Kompletan zbornik izvoda radova - Tehnoloski fakultet Banja Luka

TEHNOLOGIJADA 2012 

Organizator: 

Zajednica tehnoloških i metalurških fakulteta i 

Tehnološki fakultet u Banjoj Luci 

Lepenski vir, 14 – 18.5.2012.godine 

ZBORNIK IZVODA RADOVA 


Lepenski Vir 

14. – 18. maj. 2012. godina


Organizator: 




SADRŽAJ: 

Naučne oblasti: 

BIOHEMIJSKO INŽENJERSTVO .................................................................................................................. 3 

HEMIJSKO INŽENJERSTVO ....................................................................................................................... 14 

FARMACEUTSKO-KOZMETIČKO INŽENJERSTVO............................................................................... 25 

PREHRAMBENO INŽENJERSTVO............................................................................................................. 33 

ORGANSKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA.................................................................................................. 46 

MATERIJALI.................................................................................................................................................. 49 

TEKSTILNO INŽENJERSTVO ..................................................................................................................... 62 

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE .................................................................................................................... 67

BIOHEMIJSKO INŽENJERSTVO


Organizator: 




BIOHEMIJSKO INŽINJERSTVO 

ANTIOKSIDATIVNO DJELOVANJE ETANOLNOG EKSTRAKTA PODBJELA 

(TUSSILAGO FARFARA L.) 

Ivana Đurica 

Mentor: Prof. dr Zoran Kukrić 

Univerzitet u Banjoj Luci, Tehnološki fakultet Banja Luka 

U radu su dati rezultati određivanja antioksidativnog djelovanja etanolnog ekstrakta osušenog podbjela 

(Tussilago farfara L.) koji je prikupljen sa područja grada Banja Luka. Određen je sadržaj ukupnih fenola 

metodom Folin – Ciocalteu, a antioksidativno djelovanje je ispitano metodama FRAP, DPPH i ABTS. 

Sadržaj ukupnih fenola u ekstraktu podbjela iznosi 238.3 mg GEA/g ekstrakta. 

Antioksidativna aktivnost po FRAP metodi je 28.11 mM Fe (II) /g ekstrakta, dok je ta aktivnost izražena 

kao IC 50 za stabilne DPPH radikale iznosila 34.9 µgmL -1 , a za ABTS + radikale 5.13 µgmL -1 . Rezultati su 

upoređeni sa rezultatima dobijenih za kontrolne antioksidanse (galna kiselina, vitamin C, BHA i BHT ). 

Ekstrakt podbjela se pokazao kao antioksidans sa umjerenom aktivnošću. 

Literatura: 

(1) Stanković, M.: Čajne mješavine posebne namjene, Tehnološki fakultet u Leskovcu, Leskovac (1995). 

(2) Antal, D.S., Medicinal plants with antioxidant properities from Banat region (Romania): a rich pool for 

the discovery of multi – target phytochemicals active in free – radical related disorders. Analele 

universetatii din Oradea – Fascicula Biologie, Tom. XVII/2010, pp. 14 – 22. 

(3) www/http://en.wikipedia.org/wiki/juvabioneHTTP://EN.WIKIPEDIA.ORG/WIKI/SESQUITERPENE 

(4) Treben M.: Zdravlje iz božije apoteke, Saveti i iskustva u lečenju s lekovitim biljkama, Novi Sad (1997). 

(5) Hsu, C.Y., Antioxidant activity of extract from Polygonum aviculare L., Biol. Res. 39, (2006) 281 – 288. 

(6) Wolf, K., Wu, X., Liu, R.H.: Antioxidant activity of appel pells. J. Agric. Food Chem. 51, (2003) 609 – 

614. 

(7) Pavičić, S.P., Kukrić, Z.Z., Topalić – Trivunović, Lj.N., Davidović, A.N., Žabić, M.M.: Antioksidativna 

i antimikrobna aktivnost ekstrakta Reynutria japonica. Hem. Ind. 63, 5 (2009) 427 – 432. 

(8) Scherer, R., H.T. Godoy, Antioxidant activity index (AAI) by the 2,2 – diphenyl – 1 picrylhydrazyl 

method. Food Chem. 112, 3 (2009) 654 - 658 

- 4 -


Organizator: 




BIOHEMIJSKO INŽINJERSTVO 

SADRŽAJ UKUPNIH FENOLA, ANTIOKSIDATIVNA AKTIVNOST EKSTRAKTA POLJSKE 

PRESLICE ( EQUISETUM ARVENSE L.) 

Mirela Zelenković 

Mentor: Prof. dr Zoran Kukrić 


Pripremljen je etanolni ekstrakt osušene biljke preslice, ubrane na području banjalučke regije. Suvi ostatak 

etanolnog ekstrakta je rastvoren u metanolu i u njemu je određen sadržaj ukupnih fenola i antioksidativna 

aktivnost. 

Sadržaj ukupnih fenola je određen modifikovanom metodom po Folin – Ciocalteu, a antioksidativna 

aktivnost DPPH, FRAP i ABTS + metodom. 

Sadržaj ukupnih fenola u ekstraktu preslice iznosi 355.80 mg GEA/ g ekstrakta. Antioksidativna aktivnost po 

FRAP metodi je 28.7 mM Fe (II) /g ekstrakta, dok je ta aktivnost izražena kao IC 50 stabilne DPPH radikale 

iznosila 13.53 µgmL -1 , a za ABTS + radikale 4.33 µgmL -1 . Rezultati su upoređeni sa rezultatima dobijenim 

za kontrolne antioksidanse ( galna kiselina – GEA, vitamin C, BHA i BHT). 

Poređenjem rezultata zaključeno je da ekstrakt preslice pokazuje značajnu antioksidativnu aktivnost. 

Literatura: 

(1) Halliwell, B., Gutterdge, J.M.C. : Cross CE free – radicals, antioxidants and human diseases: Where are 

we now?. J. Lab. Clin. Med. 119, ( 1992) 598- 620. 

(2) Knight, J.A.: Diseases related to oxygen – derived free radicals. Ann. Clin. Lab. Sci. 25, (1995) 111-121. 

(3) Silva, Em., Souya, J.N. S., Rogez, H., Rees, J.F., Larondelle, Y.: Antioxidant activites and polyphenolic 

contens of fifteen selected plant species from Amasonian region. Food Chem. 101 , 1012 – 1018. 

