Terapija za HIV: dostupnost, snabdevenost i nesigurnost - UNDP in

Strategije u pruÏanju leãenja u uslovima nesta‰ice
PruÏaoci pominju dve strategije u sluãaju nesta‰ice HIV terapije: prekid leãenja dok ponovo ne bude
odgovarajuçe terapije; ili promenu kombinacije ili reÏima lekova koji su prepisani pacijentu.
Strukturisani prekid terapije (STI) opisuje se kao pragmatiãna strategija za prilago∂avanje uslovima
nesta‰ice u nabavci terapije:
„Zato ‰to ima nekih zemalja u kojima nema terapije; mi nemamo tako lo‰e iskustvo sa na‰im
pacijentima: ponekad moramo da prekinemo leãenje na tri meseca ili ‰est meseci ako
nemamo terapiju.“ 2 SP
SMART studija, velika studija u oblasti medicine sprovedena 2005. u SAD-u, kojom je ispitivan
uticaj prekida terapije, prekinuta je pre vremena zbog bezbednosti po‰to je ustanovljeno da kod
pacijenata pri prekidanju terapije ãe‰çe dolazi do napredovanja bolesti ili smrti nego kod onih
koji su na kontinuiranoj terapiji [7]. Iako i dalje postoje opreãna mi‰ljenja u ovoj oblasti, na
me∂unarodnom nivou postoji sve jaãi konsenzus da prekid terapije HIV-a u odre∂enim
uslovima, na primer bez pomnog praçenja, moÏe imati negativne implikacije po zdravlje i razvoj
otpornosti na lekove. Me∂utim, iskustva pruÏalaca usluga u ovoj studiji nisu pokazala da prekid
terapije ima znaãajnih ‰tetnih efekata na zdravlje pacijenata. Ipak je znaãajno napomenuti da
zbog problema sa nabavkom testova za praçenje uspe‰nosti terapije i tek povremenog
testiranja na otpornost na lekove, nije bilo moguçe pomno praçenje uticaja ovih strategija na
zdravstveno stanje pacijenata.
„Jedna od strategija su strukturisani prekidi terapije, na primer, ‰to se pokazalo nedovoljno
sigurnim, ali na osnovu na‰ih rezultata nije veoma nesigurno – nije uop‰te nesigurno.“ 1 SP
Promene u reÏimu najãe‰çe se koriste kao strategija u pragmatiãnoj borbi sa nestalnom
nabavkom terapije. U njima uãestvuju lekari koji pacijentima prilago∂avaju kombinaciju terapije
u odnosu na to koji su lekovi dostupni, pri ãemu ãesto menjaju jedan lek iz kombinacije ili
prepisuju najbliÏu alternativnu kombinaciju, dok prvobitna terapija ne bude ponovo dostupna:
„Mi znamo kad nema nekog leka u apoteci, i umesto tog leka stavimo pacijente na druge
lekove. To znaãi da su promene uãestale, ne svakog meseca, ali veoma ãeste… Ne postoji
neki drugi naãin na koji… nemamo drugi naãin da re‰imo taj problem.“ 9 SP
U idealnom sluãaju, zamene u kombinaciji HIV terapije trebalo bi primeniti kada se dokaÏe da se
razvija otpornost na lekove, ili kada neÏeljeni efekti postanu suvi‰e te‰ki za pacijenta. U Srbiji i
Crnoj Gori terapija se menja kako bi se na pragmatiãan naãin savladala nesta‰ica. Kori‰çenje
raznih kombinacija sa ãestim promenama terapije moÏe da utiãe na ubrzan razvoj otpornosti na
lekove, ‰to moÏe imati ozbiljne posledice po dugoroãno zdravlje osoba koje Ïive sa HIV-om u
svetlu ekonomske situacije i ograniãenih opcija terapije na pozitivnoj listi. Preno‰enje otpornosti
na lekove i na druge tako∂e moÏe da bude od znaãaja za javno zdravlje [7].
Utisak jedne HIV pozitivne Ïene o tome kako promene u leãenju utiãu na zdravlje:
"Vidi, za nas je to baziãan, osnovni problem. Za nas je to pitanje opstanka, zato ‰to se
desilo da neki ljudi nisu mogli da dobiju lekove koji su im bili potrebni i postali su
rezistentni. Mlad ãovek çe izgubiti moÏda dve generacije lekova. I uzeçe neki drugi i ‰ta
ako postane jo‰ rezistentniji - njegove nade su sve manje." # 40.
13