You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Ako je muzika od Tvorca, onda uvek na umu treba imati wenu<br />
duhovnu estetiku koja jasno vr{i na{e usmeravawe na odre|ene instrumente<br />
ili odre|ena svirala. Vaqa imati na umu da su i ona porekla<br />
umetnog i prirodnog. I ovde se, u ovom izboru poezije, potvrdilo<br />
da je priroda stvaralac muzike. Ona je ispisala prve melodije,<br />
umetnik je samo wih zapisao, a onda po~eo da gradi instrumente<br />
na kojima bi dobio sli~ne glasove kakve je u prirodi ~uo. I uspeo<br />
je, zato imamo brojne instrumente koji su ovde opevani: svirala, gajde,<br />
harfa, tambura, bubwevi, {argija, gusle, truba, violina, mandolina,<br />
fanfare, prim, rog, viola, klavir, cimbalo, harmonika...<br />
Ra{a Peri} je prire|iva~ koji se odu`io muzici i poeziji,<br />
jednako, ovom kwigom. Te dve umetni~ke forme su mu zahvalne. One<br />
se ovde na najboqi na~in stapaju. ^itaju}i poeziju iz kwige Svirala<br />
dobijate utisak da svaka pesma ima tihu muzi~ku podvlaku ~iji<br />
je zvuk “samo nestalna me|a koja prolazno i nepotpuno deli dva<br />
beskrajna carstva ti{ine„ (Ivo Andri}).<br />
Pitam se, {ta bi bilo da nije muzike? U prostoru ti{ine<br />
sve bi bilo nepo`eqno.<br />
Miroslav Todorovi}<br />
BA[TINIK SVETLOSTI<br />
Adam Pusloji}: Vazdu{na linija smrti<br />
(slike i crte`i Milo{a [obaji}a), Prosveta,<br />
Beograd, 2011.<br />
Bele{ka o nastanku zbirke Vazdu{na linija smrti (“... rukopisno<br />
je cela ispisana na belinama romana Voda koja pamti<br />
Vlastimira Stanisavqevi}a [arkamenca, to jest na maketi tu|e<br />
kwige, pa je unekoliko i svojevrsni palimpsest„) uputna je zamka<br />
za ~itaoca – tuma~a ove poezije. Za{to ova bele{ka? I naziv makete<br />
kwige tu|eg dela Voda koja pamti? Odgovor je u poeziji ove<br />
promi{qeno komponovane i istan~ano iznijansirane zbirke. Ali<br />
da li se mo`e tuma~ewem, sada “va`e}im normama„ ~itawa, u}i u<br />
tajanstvo Pusloji}evog pevawa? Pesnik Miqkovi} je `eleo da wegova<br />
poezija “bude oslobo|ena svake interpretacije, koje uvek pesmu<br />
osiroma{e i suvi{e je ekspliciraju„, ali i sam Miqkovi}, u<br />
eseju Hermeti~na pesma, ka`e: “sve je u samoj pesmi, ali tako da nije<br />
samim pesnikom postavqeno. Ni{ta, me|utim, u woj ne}e na}i<br />
onaj ko ne ume da zaroni„. Jer “nema poezije koja se kriti~ki, najstro`e<br />
kriti~ki mo`e razmatrati izvan we same, wenih “pro`imaju}ih<br />
delova i wene zaokru`ene celine„.<br />
Za pronicawe Pusloji}eve poezije vaqa imati na umu ove<br />
re~i. Jer kako je te{ko (zasad jo{ nesaznatqivo) proniknuti u tajnu<br />
stvarawa, tako nema pouzdanih merila vrednovawa kwi`evnih<br />
dela. Pusloji}eva poezija se ne mo`e otkriti samo ~itawem i recepcijom<br />
kroz ve} “ustaqene matrice i kriti~arsko tuma~ewe„ koje<br />
“otvara i obja{wava„ poeziju. U ovu zbirku treba zaroniti, putovati<br />
sa pesnikom, biti onaj kome se on obra}a sa verni ~itao~e.<br />
Oslu{kivati i motriti, na pesnikov na~in do`iveti pesmu, kroz<br />
129
Change language