(4) Weit M., Geiger, H., Kast, B., Beckert, C., Horn, C., Markham, K., Wong, H., Czygan, F.: Styrylpyrone 

glucosides from Equisetum. Phytochemistry 39, (1995) 915 – 917. 

(5) Mimica – Đukić, N., Simin, N., Cvejić, J., Jovin, E ., Orčić, D., Božin, B.: Phenolic compounds in field 

horsetail ( Equisetum arvense L.) as natural antioxidant. Molecules 13 , (2008) 1455 – 1464. 

(6) Milovanović, V., Radulović, N., Todorović, Z., Stanković, M., Stojanović, G.: Antioxidant, 

antimicrobial and genotoxicity of hydro – alcoholic of fiven Serbian Equisetum species. Plant Foods 

Hum. Nut. 62, (2007) 113 – 119. 

(7) Tucakov, J.: Lečenje biljem, fitoterapija, Rad, Beograd (1997), p. 570 – 572. 

(8) Pavičić, S.P., Kukrić, Z.Z., Topalić – Trivunović, Lj.N., Davidović, A.N., Žabić, M.M.: Antioksidativna 

i antimikrobna aktivnost ekstrakta Reynutria japonica. Hem. Ind. 63, 5 (2009) 427 – 432. 

(9) Wolf, K., Wu, X., Liu, R.H.: Antioxidant activity of appel pells. J. Agric. Food Chem. 51, (2003) 609 – 

614. 

- 5 -


Organizator: 




BIOHEMIJSKO INŽENJERSTVO 

IMOBILIZACIJA PROBIOTSKIH BAKTERIJA U CILJU PRODUŽAVANJA ROKA TRAJANJA 

NAPITAKA NA BAZI SURUTKE 

Milica Nešović 

Mentor: Dr Marica Rakin 

Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet Beograd 

Ekspertske studije pokazuju da će nakon 2012. godine doći do pojave globalnog problema u snabdevanju 

hranom koji će imati za posledicu globalnu nestabilnost. Iz ovoga proizilazi sve izraženija potreba za 

sprečavanjem neracionalnog korišćenja potencijalnih sirovina. Surutka, koja spada u količinski najobilnije 

nusproizvode prehrambene industrije, visoke nutritivne vrednosti, predstavlja otpad koji je neophodno 

iskoristiti na bilo koji način. Najjednostavniji način za iskorišćavanje surutke jeste njena fermentacija 

vrstama roda Lactobacillus. Na ovaj način se iskorišćavaju svi potencijali surutke u okviru samo jednog 

procesa. Proizvodnja probiotskih napitaka na bazi surutke nosi sa sobom određene izazove kako u pogledu 

pripreme sirovine tako i u pogledu održavanja stabilnosti gotovog proizvoda. Probiotskim proizvodom se 

smatra proizvod koji sadrzi ≥10 6 probiotskih mikroorganizama koji ispoljavaju pozitivan efekat na čovekov 

organizam. U cilju ispitivanja mogućnosti povećanja stabilnosti probiotskog napitka na bazi surutke u 

pogledu održavanja potrebnog broja živih ćelija tokom perioda čuvanja u ovom radu je ispitana 

imobilizaicija probiotskih bakterija kao jedna od metoda za poboljšanje kvaliteta probiotskih napitaka 

dobijenih iz surutke. 

Literatura: 

(1) Krupni kapital i nestašica hrane usko povezani, Agropress, 

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/16991.html (20.04.2011.) 

(2) A.H. Varnam, J.P. Sutherland, Milk and Milk Products: Technology, Chemistry and Microbiology, Vol. 

I, Chapman and Hall, London, 1994. 

(3) Surutka nova ambalaţa, Radio televizija Srbije 

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/14/Nauka/27120/Surutka+nova+ambala%C5%BEa.html 

(12.11.2008) 

(4) I. Jeličić, R. Boţanić, LJ. Tratnik, Napitci na bazi sirutke - nova generacija mliječnih proizvoda, 

Mljekarstvo 58 (2008) 

(5) A. Popović-Vranješ, I. Vujičić, Tehnologija surutke, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Novi Sad, 1997. 

(6) O. Kandler, Carbohydrate metabolism in lactic acid bacteria, Anton. Leeuw. Int. J. G. 49 (1983) 

(7) M. Rakin, M. Vukašinović, S. Šiler-Marinković, M. Maksimović, Contribution of lactic acid 

fermentation to improved nutritive quality vegetable juices enriched with brewer's yeast autolysate, Food 

Chem. 100 (2007) 

(8) M. Đurić, M. Carić, S. Milanović, M. Tekić, M. Panić, Development of whey based beverages, Eur. 

Food Res. Technol. 219 (2004) 

(9) A. Hernandez-Mendoza, V.J. Robles, J.O. Angulo, J. De La Cruz, H.S. Garcia, Preparation of wheybased 

probiotic product with Lactobacillus reuteri and Bifidobacterium bifidum, Food Technol. 

Biotechnol. 45 (2007) 

(10) T.K. Maity, K. Rakesh, A.K. Misra, Development of healthy whey drink with Lactobacillus 

rhamnosus, Bifidobacterium bifidum and Propionibacterium freudenreichii ssp. Shermanii, Mljekarstvo 

58 (2008) 

(11) I. Dragalić, Lj. Tratnik, R. Boţanić, Growth and survival of probiotic bacteria in reconstituted whey, 

Lait 85 (2005) 

(12) B. Matijević, R. Boţanić, Lj. Tratnik, I. Jeličić, Utjecaj koncentrata proteina sirutke na rast i 

preţivljavanje probiotičkih bakterija u sirutki, Mljekarstvo 58 (2008) 

- 6 -


Organizator: 




(13) A.E.C Antunes, T.F. Cazetto, H.M.A. Bolini, Viability of probiotic microorganisms during storage 

postacidification and senzory analysis of fat-free yogurts with added whey protein concentrate, Int. J. 

Dairy Technol. 58 (2005) 

(14) B. Matijević, Izbor bakterijske kulture za proizvodnju probiotičkog tekućeg fermentiranog mlijeka, 

Magistarski rad, Prehrambeno-biotehnološki fakultet, Zagreb, 2004. 

(15) A. Popović-Vranješ, I. Vujičić, Tehnologija surutke, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Novi Sad 

(1997). 

