You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
naseqenom mestu. Ili malo vi{e. Naravno, ~esto odlazim izvan<br />
oaze zvane Pra{anti Nilajam. I tumaram tamo-amo ulicama.<br />
Stvarnim svetom. Kud me o~i vode i noge nose. Da malo boqe upoznam<br />
sveto mesto, Putaparti. Pa jo{ kad se te ulice granaju Putapartijem<br />
od centra do sokaka. Od asfalta do kamewara i pra{ine.<br />
Tada sam zaista u dodiru sa stvarnim svetom. Obilazim prodavnice<br />
svakovrsne robe (narukvice, min|u{e, no`i}i, nano`nice, ogrlice,<br />
cve}e, vo}e, povr}e, marame...), sve su to, u stvari, korpe na<br />
zemqi. Ili improvizovane tezgice. Naravno, fine i skupqe stvari<br />
su u buticima. @ene sa decom u krilu, prosjaci... Ponekad zaista<br />
`elim da uronim u taj stvarni svet. Da se dru`im sa wim. Jer<br />
tada budem u finoj ravnote`i i skladu. Sa svim {to me okru`uje.<br />
Ponekad, nekim ulicama ba{ i nema opu{tene {etwe. Zbog<br />
“stvarnog sveta„. Jer je, zaista, prava pravcata vreva: jure automobili,<br />
kamioneti, tuk-tukovi sa tri to~ka ili taksiji, kako ih mi<br />
zovemo, volujske zaprege, bicikli, motocikli, rik{e, kombiji pretrpani<br />
putnicima. Koji vise sa svih strana. Samo jo{ {to se nisu<br />
popeli na krov. Prolaze sva mogu}a motorizovana i nemotorizovana<br />
vozila. I, dakako, mno{tvo pe{aka. A nigde pe{a~kog prelaza.<br />
Ni semafora. Niti bilo kakvog saobra}ajnog znaka. Pa vam ostaje<br />
da se utrkujete sa svim tim vozilima. S tim “stvarnim svetom„.<br />
Utrkivawe nastaje kad prelazite ulicu. ^ujete samo kako jedni<br />
drugima trube. Ko ugrabi, taj prvi prolazi. Pe{aci vijugaju u cikcak.<br />
Ne bi li se mimoi{li sa svim tim brzim i gmi`u}im vozilima.<br />
Dok ne pro|u na drugu stranu ulice.<br />
Najzanimqivije je {to se svi dobro snalaze u tom i takvom<br />
mete`u. Svi uspevaju da se mimoi|u. I vozila i pe{aci. Bez ogrebotina.<br />
Ili bilo kakvog dodira.<br />
Sve je tako dobro uigrano. Iako igra svake sekunde dobija<br />
nova pravila.<br />
Sve u svemu, zaista neobi~no. ^udno. Neverovatno. I {to je<br />
najinteresantnije – ~arobno.<br />
I tako, dok sam jednom cikcakala ne bih li pre{la sa jedne<br />
strane ulice na drugu, vijugaju}i tamo-amo izme|u pe{aka i svakovrsnih<br />
vozila, dogodi mi se ne{to. Ne{to {to me posebno nadahnu.<br />
Ne{to {to me napoji i okrepi jednim davnim se}awem.<br />
Naime, u trenutku kad je ba{ bilo gusto dok sam prelazila<br />
ulicu, ote mi se: O, zemqo Indijo! – glasno uzviknuh. Onako, za sebe.<br />
Ove re~i, koje su mi isko~ile iz usta, u hipu osvetli{e deli}<br />
mog zaboravqenog detiwstva.<br />
O, zemqo Indijo! O, majko Indijo!<br />
Ove re~i smo mi deca izgovarali u igri. U trenutku kad bismo<br />
se ne~emu za~udili. Samo bismo viknuli: O, zemqo Indijo! O,<br />
majko Indijo! Ili, ako neko od nas ne bi ne{to odmah shvatio,<br />
umesto pitawa “Kako to ne shvata{?„, samo bi se ~ulo: O, majko<br />
Indijo!<br />
Ove uzvike, svakako, mi deca nismo izmislili. Mo`da neki<br />
nisu ni znali da postoji zemqa Indija. Ali: O, zemqo Indijo! I:<br />
O, majko Indijo – svakako smo ~uli. Od nekog. A od koga drugog nego<br />
od odraslih.<br />
Za{to su ti odrasli (ili stariji, kako ho}ete) Indiju nazivali<br />
majkom?<br />
U kwizi Indijska pisma vladike Nikolaja Velimirovi}a,<br />
Rama Jamun Sisodije pi{e, iz Srbije, svom bratu Arxunu u Indiju:<br />
“...Ali ja ni za trenutak ne gubim veru u Indiju. Naprotiv, ovde u<br />
62
Change language