Nauka-Religija-Društvo - a (www.dejanrakovicfund.o

рефлексије о нашем сазнању космоса и човека, и изради техничких уређаја и
машина. Ова систематизација се односи на пет главних целина: античку
филозофску науку, класичну физику, квантну физику, информациону физику и
фракталну механику. Три потоње-квантна физика, информациона физика и
фрактална механика, омогућавају реализацију таквих технолошких система да
најозбиљније постављају питање: шта је човек Промишљање савремених научних
сазнања, и на бази ових нових технолошких решења, доводи до савремене научнотехнолошке
мисли која на нов начин преиспитује свој однос према историјском
проблему разумевања односа душа-тело, а самим тим и према неким питањима
који се односе на митологију и религију.
0! АНТИЧКА ФИЛОЗОФСКА НАУКА
Циљ навођења сазнања античких мислилаца, у овој форми и обиму, само је
повод да се укаже да је једна од најстаријих људских цивилизација имала
фундаментална сазнања о природи и човеку, а да разлоге за тај феномен још не
разумемо у потпуности. У оквиру савремене научно-технолошке мисли, на крају
овог рада, биће понуђен један од могућих одговора на ово питање.
0!.1. Научна мисао и космос
Пођимо од чињеница, као што је Талесово предвиђање помрачења Сунца
пре више од два миленијума. Талес (625-547. п.н.е) је предвидео да ће 28. маја 585.
п.н.е. бити помрачење Сунца. Када се овај догађај стварно десио, изазвао је опште
чуђење. Са аспекта данашње науке до овог сазнања могло се доћи на два начина:
(1) на основу великог броја посматрања и тачног познавања кретања Сунца и
Месеца на небеском своду, или (2) на бази прекогниције, тј. квантно механичке
антиципације будућих догађаја. Без обзира који начин био у питању, Талеса
можемо сматрати протагонистом заснивања физичког света у нашем менталном
бићу. Веома сличне тешкоће у објашњењу чињеница и сличних ситуација из
преантичког и античког доба имамо и са коришћењем електрицитета, чија је
употреба у оно време изазивала мистична осећања. Тесла (1856-1943.), један од
најбољих познавалаца електромагнетизма, сматрао је да се Мојсије „несумњиво
служио електрицитетом далеко вештије него ма ко у његово време” и „да је било
изабраних који су имали много дубље знање о природи ове појаве запажене на
ћилибару”. Тесла сматра да су неки људи тог времена имали таква сазнања из
електромагнетизма, и науке уопште, да им се сада можемо само дивити, а нама, за
сада из непознатих разлога, та знања нису пренета на потомство. Ми та знања
поново откривамо на потпуно нов начин. Талес је, колико је познато, први антички
мислилац који је говорио о електрицитету, а и сам Тесла је сматрао да с њим „има
неке везе”, јер њихова имена су пермутација истих слова, односно гласова(!).
Талес је говорио да тачка нема димензија, тј. да је њена димензија једнака нули, да
линија има дужину, али не и ширину, док површина има дужину и ширину, али не
и дебљину. За праизвор свих ствари сматрао је воду!
Хераклитово учење (540-475. п.н.е) сачувано је у виду фрагмента, али
сазнања која је оставио људском роду у наслеђе и до данашњих дана нису
превазиђена. Његова мисао „ако послушате, не мене него Логос, мудро је признати