- 7 -


Organizator: 





PROMENE U MASTIMA TOKOM ZAGREVANJA NA VISOKIM TEMPERATURAMA 

Nikolina Vujović 

Mentor: Dr.Slavica Šiler-Marinković 


Masti su osetljive na delovanje visokih temperatura. Tako na temperaturi većoj od 200 °C dolazi do njihove 

termičke razgradnje. Njihovim izlaganjem visokim tempertaurama dolazi do niza reakcija, oksidacije, 

hidrolize, dehidracije, polimerizacije, pri čemu nastaju jedinjenja koja nisu bila prisutna u početnoj 

namirnici, a od kojih su neka štetna i po zdravlje. Identifikovano je oko 200 isparljivih jedinjenja koja 

nastaju tokom termičke obrade masti. Neke od njih, kao što su: 1,4- Dioksan, benzen, toluen, heksil benzen 

su dodatno toksični. 

U radu će biti ispitan uticaj vrste masti, temperature, i dužine zagrevanja na nastanak toksičnih jedinjenja. 

Takođe će se ispitati mogućnost korišćenja ovih masti u ljudskoj ishrani, ishrani domaćih životinja i 

proizvodnji biodizela. 

Literatura: 

(1) Owen R. Fennema. Food Chemistry, Marchel Dekker (2002). 66-70. 289-295. 

(2) Thaddao Wahao, D.Julian McClements and Eric A. Decker. Mexanisms of lipid oxidation in food 

dispersion, Trends in Food Science & Technology (2011) . 3-13 

(3) Nacye Erkan, Guler Ayranci, Erol Ayranci. A kinetic study of oxidation development in sunflower oil 

under microwave heating: Effect of natural antioxidants Food Research International (2009), 1171- 

1177. 

(4) Wakako Tsuzuki. Effects of antioxidants on heat-induced trans fatty acid formation in triolein and 

trilinolein. Food Chem. (2011). 104-109 

(5) Gary R. Takeoka, Gerhard H. Full and Lan T. Dao. Effect of Heating on the Characteristics and 

Chemical Compositionof Selected Frying Oils and Fats, J. Agric. Food Chem. (1997), 3244-3249. 

- 8 -


Organizator: 





PROIZVODNJA MLEČNE KISELINE NA TEČNOJ DESTILERIJSKOJ 

DŽIBRI POMOĆU Lactobacillus rhamnosus ATCC 7469 

Sofija Obradović 

Mentor: Ljiljana Mojović 


U radu je ispitivana proizvodnja mlečne kiseline na tečnoj destilerijskoj džibri nastaloj nakon proizvodnje 

bioetanola iz smeše otpadnog hleba i otpadne vode iz proizvodnje glutena. Mlečno-kiselinska fermentacija 

vršena je pomoću probiotički aktivne bakterije Lactobacillus rhamnosus ATCC 7469. U toku fermentacije 

praćen je sadržaj mlečne kiseline, redukujućih šećera, pH, kao i rast bakterije. Utvrdjeni su optimalni uslovi 

za proizvodnju mlečne kiseline: temperatura, koncentracija inokuluma, koncentracija dodatog CaCO3 kao 

sredstva za neutralizaciju i intenzitet mešanja. Pri utvrdjenim optimalnim uslovima ostvareni su prinosi od 

preko 80% od teorijskog prinosa mlečne kiseline u mikroaerofilnoj fermentaciji sa mešanjem. Pri 

optimalnim uslovima mlečno-kiselinske fermentacije uočen je intenzivan rast bakterije, što ukazuje na 

mogućnost paralelne proizvodnje mlečne kiseline i probiotičke biomase. Ispitivana džibra se pokazala kao 

pogodan medijum za mlečno-kiselinsku fermentaciju. 

Literatura: 

(1) G. Reddy, M. Altaf, B. J. Neveena, M. Venkateshwar and E. V. Kumar, Biotechnol, 2008. 

(2) R. Datta and M. Henry, J. Chem. Technol. Biotechnol. 81 (2006) 

(3) K. Hofvendahl and B. Hahn-Hagerdal, Enzyme Microb. Technol. 25 (2000) 

(4) A. Djukic Vukovic, Lj. Mojovic, D. Pejin, M. Vukasinovic-Sekulic, M. Rakin, S. Nikolic i J. Pejin, 

Hemijska industrija (2011), u stampi 

(5) A. Djukic Vukovic, Lj. Mojovic, M. Vukasinovic-Sekulic, M. Rakin, S. Nikolic, Knjiga celih radova sa 

Konferencije Biotehnologija za odrzivi razvoj, CD- izdanje, Tehnolosko-metalurski fakultet Beograd, 

2010. 

(6) M. Markovic, S. Markov, D. Pejin, Lj. Mojovic, M. Vukasinovic, J. Pejin i N. Jokovic, Chem. Ind. 

Chem. Eng. Q 17 (2011), u stampi 

(7) K. A. C. C. Taylor, Appl. Biochem, Biotechnol. 56 (1996) 

(8) G. L. Miler, Anal. Chem. 31 (1959) 

(9) Lj. Mojovic, M. Vukasinovic-Sekulic, A. Djukic, D. Pejin, M. Rakin, J. Pejin i S. Nikolic, Jornal on 

Processing and Energy in Agriculture, 15 (2011) 

- 9 -


Organizator: 





OSIROMAŠENJE OTPADNIH VODA U INDUSTRIJI ULJA BIOSINTEZOM KSANTANA 

Dejan Savić 

Mentor: dr Jelena Dodić 

Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet Novi Sad 

Komercijalno gledano ksantan je najznačajnijimikrobiološkipolisaharid.Sastoji se od kiselinskih ostataka D- 

glukoze, D-manoze i D-glukuronske kiseline.U industrijskim uslovima ksantan se proizvodi submerznom, 

aerobnom sintezom, korišćenjem čiste kulture Xanthomonas campestris u odgovarajućoj hranljivoj 

podlozi.Tokom biosinteze ksantana, najveći deo šećera iz hranljive podloge se konvertuje u biopolimer, dok 

ostatakobezbeđuje energiju potrebnu za rast ćelija i polimerizaciju molekula. 

Cilj ovog rada je ispitivanje mogućnosti osiromašenja otpadnih voda prehrambene industrije ulja u pogledu 

ugljenika i azota biosintezom visokovrednog proizvoda ksantana. U ovom radu ispitivana je biosinteza 

ksantana submerznom kultivacijom mikroorganizmom Xanthomonas campestris, sojem Am koji predstavlja 

reizolat referentne kulture Xanthomonas campestris ATCC 13951, u aerobnim uslovima na polusintetičkoj 

podlozi čija je osnova otpadna voda iz industrije ulja. Za potrebu ovog eksperimenta uzorak otpadne vode 

industrije ulja analiziranje u pogledu sadržaja šećera i sadržaja azota sa ciljem da se definiše njihov početni 

sadržaj a samim tim i potreban nivo njihovog obogaćenja do 1,5% ugljenih hidrata i 0,02% azota.Za rast 

ćelija Xanthomonas campestris i biosintezu ksantana optimalan pH je u opsegu 6,5-7,5 pa je inicijalna 

vrednost pH podloge za biosintezu (pre sterilizacije) podešena na 7,0. 

