Nauka-Religija-Društvo - a (www.dejanrakovicfund.o

8. УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Посебан значај ових истраживања представља могућност новог приступа
изучавању и разумевању менталних стања нашег бића, што отвара нови поглед на
тековине старих цивилизација као што су митологија, религија, античка, кинеска и
индијска филозофско-научна мисао. Тако, на пример, показује се да су мислиоци
античке Грчке и старе Кине имали сазнања о природи и нашем бићу, која се, као
„инверзна” решења, добијају у информационој физици. Највећим достигнућима
Западне цивилизације можемо сматрати сазнање да је Универзум у коме ми
егзистирамо као биолошка бића настао из сингуларитета, односно димензије N=0, а
Источне, старокинеске цивилизације да је димензија N=1, као квази решење у 3D у
потпуности реализована (на релацији део-целина) у нама, као акупунктурни систем.
Код животиња однос део-целина је непотпуно реализован и зато они имају мањи
број екстра-биоактивних тачака на телу него човек.
Уочава се да су наука и религија два антипода једног те истог когнитивног
система нашег менталног света; суштине и смисла постојања живота. Ментални
свет, и његова интегрална функција - свест, налазе се у сличној ситуацији у којој се
нашао физички Универзум пре 13 милијарди година, када су позитивни и
негативни јони, као антиподи, апсорбовали светлост и чинили га мрачним. Када је
дошло до спајања антипода, тј. неутрализацијом позитивних и негативних честица
ослободила се огромна количина енергије, бљеснула је светлост и цео Универзум је
у кратком временском периоду постао транспарентан. Све указује да је на помолу
један сличан феномен у нашем менталном свету, непосредно јединство будног и
спавајућег у нашем бићу. Разлика од претходног феномена из физичког света је у
томе што је он био једнина, а ми смо као биолошка бића мноштво. Међутим,
електромагнетно-гравитациона интеракција у нама и у спољашњем окружењу
иницираће ментални преокрет у нама. Када се то оствари тада ћемо схватити
„палиндромски” феномен свести и духовног живота (света идеја) и сви приступи
објашњењу свести и феномену живота, укључујући научни и религиозни, биће
небитни, јер ће све бити Једно. Међутим, да би се то остварило свака индивидуа
треба да ради „на себи” и да оствари меру физичког и духовног у свом бићу, тј.
постигне духовни мир који ће са структурално-енергетско-информационим
променама у нама ујединити нашу органску, биолошку и менталну свест. Тек тада
ће настати време истинског стваралаштва и живота као нечега лепог и узвишеног.
Захвалност: Рад је посвећен мојој кћерци Маји која је била мој вредни сарадник у ширењу мисије
„београдске школе” о истраживању свести, пропагирајући књигу „Consciousness: Scientific Challenge
of the 21 st Century ” на првој међународној конференцији о свести у Тucsonu, САД 1994. године. Овом
приликом желим да се захвалим сарадницима и саговорницима, по временском редоследу почетка
дружења, који су, по мом мишљењу, највише допринели мојим истраживањима у овој области:
Слободан Петровић, Милан Дамјановић, Антоније Шкокљев, Stuart Hameroff, Randall Cork, Stenly
Krippner, Alwyn Scott, Karl Pribram, Јована Симић-Крстић, Дејан Раковић, Гордана Станојевић,
Michael Conrad, Gen Matsumoto, Rodger Penrose, John Taylor, Eizo Insinna, Златко Мамузић, Вукашин
Масникоса, Ђуро Курепа, Љубомир Ћирић, Никола Јотић, Милоје Ракочевић, Љубомир Кљакић,
Никола Иланковић, Лидија Матија, Наташа Мишић, Александар Томић и Љубомир Латиновић.