Nauka-Religija-Društvo - a (www.dejanrakovicfund.o

материја је постала доминантна, а не зрачење. Јонизоване честице „упијале” су
светлосно зрачење и Универзум је био непрозиран (таман). Тек после 300.000
година дошло је до неутрализације честица и фазног прелаза материје тако да се
ослободила велика количина енергије и настао је „други прасак”. После њега
васиона је постала провидна, а последица овог феномена је реликтно (позадинско)
микроталасно зрачење у данашњем Универзуму, које је експериментално
откривено 1964. године од стране Пензиуса (1933.- ) и Вилсона (1936.- ). Њима је за
ово откриће 1978. године додељена Нобелова награда. Четри милијарде година
после Великог праска дошло је до формирања првих звезда, а после 15,4 милијарде
година и до планета укључујући и Земљу. Прве форме живота настале су после 17
милијарди година, а homo sapiens се појавио после 20 милијарди година. Сви
елементи који чине наше тело, сем водоника, настали су у звездама. Звезде су
енергетске машине које су створиле све елементе периодног система елемената
(сем водоника, хелијума и једног дела литијума), а међусобну завсиност тако
насталих елемената први је систематизовао Мендељејев (1834-1907.) на бази
интеракције његове будне свести, која је трагала за решењем, и његове органске
свести (несвесног) која се преко спавајуће свести (свести снова), испољила кроз
сан, и дала решење.
И поред великог успеха, класична енергетска физика није дала одговоре на
неколико фундаменталних питања: (1) какво је било стање Универзума пре великог
праска, (2) шта је маса, (3) шта је наелектрисање, (4) зашто две различите честице
супротног знака, електрон и протон (разлике у масама 1438 пута) имају исту
количину наелектрисања, (5) да ли су универзалне физичке константе задате са
почетним вредностима Великог праска или су се успоставиле развојем
Универзума и (6) каква је судбина Универзума
Слика 1: У Универзуму владају четири основне силе: електромагнетна и слаба (односно
електрослаба), јака и гравитациона. Просторно, њихово дејство је различито. Верује се да су
оне последица дејства једне силе (уједињеног поља) које је одговорно за спој „бесконачно
малог” и „бесконачно великог”, што је симболично представљено змијом која у устима
држи реп [1]