Na osnovu rezultata koji su obuhvaćeni ovim eksperimentalnim radom moze se izvesti zaključak da se pri 

šaržnoj kultivaciji u trajanju od 120 h sadržaj ugljenih hidrata smanjuje za 98% dok se sadržaj azota 

smanjuje za 60%u podlozi sa otpadnom vodom industrije ulja, pri čemu se dobija visokovredan proizvod, 

ksantan, velikog viskoziteta. 

Literatura: 

(1) Born, K., Langendorff, V., and Boulenguer, P.: Xanthan, Polysaccharides and polyamides in the food 

industry, Volume I, Wiley-VCH Verlog Gmbh & Co. KGaA, Weinheim (2005) pp. 259-291. 

(2) Đukić, D., and Jemčev, V.: Mikrobiološka biotehnologija, Stylos, Novi Sad (2004). 

(3) Dodić, J.: Prilog proučavanju biosinteze ksantana, Magistarska teza. Tehnološki fakultet, Novi Sad 

(2000). 

- 10 -


Organizator: 





OPTIMIZACIJA SASTAVA PODLOGE ZA PROIZVODNJU ANTIBIOTIKA: VALIDACIJA 

MODELA 

Monika Varga 

Mentor: dr Stevan Popov 


Antibiotici su specifični proizvodi ćelijskog metabolizma koji imaju visoku fiziološku aktivnost prema 

određenim grupama mikroorganizama i zloćudnih tumora zadržavajući im rast i uništavajući ih (1). Mnoge 

vrste roda Streptomyces, na pogodnoj hranljivoj podlozi procesom biosinteze u anaerobnim uslovima 

submerzne kultivacije kao proizvod sekundarnog metabolizma sintetišu farmakološki aktivna jedinjenja. 

Poznavanje fiziologije i metabolizma proizvodnih organizama omogućuje optimizaciju sastava hranljive 

podloge (2). Na osnovu prethodnih istraživanja koja obuhvataju optimizaciju sastava podloge u pogledu 

različitih organskih izvora azota (pepton, ekstrakt kvasca i sojino obezmašćeno brašno) metodom željene 

funkcije, dobijene optimalne vrednosti primenjenih izvora azota iznose za pepton 7,77 g/l, ekstrakt kvasca 

3,17 g/l i sojino brašno 16,33 g/l dok su dobijene vrednosti odziva rezidualnog šećera, rezidualnog azota, 

veličine prečnika peleta, RNA i prečnika zone prosvetljenja za primenjeni test mikroorganizam Bacillus 

cereus, 0,8222 g/l, 2,5999 g/l, 161,75 µm, 18,1922 mg/100g k.t., 18,9 mm, respektivno (3). Ovaj rad 

predstavlja ponovljeni eksperiment biosinteze antibiotika primenom mikroorganizma vrste Streptomyces sp, 

izveden pod istim eksperimentalnim uslovima i sa optimalnim sadržajem primenjenih organskih izvora azota 

sa ciljem provere valjanosti predloženog modela. Dobijena je vrednost rezidualnog šećera od 0,8325 g/l, 

rezidualnog azota 2,8468 g/l, prečnika peleta 160,05 µm, RNA 17,998 mg/100g k.t. i prečnik zone 

prosvetljenja 18,7 mm. Poređenjem modelom predviđenih vrednosti i eksperimentalno dobijenih rezultata u 

slučaju svih posmatranih odziva poklapanje rezultata je veće od 90 %, čime je dokazana valjanost 

predloženog modela za optimizaciju sastava hranljive podloge u pogledu sadržaja azota, za proizvodnju 

antibiotika mikroorganizmom vrste Streptomyces sp. 

Literatura: 

(1) Pejin D.: Industrijska mikrobiologija, Tehnološki fakultet, Novi Sad (2003). 

(2) Popov S., Osnovi biohemijskog inženjerstva, Tehnološki fakultet, Novi Sad (2000). 

(3) Bajić B., Optimizacija izvora azota u podlozi za proizvodnju antibiotika primenom Streptomyces spp. 

Izolovanog iz prirodnog okruženja, Diplomski rad, Tehnološki fakultet, Novi Sad (2011). 

- 11 -


Organizator: 





ODREĐIVANJE ASPARTAMA I ACESULFAMA K TEČNOM HROMATOGRAFIJOM NA 

VISOKOM PRITISKU 

Nemanja Bojanić 

Mentor: dr Radomir Malbaša 


Aspartam je veštački nesaharidni zaslađivač. Sastojak je približno 6 hiljada prehrambenih proizvoda i 

napitaka širom sveta, kao i mnogih dijetetskih suplemenata. On je jedna od zamena za šećer za pacijente 

obolele od dijabetesa. U Pravilniku o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim 

zahtevima za aditive i njihove mešavine ima oznaku E951. Predmet je javnih kontroverzi zbog mogućih 

zdravstvenih rizika. 

Acesulfam K je niskoenergetski veštački zaslađivač (K je oznaka za kalijum). Kao i aspartam, i acesulfam K 

je od 180 do 200 puta slađi od saharoze. U Pravilniku ima oznaku E950. Za razliku od aspartama, acesulfam 

K je stabilan na visokim temperaturama, pa se može koristiti u pekarstvu. Stabilan je u umereno kiselim i 

baznim uslovima. Acesulfam K je takođe predmet javne kritike, jer se smatra da je hemijski nedovoljno 

ispitan i da može biti kancerogen. 

Aspartam i acesulfam K se najčešće koriste zajedno u smeši. 

Cilj rada je određivanje navedenih zaslađivača tečnom hromatografijom pod visokim pritiskom, na obrnutim 

fazama, sa UV-DAD detekcijom. Određene su granica detekcije i granica kvantitativnog određivanja. Osim 

toga, analiziran je i realan uzorak – bombona koja između ostalih sastojaka sadrži i zaslađivače aspartam i 

acesulfam K. 

Ispitivana bombona sadrži 2,77 mg acesulfama K i 0,45 mg aspartama. 

