Terapija za HIV: dostupnost, snabdevenost i nesigurnost - UNDP in

da se pojavi, i zato niti veruju u odrÏivost nabavke, niti misle da su precizno obave‰tene o
situaciji u vezi sa terapijom. Ozbiljna posledica ovakvog stanja jeste da su u strahu ãak i kada
sistem dobro funkcioni‰e:
„Ljudi su naviknuti da misle sve najgore i sve vreme kad nisi siguran ‰ta se doga∂a priãa je sve
veça i veça i vuk je sve stra‰niji i stra‰niji.“ # 28
U vreme nesta‰ica terapije, na raspolaganju ima veoma malo informacija. U ispovestima osoba
koje Ïive sa HIV-om stalno je prisutna frustracija, strah da su im date ili netaãne ili nikakve
informacije o onome ‰to se de‰ava. Jedan od uãesnika opisuje kakve je posledice imalo to ‰to
mu nije reãena istina o situaciji u vezi sa terapijom:
„U apoteci ne znaju uop‰te. Uvek ti kaÏu da je na granici, na carini, tako ne‰to. Ali to moÏe
da traje pola godine… U poãetku veruje‰, ali kasnije im ne veruje‰ jer ne moÏe‰ da veruje‰ u
takvu priãu.“ # 16
To sve slabi poverenje osoba koje Ïive sa HIV-om u zdravstveni sistem, zbog ãega glasine
postaju moçni izvori informisanja. I jedno i drugo pojaãava strahove pojedinaca i doprinosi
paniãnoj atmosferi:
„Sve mora‰ da sazna‰ kroz glasine ili sam… postoji ta velika nesigurnost. Zaista je problem ali
zavisi od osobe. Neki ljudi su opu‰teniji ako imaju vi‰e informacija ili ako misle da stvari nisu
onakve kakve izgledaju, onda su opu‰teniji, kao, snaçi çemo se nekako. Ali ako zaista veruju
‰ta se de‰ava onda su prestravljeni.“ # 33
Nekoliko osoba koje Ïive sa HIV-om govorilo je o vrednosti informacija, kao da su valuta kojom
se trguje. Na primer, ako neko kroz mreÏu svojih dru‰tvenih kontakata sazna da na klinici ima
testova za praçenje uspe‰nosti terapije, verovatno çe brÏe uspeti da dobije uslugu, pre nego ‰to
opet nestanu. Kao ‰to jedan uãesnik opisuje:
„Ako ima‰ sreçe neko se seti da te pozove i kaÏe ti i onda mora‰ da trãi‰, trãi‰ na kliniku!...
Te‰ko je kad je neko u boljoj poziciji zato ‰to ima informacije i toj osobi treba da bude
pruÏena neka usluga… i to samo zato ‰to imaju neku informaciju, te osobe ili grupe ili usluge
su u boljoj poziciji i na kraju, drugi koji bi trebalo da budu korisnici tih usluga su u potpunom
neznanju… i ãak ne dobiju ni uslugu koju bi trebalo da dobiju.“ # 33
Sem toga, studija je otkrila da me∂u nekim uãesnicima koji Ïive sa HIV-om tako∂e postoji i
alarmantno nizak nivo znanja o tome koje moguçnosti su im otvorene za leãenje HIV-a. I pored
kontakata sa nevladinim organizacijama, neke osobe koje Ïive sa HIV-om nisu zapoãele leãenje
jer nisu bile svesne da ga mogu dobiti besplatno.
Pismenost po pitanju terapije
Me∂u nekim osobama koje Ïive sa HIV-om, naroãito onima koje Ïive van Beograda, nivo
pismenosti po pitanju leãenja i znanja o prevenciji HIV-a je priliãno nizak. To je doprinelo
te‰koçama u leãenju njihove bolesti i poremetilo doÏivljaj HIV-a kao hroniãne bolesti protiv koje
se moÏe boriti. Ako se osobama koje Ïive sa HIV-om ne daju odgovarajuçe informacije po
pitanju moguçnosti leãenja, posledice mogu biti ozbiljne:
„Neki od njih su vikali: ’Bolje mi je da se ubijem nego da ãekam stra‰nu agoniju koja çe se
dogoditi u narednih mesec dana. Imam sidu, nema leka za nju’. U trenutku sam shvatila da
je osoba na leãenju, a da ni ne zna… neki od njih su bili potpuno neobave‰teni. Mislim da je
to sigurno imalo lo‰ uticaj… zato ‰to je moj utisak da su njihova oãekivanja neodre∂ena i
stra‰na. Poput, [misle oni] ’Ne‰to stra‰no çe mi se dogoditi, siguran sam. ·ta, ne znam.
Koga da pitam, ne znam, a moÏda je i bolje da ne znam’.“ 3 SP
17