako @iva, iako ima sijaset ozbiqnih problema u `ivotu,
najozbiqniji problem mu je da na|e re{ewe {ta, kako, dnevno da pojede
i popije za 300 dinara, iliti 2,50 evra. Zdrav je, je{an je, a kako
god okrene: ako doru~kuje, onda nema za ru~ak – pa samo ne{to smandrqa
za ve~eru, a kada prespava doru~ak na}i }e se ne{to za ru~ak,
pa i neki zalogaj~i} za ve~eru. [ta, koliko ~ega!? Takva pitawa u
Srbiji nije pristojno postavqati, pogotovo ako se zna da danas, juna
2012, kilogram sviwskog mesa ko{ta 550 dinara, kajmak 750, beli sir
350 dinara, paprike 250 dinara, paradajz 200, jabuke 170 dinara... ali
je zato hleb oko 40, a ni kupus nije vi{e skup 40-50, pa kad mogu ze~evi
kupusom da se slade – za{to bismo mi bili gori od wih!?
Ima @iva i drugih, tako|e te{ko re{ivih `ivotnih problema,
od problema kako pre`iveti sa pi{qivih 100 evra u Srbiji
u kojoj je hrana, pa i sve ostalo skupqe nego u Evropi, ali poku-
{ava da ih prevazi|e. Rekli smo da `ivi sam, ali nismo da je, davno,
bio u braku koji je razveden wegovom krivicom. @ena ga je vi-
{e puta, za dve godine braka, uhvatila u neverstvu, prevari, jednom
i sa svojom najboqom prijateqicom. To nije mogla da mu oprosti,
pa su se, sporazumno, razveli. Kada mu neko, i dan-danas, pomene i
uka`e na neku lepu `eni, on uzdrhti i promrmqa zroz zube: “Nije
ova jo{ probala pravoga„, uveren da je on taj, od Boga nadareni za
one stvari. Oduvek je tvrdio, bio i uveren da govori istinu: “Mu-
95