Literatura: 

(1) Aditivi, arome i enzimski preparati za prehrambene proizvode (nova zakonska regulativa), Savezna 

republika Jugoslavija, Savezno ministarstvo privrede i unutrašnje trgovine, Beograd (2002) pp. 242-255. 

(2) Kiš, E., Lomić, G., i Marinković-Nedučin, R.: Praktikum iz fizičke hemije, Tehnološki fakultet, Novi 

Sad (1985). 

(3) Meyer, V.R.: Practical High-Performance Liquid Chromatography, Fourth edition, John Wiley&sons, 

Ltd. (2004). 

- 12 -


Organizator: 





UTICAJ TEMPERATURE NA PRINOS I SASTAV EKSTRAKATA U EKSTRAKCIONOM 

SISTEMU LIST ŽALFIJE – SUPERKRITIČNI UGLJENDIOSID 

Dragana Jovanović 

Mentor: prof. dr. Milovan Jotanović i mr. Vladan Mićić 

Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Tehnološki fakultet Zvornik 

U ovom radu ispitan je uticaj temperature na prinos ukupnog ekstrakta za različita vremena ekstrakcije. 

Najveći prinos ekstrakta je ostvaren pri ekstrakciji žalfije na temperaturi 313K, dok su na temperaturama 

323K i 333K ostvareni slični rezultati ekstrakcije. Nakon vremena od 10 h izdvojeni su ekstrakti, izmerena 

masa CO 2 – ekstrakta i izračunat prinos ekstrakcije (ekstrakta). 

Iz dobijenih ekstrakata izdvojeno je etarsko ulje. Izvršena je kvalitativna i kvantitativna analiza dobijenih 

ekstrakata i etarskih ulja GC/MS postupkom. 

Dominantna komponenta u dobijenim ekstraktima je filokladen, čiji sadržaj iznosi od 23,57 do 34,12%. 

Sadržaj selinen – 3,7 (11) diena u dobijenim ekstraktima se kretao od 9,92 do 19,32%, izoborneola 8,14 – 

9,95%, γ-elemena 5,48 – 7,97%. 

Ključne reči: superkritična ekstrakcija, žalfija, ugljendioksid, temperatura 

- 13 -

HEMIJSKO INŽENJERSTVO


Organizator: 




HEMIJSKO INŽINJERSTVO 

PRIMJENA INFRACRVENE SPEKTROFOTOMETRIJE U KVANTITATIVNOJ ANALIZI 

MAZIVA 

Tijana Malinović, Branko R. Despotović 

Mentor: Doc. dr Pero Dugić 


Infracrvena spektrofotometrija se kao metoda ispitivanja materijala počela intenzivno razvijati 

između dva svjetska rata, već prve radove nalazimo u ratnim i poslijeratnim godinama. Ona zapravo 

predstavlja jednu od tehnika koje se danas primjenjuju u slučajevima kada nemamo dovoljno uzorka na 

raspolaganju, odnosno kada nismo u stanju zbog nedovoljne količine uzorka ili nedovoljnog vremena za 

ispitivanje, primijeniti druge laboratorijske metode. 

Infracrveno zračenje odnosi se na onaj dio elektromagnetnog spektra između vidljivog i 

mikrotalasnog područja. Pri analizi maziva od najvećeg praktičnog značaja je područje talasnih dužina od 

4000 cm -1 do 660 cm -1 . 

Mada je infracrveni spektar karakteristika cijele molekule, on se sastoji iz više karakterističnih traka 

koje nam dopuštaju da dobijemo korisne strukturne informacije iz frekvencije karakterističnih grupa. 

U praksi se infracrvena spektrofotometrija se skoro nikada ne koristi samna za identifikaciju 

nepoznatih uzoraka, nego se dopunjuje sa drugim tehnikama, masenom spektrofotometrijom, nuklearnom 

magnetnom rezonancom i ultravioletnom spektrofotometrijom. 

Apsorpcija određene frekvencije zračenja dovodi do pobuđivanja odgovarajuće vibracije. Nakon 

prestanka dejstva zračenja, pobuđeni molekul vraća se u prvobitno stanje, pri čemu se apsorbovana energija 

oslobađa kao toplota. Frekvencija ili talasna dužina apsorpcije zavisi od relativne mase atoma, konstanti sila 

veza i geometrije atoma. 

Literatura: 

(1) Miller, R.G.J., B.C. Stace: Laboratorijske metode u infracrvenoj spektroskopiji, Heyden & Son Ltd., 

(1972). 

(2) Arsić, S.: Tehnologija i ispitivanje maziva, Maziva i podmazivanje, JUGOMA Zagreb, (1986). 

(3) Marijanović, N.: Instrumentalne metode analize, Tehnološki fakultet, Banja Luka, (2001). 

(4) Petković, M., Mirković, T., Dugić, P.: Primjena različitih tipova potenciometrijske titracije za 

određivanje TBN-a motornog ulja, Savjetovanje hemičara i tehnologa RS, Banja Luka, (2003). 

(5) Despotović, B., Dugić, P., Petković, M.: FTIR spektrofotometrijsko određivanje TBN-a motornog ulja, 

Srpsko hemijsko društvo, Novi Sad, (2007). 

15 -


Organizator: 




HEMIJSKO INŽINJERSTVO 

PRIMJENA MJENJAČA JONA SA NEUTRALNOM IZMJENOM KOD PRIPREME NAPOJNE 

VODE 

Maša Reljić 

Mentori: prof. dr Zora Popović, mr Dijana Drljača 


Voda je jedna od najvažnijih sirovina u mnogim tehnološkim procesima. Pošto svaka površinska ili 

podzemna voda sadrži manje ili više rastvorenih soli, mineralnih i organskih kiselina, nerastvorljivih soli, 

organskih i mehaničkih onečišćenja, kao takva se nikad direktno ne upotrebljava u industriji bez adekvatne 

pripreme. U zavisnosti o kakvoj industriji se radi, određuju se i odgovarajući načini pripreme vode. 

Industrijska voda se može podijeliti na vodu za hlađenje, tehnološku (procesnu) vodu i napojnu (kotlovsku) 

vodu. 

Napojna voda za kotao ne smije da sadrži materije koje korozivno djeluju na kotao (mineralne i organske 

kiseline, slobodni O 2 , MgCl 2 , CaCl 2 , masti i ulja), soli koje stvaraju kamen kotlovac (CaCO 3 , MgCO 3 , 

CaSO 4 , MgSO 4 , CaSiO 2 , MgSiO 2 , Al 2 O 3 , Fe 2 O 3 ) i rastvorene soli koje ometaju mirno ključanje vode u kotlu 

(NaCl, Na 2 SO 4 , Na 2 CO 3 , NaOH). 

