Terapija za HIV: dostupnost, snabdevenost i nesigurnost - UNDP in

U iskazima osoba koje Ïive sa HIV-om nagla‰eno je da to ‰to ne znaju ko je odogovoran i ‰ta
se de‰ava umanjuje njihovu sposobnost da se Ïale i bore za svoja prava:
„âim ne znate odakle dolaze ne znate ko je odgovoran i onda ne znate kome treba da se
Ïalite kada nema lekova. Onda ste zavisni od neãije dobre volje… Mislim da je cela stvar
povezana sa stigmom. To je kao, çuti. ·ta si dobio - dobio si.“ # 28
Razmena informacija
Kao sistemska slabost identifikovano je sistematsko prikupljanje taãnih informacija koje su
neophodne za naruãivanje zaliha i praçenje istih. Reãeno je da se od klinike traÏi da napravi
procenu koliãine terapije koja çe biti potrebna tokom naredne godine. Na klinici kaÏu da je
ovakvo dugoroãno prognoziranje teÏak zadatak, s obzirom na ãinjenicu da se postavljaju nove
dijagnoze i dolazi do promena u potrebama kod veç postojeçih pacijenata, na naãin koji se ne
moÏe predvideti. Problemi nastaju kada treba prilagoditi zalihe terapije izmenjenim potrebama
na klinici, na primer u broju pacijenata ili u lekovima koji su im prepisani (zbog neÏeljenih
efekata ili oãiglednog stvaranja otpornosti). Oni izazivaju probleme u nabavci:
„Kompanije koje uvoze lekove imaju godi‰nji plan i ako potro‰imo vi‰e lekova nego ‰to su
isplanirale, ne mogu tako brzo da nabave jo‰. Sistem je veoma spor.“ 1 SP
Me∂utim, neki pruÏaoci usluga su imali zamerke i na kliniku i na apoteke, jer su smatrali da nije
prikupljeno dovoljno podataka o taãnom broju pacijenata na leãenju, kao ni o tome koja im je
terapija prepisana. Sistem podataka na klinici je i dalje u papirima, ‰to oteÏava efikasnu izradu
taãnih proraãuna i razmenu podataka sa akterima u sistemu leãenja:
„U su‰tini ti podaci (sa klinike) nisu taãni, zato ‰to ãak i da, kad ih pitate na Klinici za
infektivne bolesti, uvek imaju razliãite podatke iz meseca u mesec. Zato ‰to mislim da nisu
sistematiãni u svom poslu.“ 15 SP
Veoma se te‰ko pristupa drugim izvorima podataka o nabavci terapije. Na primer, farmaceutske
kompanije prikupljaju podatke u komercijalne svrhe i stoga im je u interesu da za‰tite pristup
ovakvim informacijama:
„Sve su to procene, ni‰ta nije taãno. Na primer, od distributera ne moÏete da dobijete
podatke zato ‰to neçe da vam kaÏu koliko je (drugih kompanija) naruãilo lekove. U apoteci
isto imate problem, neçe da vam daju podatke. Ja liãno to isto ne razumem. To bi trebalo da
su javni podaci i trebalo bi da budu zvaniãni.“ 15 SP
Kada nabavka ne ispunjava potrebe te‰ko je utvrditi odgovornost zbog nedostatka taãnih
podataka koji mogu da se prate kroz ceo sistem naruãivanja i isporuke. Tako∂e nije lako utvrditi
za koliko pacijenata je potrebna koja kombinacija lekova, koliko je naruãeno i koliko jo‰ ima
zaliha. To tako∂e znaãi i da je te‰ko utvrditi u kojoj taãki sistem otkazuje. Stoga ovo oteÏava
identifikaciju naãina za re‰enje problema, odnosno unapre∂enje sistema.
Komunikacija
Iako je bilo kritika da podaci nisu na odgovarajuçi naãin prikupljani i razmenjivani na nivou klinike,
tako∂e se govorilo i o tome da odgovorni za nabavku i isporuku terapije lekarima na klinici ne
daju dovoljno informacija o nastupajuçim nesta‰icama, kao ni o tome koliko se oãekuje da çe
one trajati.
Lekari na klinici za HIV dobijaju informacije o zalihama kroz svakodnevnu komunikaciju sa
apotekom. Takvo minimalno informisanje znaãi da lekari ne mogu da planiraju ili predvide
22