Nauka-Religija-Društvo - a (www.dejanrakovicfund.o

удвостручио у односу на средњи век. Интересантно је напоменути да је Папен, као
лекар још давне 1705. године био иницијални творац парне машине, коју је касније,
1780. године усавршио Џемс Ват (1736-1819.). Ова машина је изавала прву
технолошку револуцију, контролисано претварање једног облика енергије у други,
топлотне у механички рад. Претварање механичке у електричну енергију био је
други корак, и у изучавању електричне енергије велике заслуге имају Фарадеј
(1791-1867.), Ом (1787-1854.), Едисон (1847-1931.), Максвел, Тесла и др. Трећи
корак било је искоришћење нуклеарне енергије и њено претварање у друге облике
енергије. Али са овладавањем ове технологије отворио се низ важних питања, а
међу њима, и то по први пут, опасност од цивилизацијског самоуништења. Ова
чињеница је на нов начин поставила и заоштрила питање смисла живота, морала и
нивоа индивидуалне и друштвене свести. Техника је, тако, у много оштријој форми
него филозофија до сада, поставила питање: шта је човек!
У оквиру класичне механике остварен је и значајан напредак у
информационим технологијама, тј. другој технолошкој револуцији. Док је у првој,
енергетској технолошкој револуцији, људска снага замењена и увећана машинском,
дотле је у другој, информационој, људски рутински интелектуални рад замењен
машинским. Шенонова (1916-1989.) теорија информација и Винерова (1894-1964.)
кибернетика, као наука о управљању, с једне стране, а са друге стране технолошки
развој микроелектронике, отворили су путеве новој технолошкој револуцији.
Направљено је неколико генерација рачунара, а развијан је и концепт вештачке
интелигенције. По моделу рада биолошких неуронских мрежа и мозга направљени
су и први неурорачунари. Реализовани су системи аутоматског управљања који су,
поред осталог, омогућили и прве летове у свемир. Захваљујући научним радовима
Цијалковског (1857-1935.) и техничким остварењима плејаде инжењера у Немачкој,
Русији и САД из области ракетне технике, два догађаја посебно ће обележити
људску историју: лет Јурија Гагарина у свемир 1961.године и прво искрцавање
Нила Армстронга 1969. године на Месец.
2. КВАНТНА ФИЗИКА
2.1. Научна мисао и космос
Крајем XIX века слика света на основама класичне механике изгледала је
складно и коензистентно, сматрало се да ту и тамо треба нешто мало побољшати,
али ништа револуционарно мењати. Самозадовољство у науци трајало је до 1899.
године, када је настао „научни шок”, јер је тада Макс Планк (1858-1947.) открио
другу, квантну страну стварности. Он је, као поборник класичне механике, тешко
прихватио сопствено откриће, али експерименталне чињенице су биле неумољиве.
Ова сазнања су довела до де Брољијевог (1893-1987.) открића корпускуларноталасне
природе стварности, тј. да свака честица сагласно своме моменту кретања
има таласна својства. Ово је, заједно са Дираковим (1902-1984.) открићем
античестица 1930. године довело до двоструког „дуализма” природе, тј. до
формирања логичког квадрата у промишљању света.
И док је теорија Великог праска у оквиру класичне механике видела
проблем у сазнању споја „бесконачно великог” и „бесконачно малог”, квантна
механика унела је још једну непознаницу ”саморепродукциони инфлаторни