Kada se govori o postupcima pripreme vode u industriji, onda se pod tim prvenstveno podrazumijeva 

uklanjanje Ca 2+ i Mg 2+ jona (tačnije bikarbonata) i degazacija (uklanjanje rastvorenih gasova – prvenstveno 

CO 2 i O 2 ). 

Pod mekšanjem vode se podrazumijeva proces u kojem se u njoj prisutna tvrdoća smanjuje u određenom 

stepenu. Za mekšanje vode koriste se različite metode: termičko mekšanje, hemijsko mekšanje, mekšanje 

jonskom izmjenom i mekšanje kombinacijom navedenih postupaka. Za kotlovska postrojenja se najčešće 

primjenjuje postupak mekšanja jonskom izmjenom. Prednost ovog postupka je u tome što se dobija 

omekšana napojna voda iz koje se proizvodi i čista para koja ne sadrži otopljene alkaline soli. 

Pod degazacijom se podrazumjeva uklanjanje rastvorenih gasova i ona se može izvesti hemijskim putem ili 

primjenom degazatora. 

Cilj ovog rada bio je da se na osnovu laboratorijskih ispitivanja uzoraka vode, iz proizvodne jedinice 

Energana tvornice konfekcije “BORAC” Prijedor, konstatuje postojeće stanje na postrojenju za proizvodnju 

pare, ukaže na nedostatke i predlože mjere za njegov efiksniji rad. 

Literatura: 

(1) V. Korać, Primjena jonskih izmjenjivača, Udruženje za tehnologiju vode, Beograd 1986. 

(2) V. Korać, Tehnologija vode, Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet, Zagreb 1962. 

(3) Lj. Kostić. Gvozdenović, R. Ninković, Neorganska hemijska tehnologija, TMF Beograd 1989. 

(4) Dipl.ing. Dimitrije Božić, Voda i sanitarna tehnika, 3 (1982). 

(5) S. Gaćeša, M. Klašnja, Tehnologija vode i otpadnih voda, Jugoslovensko udruženje pivara, Beograd 

1994. 

(6) R. Ninković, Lj. Kostić-Gvozdenović, B. Božović, L. Knežević, N. Blagojević, V. Pavićević, 

Neorganska hemijska tehnologija-praktikum, TMF Beograd, 1986. 

(7) Betz Handbook of industrial water conditioning, Betz laboratories inc., 9 th edition, 1991., Trevose 

(8) Grupa autora, Voda i sanitarna tehnika, 3 (1972) 

(9) Dipl. Ing Ivan Bikfa, Voda i sanitarna tehnika, 2 (1972) 

(10)Dipl. Ing Ivan Bikfa, Voda i sanitarna tehnika, 5 (1981) 

16 -


Organizator: 




HEMIJSKO INŽENJERSTVO 

SINTEZA, KARAKTERIZACIJA I TESTITANJE HETEROGENIH KATALIZATORA U 

REAKCIJI METANOLIZE TRIGLICERIDA 

Dušan Minić 

Mentor: Dr. Željko Grbavčić, red. prof. 


Glavni preduslovi, da bi se trend zamene homogene heterogenom katalizom u procesu dobijanja 

biodizela nastavio leže u ekonomskim razlozima i ekološkim zahtevima. Zapravo, razvojem heterogenih 

katalizatora pojednostavljuje se proces proizvodnje, a biva i omogućeno ponovno korišćenje katalizatora. 

Pregledom stručne literature iz ove oblasti dolazi se do zaključka da je smeša oksida CaO/ZnO, koja 

je dobijena razgradnjom kalcijum–cinkata (CaZn 2 (OH) 6·2H 2 O), dobar heterogeni katalizator u pomenutoj 

reakciji sinteze biodizela. 

Zadatak ovog rada je dobijanje CaO/ZnO katalizatora mehanohemijskom sintezom pri različitim 

molskim odnosima kalcijuma i cinka, te karakterizacija uzoraka tokom mlevenja korišćenjem TG/DTG, 

FTIR i XRD analize, kao i ispitivanje njihove aktivnosti u reakciji metanolize suncokretovog ulja na 60 °C 

sa molarnim odnosom metanol:ulje 10:1. Na osnovu eksperimentalnih podataka definisan je najbolji odnos 

smeše prahova CaO i ZnO, kao katalizatora koji se može primeniti u sintezi MEMK. 

Literatura: 

(1) Skala, D., Lukic, I., Glišić, S., Orlović, A.,: Biodizel I. Istorijat, proizvodnja i standardi, Hemijska 

industrija, 58(2) (2004) 73-78. 

(2) Skala, D., Glišić, S., Lukić, I., Orlović, A.,: Novi concept dobijanja biodizela - transesterifikacija u 

natkritičnim uslovima metanola, Hemijska industrija, 58(4) (2004), 176-185. 

(3) Miladinović, M., Lukić, I., Stamenković, O., Veljković, V., Skala, D.,: Heterogena bazno katalizovana 

metanoliza biljnih ulja: presek stanja, Hemijska industrija, 64(2) (2010), 63-80. 

(4) Ngamcharussrivichai, C., Totarat, P., Bunyakiat, K.,: Ca and Zn mixed oxide as a heterogeneous base 

catalyst for transesterification of palm kernel oil, Applied Catalysis A: General, 341 (2008) 77–85. 

(5) Granados, M.L., Zafra Poves, M.D., Martin Alonso, D., Mariscal, R., Cabelo Galisteo, F., Moreno-Tost, 

R., Santamaria, J., Fierro, J.L.G.,: Biodiesel from sunflower oil by using activated calcium oxide, Appl. 

Catal. B: Environ., 73 (2007) 327-336. 

17 -


Organizator: 





PRIMENA PROGRAMSKIH PAKETA CHEMCAD I DESIGN II NA PROJEKTOVANJE 

RAZMENJIVAČA TOPLOTE SA CEVNIM SNOPOM I OMOTAČEM 

Kljaić Aleksandra 

Mentor: dr Emila Živković, docent 


U okviru rada biće izvršeno projektovanje razmenjivača toplote sa cevnim snopom i omotačem, pomoću 

metode Bell-Delaware, za proces hladjenja ekvimolarne smeše 1-butanola i 2-butanola od 100 o C do 70 o C, 

ulaznog pritiska 1 bar i masenog protoka 80 kg/s. Kao rashladni fluid na raspolaganju je voda, ulazne 

temperature 20 o C i pritiska 1 bar. Između nekoliko alternativnih geometrija biće izabrana ona koja daje 

optimalne rezultate u pogledu prenosa toplote, potrebne površine za toplotnu razmenu i pada pritiska u 

svakom od fluida. 

