Terapija za HIV: dostupnost, snabdevenost i nesigurnost - UNDP in

„Da, oni su poku‰ali da na∂u lekare koji mogu da budu od pomoçi, koji se ne pla‰e i koji
hoçe da rade sa HIV pacijentima ali… uvek je to razoãaranje. Oni na∂u jednog lekara i posle
toga ne valja, taj lekar neçe stvarno da nas leãi. On samo hoçe da pobolj‰a svoju karijeru
time ‰to kaÏe da hoçe da radi, ali na kraju neçe da radi.“ # 16
âak i kada ti lekari ispune svoju obavezu da leãe osobe koje Ïive sa HIV-om, ipak je to
nestabilna strategija, jer tako zdravstvena nega osoba koje Ïive sa HIV-om zavisi od samo
nekoliko kljuãnih pojedinaca. Zbog te‰koça pri ostvarivanju zdravstvene nege koja nije vezana
za HIV, mnogi pacijenti poseçuju kliniku zbog gotovo svih svojih zdravstvenih potreba. âak i
kada se osobama koje Ïive sa HIV-om pruÏi medicinski tretman, negativna reakcija sa kojom se
susreçu odbija ih od ponovnog odlaska u zdravstvenu instituciju van klinike. Kao ‰to pokazuje
ovaj primer iskustva jednog mladog ãoveka:
„Kada sam otkrio da sam HIV pozitivan, a isto sam imao jo‰ jedan problem, imao sam neku
herniju iza uveta, kao ãir, i onda sam i‰ao na Novi Beograd, gde je trebalo da je iseku,
iscede i to je to… Îena (lekar) je kao ustuknula, pobegla, kao: ’O! kako ste stigli ovde∂
Za‰to ste ovde∂ Imate svoju kliniku!’ – kao ’Ej ti, sida‰u, ima‰ svoju kliniku!’ Tako sam ja to
shvatio: ’Vi imate va‰u kliniku!’ I onda, o.k., kao, pitao sam je: ’Koliko vam treba∂ Molim vas
uradite mi to sad kad sam veç ovde!’ I nije traÏila pare ni ni‰ta i na kraju je uradila to i kao:
’Molim vas idite za sve ‰to vam treba na tu va‰u kliniku’. Tako da nikad vi‰e nisam oti‰ao
kod lekara.“ # 13
Ovo poveçava obim posla tri lekara na klinici, zato ‰to neki misle da su lekari na klinici jedini
koji çe im pomoçi:
„Dali smo pacijentima brojeve telefona i oni nas zovu vikendom, znate, u bilo koje doba zato ‰to
ne mogu drugaãije ne‰to da urade, ako im treba neka pomoç… naroãito van na‰e klinike.
Mislim na na‰em odeljenju imaju lekare, ali van klinike jako je te‰ko naçi pomoç.“ 2 SP
Medicinsko znanje i stigma
âini se da strah od leãenja osoba koje Ïive sa HIV-om postoji kod velikog broja medicinskih
radnika. U iskazima osoba koje Ïive sa HIV-om i pruÏalaca usluga, negativni stavovi naroãito su
upadljivi van Beograda. Jedan lekar opisuje razgovor koji je imao sa kolegama o svom radu sa
osobama koje Ïive sa HIV-om:
„Ne svi, ali neki od njih kaÏu: ’Kako moÏete da radite sa njima∂ Kako moÏete da budete
takvi∂’ Radimo na tome da se taj strah razbije i jako je te‰ko, jako te‰ko. Naroãito u drugim
gradovima, moÏda ne u Beogradu... znate, ali van Beograda je jako te‰ko.“ 2 SP
Postoji nizak nivo znanja me∂u lekarima i sestrama o rizicima pri pregledu, leãenju osoba koje
Ïive sa HIV-om i moguçnostima koje nudi leãenje. Opet se ãini da je to najuoãljivije van
Beograda. Me∂utim, navodi se da se situacija pobolj‰ava, i da dolazi do pomaka kroz aktivnost
radionica sa zdravstvenim radnicima u ãitavoj Srbiji, kao i kroz liãne inicijative malog broja
lekara u njihovom radnom okruÏenju.
Ipak je jasno da, i pored neznanja u nekim sluãajevima, to nije samo problem obrazovanja, veç i
dru‰tveni problem. Neki uãesnici smatraju da zdravstveni radnici imaju odgovarajuçe znanje o
naãinima preno‰enja i rizicima leãenja HIV pozitivnih pacijenata, i da takvo njihovo pona‰anje ne
dolazi iz neznanja, veç pre kao odraz ra‰irene stigmatizacije osoba koje Ïive sa HIV-om u dru‰tvu:
31