Terapija za HIV: dostupnost, snabdevenost i nesigurnost - UNDP in

• Tokom sledeçih nekoliko godina doçi çe do znaãajnih promena u pruÏanju usluga van
Beograda, pa standard i dostupnost nege treba pomno pratiti. Pacijenti bi morali da imaju
poverenja u leãenje, negu i usluge koje dobijaju na novim klinikama, i morali bi da dobiju jasne
informacije o tome kakav çe odnos imati sa lekarima na tim klinikama, i klinici u Beogradu.
Zdravstvena nega koja nije vezana za HIV
Osobe koje Ïive sa HIV-om imaju problema u pristupu zdravstvenoj nezi, bilo da je povezana sa
HIV-om ili ne. Njihova prava na leãenje i medicinsku poverljivost trenutno se ne po‰tuju u
velikom broju zdravstvenih ustanova u Srbiji i Crnoj Gori. Ta prava su ista kao i prava bilo kog
gra∂anina koji traÏi zdravstvenu negu. Mnogi uãesnici smatraju da im je zdravstvena nega
odbijena, direktno ili indirektno, zbog njihovog HIV statusa. Opisuju nesigurnost oko pristupa
zdravstvenoj nezi kao poniÏavajuçu, napornu i izuzetno stresnu. Takva negativna iskustva su
uticala na to da se uãesnici oseçaju stigmatizovano i marginalizovano u dru‰tvu koje „normalno
funkcioni‰e“.
U studiji su identifikovane tri pragmatiãne strategije koje osobe koje Ïive sa HIV-om primenjuju
kako bi otklonile prepreke u pristupu nezi: lekari na klinici zakazuju posete preko svojih liãnih
kontakata; dolazi se na kliniku za sve zdravstvene potrebe (bez obzira da li su vezane za HIV ili
ne); ili se uop‰te ne traÏi zdravstvena nega. U ovom trenutku sve to uveçava obim posla na
klinici, kako direktno tako i indirektno.
Osobe koje Ïive sa HIV-om kao problem tako∂e vide i ãinjenicu da se zdravstveni radnici slabo
pridrÏavaju kodeksa medicinske poverljivosti, naroãito van Beograda i u Crnoj Gori. âak i u
sluãaju kada povreda poverljivosti nije poãinjena eksplicitno, mnogi uãesnici navode da se ne
slaÏu da se „HIV pozitivan“ ispisuje na njihovim zdravstvenim kartonima. Oni to opisuju kao
naru‰avanje poverljivosti i ne‰to ‰to predstavlja negativan i diskriminatoran stav prema njima.
• Pristup zdravstvenoj nezi se sprovodi kratkoroãno, ali treba dati veçi prioritet dugoroãnim
strategijama koje su usmerene na promene u pona‰anju me∂u zdravstvenim radnicima.
Postoji potreba da se nastave edukativne radionice na polju HIV-a, koje se odrÏavaju u
celoj Srbiji u cilju dodatnog rada na edukaciji i zastupanju sa radnicima u zdravstvu, u ‰ta
spada i rad na vaÏnosti po‰tovanja medicinske poverljivosti.
• Trenutno su informacije i podr‰ka namenjena osobama koje Ïive sa HIV-om po pitanju
pristupa zdravstvenoj nezi koja nije vezana za HIV, neadekvatne. One su neophodne kako
da bi se pobolj‰ao pristup zdravstvenoj nezi, tako i da bi se skinuo teret sa klinike. One bi
mogle da budu deo neke vrste informativnog centra.
• Treba negovati okruÏenje u kojem se ohrabruje odgovornost lekara da leãe sve gra∂ane, a
kaÏnjavaju oni koji odbijaju da pruÏe leãenje na osnovu neãijeg HIV statusa. Potrebni su
stalni napori da se prestane sa spolja‰njim obeleÏavanjem zdravstvenih kartona oznakom
„HIV pozitivan“, pri ãemu svi lekari i sestre treba da postanu svesni dalekoseÏnih
implikacija nepotrebnog otkrivanja statusa.
Dru‰tvene posledice HIV-a
Nemedicinske posledice HIV pozitivnog statusa neke osobe koje Ïive sa HIV-om okarakterisale
su kao sliãne „dru‰tvenoj smrti“. Za mnoge od njih, reakcije i stavovi koje drugi imaju prema
njima podjednako su znaãajni, ako ne i znaãajniji, od neizvesnih medicinskih prognoza HIVa/side.
DoÏivljaj stigme i lo‰ pristup zdravstvenoj nezi i leãenju me∂usobno se pojaãavaju i
grade okruÏenje u kojem se osobe koje Ïive sa HIV-om suoãavaju sa ozbiljnim problemima i ne
mogu da govore o situaciji u kojoj se nalaze.
56