Za izabranu geometriju aparata u radu će biti prikazana uporedna analiza vrednosti dobijenih u programskim 

paketima ChemCad i DesignII. 

Literatura: 

(1) Tasić, A., Šerbanović, S., i Đorđević, E.: Toplotne operacije i oprema, Tehnološko-metalurški fakultet u 

Beogradu, Beograd (2005). 

(2) Đorđević, B., Šerbanović, S., i Valent, V.: Termodinamika sa termotehnikom, Tehnološko-metalurški 

fakultet u Beogradu, Beograd (2000). 

(3) Živković, E.: Skripta za predmet „Razmenjivači toplote“, Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, 

Beograd (2005). 

18 -


Organizator: 





ODVODNJAVANJE I SUŠENJE MULJA DOBIJENOG PRERADOM OTPADNIH VODA 

Milica Ivanković 

Mentor: Dr. Ivona Radović 


Mnoge nerazvijene i zemlje u razvoju susreću se sa problemom izbacivanja industrijskih i komunalnih 

otpadnih voda bez prethodnog tretmana prečišćavanja direktno u prirodne vodotokove, čime se dovodi u 

opasnost opstanak živih bića u vodi i zdravlje ljudi. U cilju dostizanja zakonom propisanog kvaliteta i 

čistoće, zagadjene industrijske i komunalne otpadne vode se preradjuju u specijalizovanim postrojenjima. 

Komunalni mulj nastao preradom ovih voda se najčešće sagoreva ili odlaže na deponije, što zapravo 

predstavlja velike gubitke energije i nutritijenta. Mnoge razvijene zemlje pokazuju veliko interesovanje za 

izgradnju specifičnih postrojenja u kojima bi se energija nastala sagorevanjem iskoristila za dobijanje 

električne energije, dok se dobijeni pepeo može koristiti u izgradnji puteva i gradjevinarstvu (1). 

Cilj ovog rada je da se ispitaju svi ekološki i energetski aspekti korišćenja mulja dobijenog preradom 

otpadnih voda. Takodje, objasniće se najefikasniji postupci sušenja mulja odvodnjavanjem (2) i 

konduktivnim i konvektivnim postupcima sušenja (3,4) u sušnicama različitih konstruktivnih karakteristika 

(rotacione, pneumatske, sušnice sa pokretnom trakom, sprej sušnice, sušnice sa fluidizovanim slojem itd.). 

Analiziraće se i primena korišćenja i deponovanja mulja nastalog preradom otpadnih i industrijskih voda u 

Republici Srbiji. Izvršiće se energetsko i materijalno bilansiranje postrojenja za sušenje korišćenjem 

programskog paketa Symprosis. 

Literatura: 

(1) Peterson, R.R.: Meeting the Challenges of the Next Century. J. Manag. Eng. 13, 1 (1997) 19–23. 

(2) MacConnell,G.S.,Harrison, D.S., Kirby, K.W., Lee,H., and Mousavipour, F.: Centrifuges vs. Dissolved- 

Air Flotation.Water. Env. Technol. 2, (1991) 60–65. 

(3) Chen, G., Yue P.L., and Mujumdar, A.S.: Dewatering and Drying of Wastewater Treatment Sludge, in 

Handbook of Industrial Drying. Third Ed. A.S. Mujumdar, CRC Press, Boca Raton, USA (2006) pp. 

887-903. 

(4) Kudra T., and Mujumdar A.S.: Advanced Drying Technologies, Marcel Dekker, Inc., New York (2002) 

p.265. 

19 -


Organizator: 




REHIDRATACIJA PREHRAMBENIH VLAKANA ŠEĆERNE REPE 

Jovana Delić 

Mentor: dr Aleksandar Jokić 



Povoljan fiziološki efekat prehrambenih vlakana potvrđen je brojnim istraživanjima u medicini usmerenim ka 

definisanju fizioloških mehanizama (1). Prehrambena vlakna se koriste za izradu raznovrsnih prehrambenih 

proizvoda, u različitim količinama i mogu biti različitog porekla. Visok sadržaj vlage u prehrambenim 

vlaknima šećerne repe pogodan je za razvoj mikroorganizama, te se iz tog razloga kao i u cilju produženja 

roka upotrebe, vlakna suše. Postupak sušenja, koji je neophodan kako bismo dobili proizvod sa velikim 

sadržajem suve materije može bitno narušiti senzorne osobine prehrambenih vlakana (boja, ukus, tekstura i 

dr.). Stoga je bitno posebnu pažnju posvetiti izboru načina i parametara procesa sušenja. Sposobnost 

rehidratacije osušenih prehrambenih proizvoda predstavlja jednu od njihovih najbitnijih osobina. 

Rehidratacija se izvodi potapanjem proizvoda u određenu količinu vode, mada ju je moguće izvoditi i 

kontaktom sa vazduhom visoke relativne vlažnosti. Promene koje se ispoljavaju tokom ovog procesa rezultat 

su prodiranja vode u strukturu proizvoda, ali i istovremenog prelaska rastvorljivih komponenti iz proizvoda u 

vodu. Oba pomenuta procesa zasnivaju se na difuziji, tako da su veoma zavisna od temperature, ali i od 

primenjenog postupka sušenja (2). Dva tipa šećernih vlakana repe, suva vlakna i obezbojna suva vlakna, 

izabrana su za eksperimentalni postupak. Odabrane temperature konvektivnog sušenja su 65 o C, 85 o C i 105 o C, 

dok je snaga mikrotalsnog sušenja 150 W, 250 W i 350 W. Rehidratacija je rađena potapanjem uzoraka u 150 

ml vode na temperaturama 20 o C, 40 o C i 60 o C. Dobijeni rezultati ukazuju da ravnotežni sadržaj valge raste sa 

porastom temperature rehidratacije za netretirana kao i za tretirna vlakna. Rezultat postupka sušenja ukazuje 

na prednost mikrotalasnog sušenja u poređenju sa klasičnim konvektivnim postupkom usled formiranja 

poroznije strukture osušenog proizvoda (3). 

