Nauka-Religija-Društvo - a (www.dejanrakovicfund.o

верских заједница дају утисак да живе паралелно једни поред других, све више се
затварају у своје кругове. Процеси секуларизације и десекуларизације повезани су с
друштвеном кризом и покушајима да се из ње изађе. Како је слабила моћ система
који је идејом атеизма интегрисао друштво, тако је јачао и процес враћања
традиционалним вредностима али и све више је било оних који су на
индивидуалној основи тражи пут спасења.
Међусобни односи унутар верских заједница између домородаца, дошљака,
јеретика и отпадника указују на атмосферу која влада у тој заједници а и друштву
коме она припада. Оно што смо доживели на нашим просторима јесте да су се
највећи сукоби испољавали између „правоверних” и „издајника”. Однос презира
који гаји већина према онима који су били припадници исте вере и напустили је
зарад добити или из страха. Блискост која се претворила у симболичко напуштање!
Најмоћније су оне заједнице које су у стању да издрже унутрашње
напетости, да их балансирају и омогућавају властити развој не доводећи у питање
ни колективне ни индивидуале потребе. Исто тако стабилан верски систем у стању
је да верницима омогући комуникацију на два нивоа религиозности, како
легалистичком тако и мистичном, омогућавајући духовни развој од норме до
вредности. У разматрању односа између верских заједница не можемо занемарити
унитрашњу климу која одређује и однос према другоме, а она свакако зависи од
разумевања појма Бога јер човек је онакав какав је његов Бог.
ЛИТЕРАТУРА
[1] P. Brierly, World Churches Handbook (Christian Research, London, 1996)
[2] М. Бубер, Два типа вере, Проблем човека (Београд, 2000)
[3] И. Церанић Конфесионалне заједнице у СФРЈ, у: Вјерске заједнице у Југославији
(Нип „БИНПЗА”, Загреб, 1970)
[4] И. Цвитковић, Социологија религије (Министарство образовања, науке, културе и
спорта, Сарајево, 1996)
[5] Д. Ђорђевић, О религији и атеизму, Прилози социологији религије (Градина – Ниш
& Стручна књига – Београд, 1990)
[6] Д. Ђорђевић, Пророци „нове истине” секте и култови, Шта треба да знамо о новим
религиозним покретима (Ниш: ЈУНИР и Друштво за унапређење менталног
здравља деце и омладине, 1998)
[7] M. Hill, Cect, in: M. Eliade (ed.) The Encyclopedia of Religion (Macmillan, New York,
London, 1987)
[8] Ј. Јукић, Будућност религије, Свето у времену свјетовности (Матица хрватска,
Сплит, 1991)
[9] Ј. Коларић, Кршћанин на други начин (Веритас, Загреб, 1976)
[10] З. Кубурић, Религија породица и млади (ТИ, Београд, 1996)
[11] З. Кубурић, Распрострањеност и положај протестантизма на Балкану, у: Етнорелигијски
односи на Балкану (ЈУНИР, Ниш, 1997)
[12] З. Кубурић, Вера и слобода, Верске заједнице у Југославији (ЦЕИР, Нови Сад,
2002)
[13] W. Martin, The Kingdom of the Cults (Bethanz House Publishers, Minneapolis, 1997)
[14] В. Павићевић, Социологија религије са елементима филозофије религије, друго,
измењено издање (Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1980)