Terapija za HIV: dostupnost, snabdevenost i nesigurnost - UNDP in

Kljuãne teme za razgovor tokom intervjua
• Istorijat oboljevanja od HIV-a: vreme proteklo od dijagnoze, istorijat leãenja
• Dijagnoza: kada i kako su saznali za svoj HIV status.
• Neposredne posledice dijagnoze (tokom prva dva meseca): iskustvo, znanje o HIV-u u to vreme.
• Otkrivanje statusa: odluka o tome da li çe se i kome otkriti status; iskustva otkrivanja i
posledice.
• Iskustvo u pristupu zdravstvenoj nezi i leãenju
• Iskustvo u leãenju i nezi na klinici za HIV
• Iskustvo u leãenju HIV-a: da li prima terapiju; trenutna kombinacija; broj kombinacija koje je
promenio; razlozi za promenu; efekat uzimanja terapije na svakodnevni Ïivot.
• Informacije o HIV-u: pristup informacijama.
• Zajednica ljudi koji Ïive sa HIV-om: kontakti sa drugim osobama koje Ïive sa HIV-om; stavovi
prema HIV-u; kontakti sa nevladinim organizacijama i uslugama – iskustva i impresije.
• Svakodnevni Ïivot: kako se provodi vreme
Kvalitativne studije za cilj imaju da razumeju iskustva i stavove uãesnika, u ovom sluãaju ljudi koji
Ïive sa HIV-om i pruÏalaca usluga. Kvalitativna istraÏivanja stvaraju ne-numeriãke podatke.
Studija se sluÏila tematskom analizom jer je to najprikladniji analitiãki metod za obradu podataka
(transkripata intervjua) za tu vrstu istraÏivanja zdravstvenih usluga. Cilj ovog analitiãkog metoda je
da se prepoznaju kljuãne teme ili problemi koji se javljaju u obra∂enim podacima. U prikupljanju
podataka i njihovoj analizi usvojen je „induktivni“ pristup, pri ãemu je pojavljivanje kljuãnih
kategorija i zakljuãaka tokom perioda prikupljanja podataka uticalo na fokus daljeg istraÏivanja i
analize. Zahvaljujuçi ovakvom pristupu hipoteze koje se postave tokom kvalitativne studije, kao i
tokom stalnog kodiranja i analize, „utemeljene“ su u prikupljenim podacima.
S obzirom da je u pitanju kvalitativna studija, naglasak je stavljen na predstavljanje kljuãnih
tema koje proizlaze iz ispovesti uãesnika. U studiji se ne daju nikakve tvrdnje o ‰iroj primeni
zakljuãaka na osobe koje Ïive sa HIV-om ili pruÏaoce usluga leãenja HIV-a u Srbiji i Crnoj Gori
u celini. Tako∂e treba znati da se, otkada je studija sprovedena, situacija u vezi sa pristupom i
pruÏanjem usluga leãenja HIV-a moÏda promenila.
Etiãko odobrenje za sprovo∂enje studije dobijeno je od strane Charring Cross Research Ethics
Committee iz Londona, a studija je sprovedena uz podr‰ku republiãkih AIDS komisija u Srbiji i
Crnoj Gori. Od svih uãesnika se traÏilo da daju saglasnost za uãe‰çe u studiji i snimanje
intervjua, a mogli su da odluãe da odbiju da uãestvuju ili se povuku u bilo kom trenutku.
IstraÏivaãki tim je bio svestan koliko su za osobe koje Ïive sa HIV-om osetljiva pitanja o kojima
se diskutuje i zato je radio sa nevladinim organizacijama, u sluãaju da uãesnicima zatreba
podr‰ka. Studija je bila i vodeçi partner u otvaranju savetovali‰ta za osobe koje Ïive sa HIV-om,
koje finansiraju Katoliãka agencija za me∂unarodni razvoj (CAFOD) i HPVPI, a sprovodi
Me∂unarodna mreÏa pomoçi iz Beograda (IAN).
IstraÏivaãki tim i partneri
IstraÏivanje su sprovodili Tim Rouds i Sara Bernejs sa Fakulteta za higijenu i tropsku medicinu
u Londonu, i Ana Prodanoviç iz HPVPI sekretarijata u Beogradu. Prevod su obavljali Ljubica
Gavanski i Zoran Lojanica. Studiju je finansirao DfID a implementirao je UNDP.
Savetodavna grupa davala je smernice i pruÏala podr‰ku studiji. Savetodavna grupa je
sastavljena od kljuãnih liãnosti u oblasti HIV-a u Srbiji i Crnoj Gori, me∂u kojima su donosioci
javnih politika iz oblasti HIV-a, zdravstveni radnici koji leãe osobe koje Ïive sa HIV-om,
predstavnici nevladinih organizacija koje rade sa osobama koje Ïive sa HIV-om, kao i
predstavnici osoba koje Ïive sa HIV-om iz Srbije i iz Crne Gore.
10