област стварнога, снабде оним материјалним обележјима која су јој потребна да би је свет препознао и уважио” (Т. Ман, Исповести варалице Феликса Крула, Рад, Београд 1964, стр. 31). „Трајна илузија има. сва својства истине, и да човек није никада. преварен, ако није изагао из заблуде” (А. Франс, Савремена историја, II, Просвета, Београд 1948, стр. 96). „На посљетку, шта мари је ли истина или није када успијева да. ме увјери” (М. Проуст, У потрази за изгубљеним временом, XII, стр. 127). „У сваком случају, истинита или лажна, та је ријеч извела свој учинак” (оп. цит. стр. 235). „Све књиге на свету требале би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земији” (Ј. Дучић, Благо цара Радована, Свјетлост, Сарајево, 1969, стр. 19). [8] Вера у спасење има смисла само ако се живот схвати као патња и бол. Цела та прича о спасењу, коју није потребно разумети, већ у њу слепо веровати, добро ће доћи када нам наиђе крај, кад све препустимо богу, јер ми више ништа не можемо да учинимо за себе. Надам се чак и онда кад нема било какве наде, јер ми је остала могућност да мислим о нади.
МИТ, РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ Сретен Петровић Филолошки факултет, Београд Резиме: У раду се проблематизује једно од најзначајнијих питања теорије уметности: однос мита, религије и естетске структуре. Будући да уметност и мит, повесно гледано, иду заједно, на снази је дуго била теза да је митска и религијска подлога основ свеколике уметности. У раду се излажу три могућна становишта о поменутом односу. 1. Мит и религија, онтолошки (ontologisch) узев, представљају темељ, док би уметност била само историјска, манифестна форма религијског, митског. 2. Мит и уметност су истоврсне форме које израстају из заједничког онтолошког тла, чија је последица та да у знатном делу историјске егзистенције уметности мит прати уметност, али са њом нема и безусловну историјску коегзистенцију. 3. Мит и религија се у уметности посматрају као спољашњи и небитан, онтички (ontisch) план естетске структуре. Аутор заступа гледиште модерне феноменолошке естетике, и у том смислу аутономни статус уметности, али и мита. То, даље, значи да присуство митског и религијског не тангира естетску форму, према томе ни онај супстанцијални, вечни елемент уметности. Митско и религијско, дакле, не представљају онтолошки, већ у најбољем случају онтички хоризонт уметности, њен могућан садржај, мотив и инспирацију. Кључне речи: мит, религија, уметност, аутономија уметности, религијска инструментализација уметности. MYTH, RELIGION AND ART Abstract. In this communication the author discusses one of the most significant questions of the theory of art – the relationship between myth, religion and the aesthetic structure. Because art and myth went throughout history hand in hand, it was considered for the long time that mythic and religious background had been the foundation of all forms of artistic expression. In this paper, the author analizes three possible views of the above mentioned relationship: 1. Myth and religion, considered in their ontological substance, represent the foundation, while the art itself is only historical form of manifestation of religion and myth. 2. Myth and art are identical forms which grow up from a common ontological ground. The consequence of it is that in the substantial part of the historical existence of art, myth follows art, although it has not an unconditional historical coexistence with it. 3. In the art, myth and religion are considered as external and not substantial, „ontisch” plan of the aesthetic structure. Author's view is that of the modern phenomenological aesthetics, and in that respect, he considers art and myth as autonomous structures. Further on, it means that the presence of the mythic and religious concerns neither the aesthetic form, nor that essential, eternal element of art. Therefore, mythic and religous do not represent ontological, but at the best „ontish” horizon of art, its possible contents, motive and inspiration. Keywords: myth, religion, art, autonomy of art, religious instrumentalization of art. Када је Ернст Блох са најдубљим филозофским уверењем рекао да „нема уметности без митолошког тла, и никада је неће бити без неког веровања”, додавши да је мит трајни извор и искон уметности [1], он је тиме потцртао приврженост Шелинговој метафизици и романтичкој идеји његове Филозофије уметности и Филозофије митологије, да је мит основ и инспирација уметности. Прва половина XIX века у знаку је обновљеног интереса за митологију и уметност, што је последица нових духовних околности, у којима се уз успон и обоготворавање науке а са њом и нове вере у историјски напредак који се ослања
- Page 1 and 2:
НАУКА РЕЛИГИЈА ДРУ
- Page 3 and 4:
ПРЕДГОВОР На разме
- Page 5 and 6:
психотерапеутским
- Page 7 and 8:
Семинар и Округли с
- Page 9 and 10:
проф. др Душан Паји
- Page 11 and 12:
САДРЖАЈ Предговор..
