Nauka-Religija-Društvo - a (www.dejanrakovicfund.o

физичко-хемијским својствима. У унутрашњости микротубула формирају се три
фрактално-квантна тока, на бази водоникових јона H + , као растегнути диполи воде,
са по пет стања (5 3 =125) која иницирају подсвесне процесе света идеја, физичког и
менталног света. На том нивоу, под утицајем слабих спољашњих електромагнетних
и/или гравитационих поља, динамика равнотежног гравитационо-електромагнетног
стања утиче на информационе процесе, а самим тим мења стања подсвести и њене
активности.
На бази информационе физике, као што је већ речено, долазимо до сазнања
да реална димензија N=0 (физичка тачка) има кôдни систем 5 3 =125 и да су кôдни
системи ДНК (4 3 =64=2 6 ) и воде као кластера (5 2 =25), односно воде као мреже
(6 2 =36), само глатка декомпозиција наведеног кôда, која се најпре остварује у
микротубулама као симулација димензије N=0, која се затим преноси на реалне 3-D
биолошке структуре које представљају основу живог. Како су стари Кинези имали
сазнање о постојању Yin-Yanga и пет елемената као глатке декомпозиције 2 ℵо →2 5
и „глатко” декомпозиционих кôдова Јi Đing, 2 6 =64 и Тaо Те Chinga, 3 4 =81
димензије N=1 у микротубуле као квази 1-D структуре, то је још пре три године
изнета радна хипотеза да у старокинеском мисаоном систему мора постојати
сазнање о „глаткој” декомпозицији интегралног кôдног система 5 3 =125, који до
сада није познат [21]. Изречена предикција о постојању кôдног система 5 3 =125 у
старокинеском когнитивном систему један је од првих тестова ваљаности приступу
истраживања свести на бази информационе физике, јер се до ових сазнања дошло
на основу логике кодогених процеса фрактално-квантног модела стварности.
Савремена медицина је прихватила Хипократову заклетву као највећи
професионални морални чин, али је исто тако за свој симбол изабрала и Асклепија
(сина Аполона, бога Сунца код старих Грка), са штапом и змијом исцелитељком,
показујући тако нераскидиву нит са изворним сазнањима и знањима из најдаље
цивилизацијске прошлости, као почетка.
Човек сопствену свест доживљава на сличан начин као што доживљава
обртање (ротацију) Земље око своје осе. Због тога што је чулно не осећа, из тог недоживљаја,
перцептивно-мислеће биће, човек, доноси погрешан закључак да Сунце
излази на истоку и залази на западу, јер долази до закључка да су положаји Сунца
које види, последица кретања Сунца, а не ротације Земље. И када је открио ту
заблуду, човек је, из практичних разлога свакодневног живота, наставио да
употребљава појмове из перцептивног мисаоног система. Практични ум створио је
локалну истину која је корисна у ограниченом простору и времену. Слично је са
свешћу: све досадашње интрерпретације свести, филозофске и психолошке, имале
су практични значај за човека, али је суштина остала недотакнута.
5.3. Техника
Савремена физика показује да пут у „бесконачно мало” и пут у „бесконачно
велико” у физичком свету води ка уједињењу свих сила (Сл. 1.). Античка
филозофско-научна мисао, као „пут на доле”, кореспондира са савременом научнотехнолошком
мишљу као „путем на горе”.
По питању умећа коришћења природних сила ми не да нисмо далеко
одмакли од древних цивилизација, већ их у неким питањима нисмо ни довољно
разумели. Тако, на пример, „чуда” која је стварао Мојсије, описана у Старом завету,