Terapija za HIV: dostupnost, snabdevenost i nesigurnost - UNDP in

Nizak nivo pismenosti po pitanju terapije remeti shvatanje da je, uz delotvorno
leãenje, HIV hroniãna bolest protiv koje se moÏe boriti:
'Od ovih ‰est godina, on je na antiretroviralnoj terapiji ãetiri i misli da je medicinsko ãudo.
Pa, kakvu on ima viziju svoje buduçnosti? A rekli su mu da je medicinsko ãudo zato ‰to
çe Ïiveti sa HIV-om duÏe od tri godine. Tako da zvaniãne informacije na koje sam
nailazila su bile od jedne do tri godine Ïivota od postavljanja pozitivne dijagnoze, u na‰oj
zemlji. Tako da je to stra‰no i nisam sigurna koji procenat pozitivnih ljudi u na‰oj zemlji
zaista veruje ovim informacijama, jer neki od na‰ih klijenata sa kojima sam do detalja
raspravljala o ovom problemu, bili su potpuno ube∂eni da je to jedina moguçnost. Nisu
ni bili svesni da postoji moguçnost da se Ïivi sa sidom.' # 3 SP
Leãenje HIV-a je velika odgovornost i obaveza, a stepen pridrÏavanja koji ono zahteva da bi bilo
delotvorno ogroman je. Uãesnici smatraju da je potrebna veça podr‰ka, najpre u obliku saÏetih
informacija kojima bi se pomoglo ljudima da na odgovarajuçi naãin vode svoju HIV terapiju. Neke
osobe koje Ïive sa HIV-om kaÏu da im je te‰ko da se prisete svih informacija koje im je lekar dao
tokom pregleda. âesto su ovakve situacije veoma stresne za pacijente, i mnogi su pominjali da
su bili zabrinuti posle razgovora s lekarom, koji je ãesto bio zbrzan usled njegove
preoptereçenosti; da nisu imali drugu priliku da razgovaraju o terapiji, neÏeljenim efektima i
strategijama za pridrÏavanje. Ovo se pominjalo i kada su uãesnici bili zabrinuti zbog informacija o
opcijama leãenja, u sluãajevima kada su uz to bili inficirani i hepatitisom C.
SnalaÏenje u kontekstu neizvesnog pristupa terapiji
Studija je otkrila da su pojedinci koristili nekoliko razliãitih strategija da bi se oslobodili
zabrinutosti u vezi sa kontinuiranom dostupno‰çu terapije. Na osnovu iskaza osoba koje Ïive sa
HIV-om identifikovali smo pet razliãitih strategija: pristup leãenju postaje posao sa punim radnim
vremenom; uzima se ono ãega u tom trenutku ima; terapija se kupuje samostalno; terapija se
prekida dok trenutna kombinacija ne bude ponovo sigurno dostupna; i na kraju, sasvim se
izbegava zapoãinjanje terapije ili se ona potpuno prekida.
Pristup leãenju postaje posao sa punim radnim vremenom.
Neki uãesnici opisuju da je za njih pristup terapiji posao sa punim radnim vremenom. Mnogi tro‰e
znaãajan deo svog vremena baveçi se problemima sa nabavkom terapije. To je naroãito aktuelno
kod onih koji Ïive van Beograda i u Crnoj Gori. Kao ‰to je veç pomenuto, jedan od kljuãnih
problema u leãenju na koji nailaze osobe koje Ïive sa HIV-om predstavlja odsustvo informacija
vezanih za terapiju. Izvestan broj uãesnika kaÏe da neki pacijenti ovo re‰avaju tako ‰to dosta
vremena provode na klinici, ne bi li sigurno dobili informacije ili usluge koje su na raspolaganju. âini
se da se ovo naroãito odnosi na pristup testovima za praçenje stanja infekcije.
Uzimanje onoga ‰to se u tom trenutku nudi.
U veçini onih koji ne mogu sebi da priu‰te kupovinu terapije, ukoliko je drÏava ne obezbedi,
mnogi od uãesnika smatraju da ima malo opcija, te da treba prihvatiti ono ‰to se nudi i
namerno ne treba previ‰e razmi‰ljati o posledicama. Kao ‰to kaÏe jedan uãesnik:
„Pretpostavljam da çe jednoga dana prestati. Trudim se da ne razmi‰ljam o tome, suvi‰e je
stra‰no. Ista stvar çe se desiti i drugima.“ # 27
18