- Page 13 and 14:
ОКРУГЛИ СТО ХРИШЋА
- Page 15 and 16: (њихова производња
- Page 17 and 18: Научници више не из
- Page 19 and 20: нарочиту пажњу пра
- Page 21 and 22: се државна и црквен
- Page 23 and 24: колективизма, инди
- Page 25 and 26: чистих” простора и
- Page 27 and 28: Др Атанасиjе Jевтић,
- Page 29 and 30: првенствено антроп
- Page 31 and 32: менталитета, навик
- Page 33 and 34: Зборник Култура Ви
- Page 35 and 36: elations within themselves as well
- Page 37 and 38: један систем није и
- Page 39 and 40: нису довољно разви
- Page 41 and 42: Деобе су поцепале ц
- Page 43 and 44: у чињеници да се ск
- Page 45 and 46: верских заједница
- Page 47 and 48: СОЦИОЛОШКА ТИПОЛОГ
- Page 49 and 50: 4. Број службеника л
- Page 51 and 52: б) Црква је у начелу
- Page 53 and 54: месташцету Вејко, о
- Page 55 and 56: РЕЛИГИЈА И НАУКА: З
- Page 57 and 58: верника. Ако број в
- Page 59 and 60: 3. Неки људи су сигу
- Page 61 and 62: ВЕРА ЗАСНОВАНА НА С
- Page 63 and 64: критике. У мери у ко
- Page 65: ЛИТЕРАТУРА [1] Истра
- Page 69 and 70: инспирације, ипак,
- Page 71 and 72: треба на прави начи
- Page 73 and 74: убрзани развој и ус
- Page 75 and 76: циљ сликарства: 1) д
- Page 77 and 78: III. АУТОНОМИЈА МИТС
- Page 79 and 80: да објективација т
- Page 81 and 82: [26] Фридрих Ниче, Ро
- Page 83 and 84: paticular, great Subject: man-God.
- Page 85 and 86: ПОСТМОДЕРНА РЕВИЗИ
- Page 87 and 88: ПОСТМОДЕРНА БОГОСЛ
- Page 89 and 90: Срећа, сада схваћен
- Page 91 and 92: Дакле, видимо да ра
- Page 93 and 94: [30] Scharlemann, Robert P. (1991):
- Page 95 and 96: „ПРВА ГЛОБАЛНА РЕВ
- Page 97 and 98: условима турбулент
- Page 99 and 100: значајан memento за он
- Page 101 and 102: се поставља између
- Page 103 and 104: стандардима. Дух да
- Page 105 and 106: Јунг је индивидуац
- Page 107 and 108: А наука Да ли је све
- Page 109 and 110: духовност је аспек
- Page 111 and 112: МОЛИТВА И НОВА ПАРА
- Page 113 and 114: односу духа, тела и
- Page 115 and 116: Да споменем још јед
- Page 117 and 118:
система. Испитаниц
- Page 119 and 120:
ЗАКЉУЧАК Шта можем
- Page 122 and 123:
НАУКА - РЕЛИГИЈА - Д
- Page 124 and 125:
Keywords: shaman, hallucinogenic, t
- Page 126 and 127:
интерпретацијом по
- Page 128 and 129:
културе види у општ
- Page 130 and 131:
обухвата у потпуно
- Page 132 and 133:
„дискутују” компе
- Page 134 and 135:
одабирањем њих сто.
- Page 136 and 137:
категорији D. Објек
- Page 138 and 139:
НАУКА - РЕЛИГИЈА - Д
- Page 140 and 141:
Упркос томе, сви ве
- Page 142 and 143:
да јесте!) 12 , тада и
- Page 144 and 145:
У легенди Табеле 1 о
- Page 146 and 147:
Табела 2. Аритметич
- Page 148 and 149:
Треће Мојсијево бр
- Page 150 and 151:
Учињено је то преко
- Page 152 and 153:
На крају, кратак за
- Page 154 and 155:
прихваћеним обрасц
- Page 156 and 157:
посебно у одељку о
- Page 158 and 159:
рефлексије о нашем
- Page 160 and 161:
и да „медицина ниј
- Page 162 and 163:
материја је постал
- Page 164 and 165:
удвостручио у одно
- Page 166 and 167:
Слика 3. Ако је пола
- Page 168 and 169:
G-гуанин) појављују
- Page 170 and 171:
(маса, наелектрисан
- Page 172 and 173:
Одговор је једност
- Page 174 and 175:
Тсеова мисао: „Чов
- Page 176 and 177:
масе по петој димен
- Page 178 and 179:
Сада можемо прећи с
- Page 180 and 181:
Слика 8: Ново виђење
- Page 182 and 183:
како смо рекли, по м
- Page 184 and 185:
Слика 9: Наше биће р
- Page 186 and 187:
ЛИТЕРАТУРА [1] Salam, A.
- Page 188 and 189:
[59] Schroeder,M., Fractals, Chaos,
- Page 190 and 191:
по ЗП био избор већ
- Page 192 and 193:
микротубулама дово
- Page 194:
несавршену технику
- Page 197 and 198:
BIOFIZIČKE OSNOVE I GRANICE (KVANT
- Page 199 and 200:
poremećaja [24]), kod kojih se sim
- Page 201 and 202:
delom (izvan granica kože) jonskog
- Page 203 and 204:
i N 2 = t1 + t) = ∑ J ijq j ( t1)
- Page 205 and 206:
P ∑ G(r 1 , t 1 , r 2 , t 2 ) = A
- Page 207 and 208:
27. M.S.Morris, K.S.Thorne, and U.Y
- Page 209 and 210:
ХРИШЋАНСТВО И НАУК
- Page 211 and 212:
чини човека атеист
- Page 213 and 214:
Човек као биће вере
- Page 215 and 216:
да успоставимо одр
- Page 217 and 218:
олимпијских богова
- Page 219 and 220:
основали Хиперборе
- Page 221 and 222:
Život u doba Paleolita i Mezolita
- Page 223 and 224:
НАУКА, РЕЛИГИЈА, ДР
- Page 225 and 226:
Разматрајући однос
- Page 227 and 228:
учинила да је госпо
- Page 229 and 230:
стигматизације и о
- Page 231 and 232:
религија ударила п
- Page 233 and 234:
церемоније. Постој
- Page 235 and 236:
искључивост, у усло
- Page 237 and 238:
ЗА НОВУ ПРОЈЕКЦИЈУ
- Page 239 and 240:
Да подсетимо, најве
- Page 241 and 242:
позитивистичких ан
- Page 243 and 244:
У том контексту тре
- Page 245 and 246:
парадигма је већ пр
- Page 247 and 248:
поља сила. Анализир
- Page 249 and 250:
чланови одбора за н
- Page 251 and 252:
заражене бабесијом
- Page 253 and 254:
ОДНОС НАУКЕ, РЕЛИГИ
- Page 255 and 256:
Поред података да с
- Page 257 and 258:
[18] Л. Милин, Научно
- Page 259 and 260:
између елементарни
- Page 261 and 262:
моћне и немоћне, ра
- Page 263 and 264:
ДА ЛИ ПОСТОЈИ АЛТЕР
- Page 265 and 266:
кодовну 4 структуру
- Page 268 and 269:
ЗЛАТНИ ПРЕСЕК: ТЕОS
- Page 270 and 271:
детерминистичка ко
- Page 272 and 273:
55. ДРУШТВО: НАЦИОНА
- Page 275 and 276:
Астрологија, митол
- Page 277 and 278:
Pomenuti eksperiment svakako je na
- Page 279 and 280:
Zato smatram, zbog istorijskih pona