Literatura: 

(1) Cossack Z., Rojhani A., and Musaiger A.: The effect of sugar beet fibre supplementation for five weeks 

on zinc, iron, and copper status in human subject. Eur. J. Clin. Nutr. 46, (1992) 221-225. 

(2) Maskan M.: Drying, shrinkage and rehydration characteristics of kiwifruits during hot air and 

microwave drying. J. Food Eng. 48, (2001) 177–182. 

(3) Caparino O.A., Tang J., Nindo C.I., Sablani S.S., Powers J.R., Fellman J.K.: Effect of drying methods 

on the physical properties and microstructures of mango (Philippine ‘Carabao’ var.) powder. J. Food 

Eng. 111, (2012) 135–148. 

20 -


Organizator: 





MOGUĆNOST PRIMENE ZELENIH INHIBITORA ZA ZAŠTITU ČELIKA 

Darko Petković 

Mentor: prof. dr Miomir G. Pavlović 


U ovom radu dat je prikaz zaštite čelika obradom korozione sredine pomoću konvencionalnih 

inhibitora (hidrazina, tiokarbamida i furfurala) i pomoću vitamina C kao zelenog inhibitora. Korišćena su 

dva osnovna rastvora: 3% NaCl i 4% HCl. Kao inhibitori su ispitivani: tiokarbamid, furfural i hidrazin u 

koncentraciji 0,1%, a vitamin C u koncentracijama 1g/dm 3 , 2g/dm 3 i 3g/dm 3 . Ustanovljeno je da tiokabamid 

kao inhibitor korozije čelika daje približno iste rezultate u 3% rastvoru NaCl i u 4% rastvoru HCl. Međutim, 

može se reći da ne zadovoljava osnovni zahtev koji se stavlja pred inhibitor korozije, tj. da mu je srednji 

zaštitni faktor z=80-90%. Isti zaključak može se izvesti i za hidrazin i furfural u 3% rastvoru NaCl. Situacija 

je sasvim drugačija u 4% rastvoru HCl gde i hidrazin i furfural daju odlične rezultate zaštite što se vidi po 

vrednostima srednjeg zaštitnog faktora. 

Vitamin C, kao inhibitor korozije čelika, pokazuje različita zaštitna svojstva. U rastvoru HCl vitamin 

C pokazuje bolje rezultate nego u rastvoru NaCl. Stepen zaštite kreće se u intervalu 68–76% i povećava se sa 

povećanjem koncentracije vitamina C u rastvoru. Interesantno je da stepen zaštite drastično opada sa 

vremenom, jer se vitamin C raspada i tako slabi njegovo inhibitorsko dejstvo. U rastvoru NaCl vitamin C 

pokazuje slabije inhibitorsko dejstvo, a stepen zaštite se kreće u intervalu od 24–50.87%. Takođe, primetan 

je porast stepena zaštite sa porastom koncentracije inhibitora u rastvoru. I u ovom slučaju ponavlja se 

situacija da zaštitni faktor z opada sa vremenom, ali je to manje izraženo što se može objasniti manjom 

agresivnošću rastvora NaCl u odnosu na agresivnost rastvora HCl. 

Literatura: 

(1) A.Y. El-Etre, Corros. Sci. 40 (1998) 1845. 

(2) A.Y. El-Etre, M. Abdallah, Corros. Sci. 42 (2000) 731. 

(3) K.S. Parikh, K.J. Joshi, Trans. SAEST 39 (2004) 29. 

(4) S. Martinez, I. Stern, J. Appl. Electrochem. 31 (2001) 973. 

21 -


Organizator: 





GRAFIČKE KONSTRUKCIJE KARAKTERISTIČNIH DIJAGRAMA U HEMIJSKOM 

INŽENJERSTVU PRIMENOM DIFERENCIJALNE GEOMETRIJE 

Milorad Andrić 

Mentor: prof. dr Milovan B. Jotanović 


Polazeći od eksperimentalnog dijagrama koncentracija–vreme ( , t), u radu je grafičkom metodom 

konstruisan dijagram brzina reakcije–vreme ( ,t). Konstrukcija je izvedena na bazi konstruisanih tangenti u 

proizvoljnim tačkama polaznog dijagrama i povlačenjem potega paralelnih sa istim u unapred zadatom polu. 

Dokaz konstrukcije izveden je primenom diferencijalne geometrije odnosno glavne teoreme diferencijalnog 

računa. Pri ovome iskorišćene su diferencijalne osobine između posmatranih veličina. Iz analitičkih 

zavisnosti i koje mogu biti vrlo složene (polinomi n-tog stepena), eliminisanjem 

vremena t radi potpunijeg opisivanja procesa, može se dobiti analitička zavisnost 

koja se zatim 

grafički predstavlja. Međutim, ovo eliminisanje vremena, može se izvršiti i grafički, na relativno jednostavan 

način. Nakon toga, primenom integralnog računa pokazano je da je priraštaj koncentracije u vremenskom 

razmaku srazmeran površini dijagrama ( , t). Primenom slične procedure, u nastavku, pokazano je da je 

priraštaj vremena srazmeran površini dijagrama (1/ ). Da bi prikazana metoda imala praktičnu 

primenljivost, u radu su izvedene relacije za odgovarajuće koeficijente razmere. Verifikacija metode 

prikazana je na dva karakteristična primera iz hemijske kinetike, pri različitoj monotonosti polaznih 

eksperimentalnih funkcija. 

Literatura: 

(1) O. Levenspiel, Chemical Reaction Engineering, 3rd ed., John Wiley & Sons, New York, 1999. 

(2) M. Smith, Chemical Engineering Kinetics, 3rd ed., Mc Graw – Hill, New York, 1981. 

(3) W. Benson, The Foundations of Chemical Kinetics, 3rd ed., Mc Graw – Hill, New York, 1980. 

(4) V. Spiridonov, Matematicheskaya obrabotka fiziko – himicheskih dannih, MON, Moskva, 1985. 

22 -


Organizator: 




ХЕМИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО 

ВИШЕВАРИЈАНТНИ СИМУЛАТОР ПРОЦЕСА ДЕСТИЛАЦИЈЕ БИНАРНОГ СИСТЕМА 

ЕТАНОЛ - ВОДА 

Немања Тошковић 

Ментор: Др Горан Тадић, ванр. проф. 

Универзитет у Источном Сарајеву, Технолошки факултет Зворник 

Операција дестилације представља један од примарних поступака сепарације (раздвајања) у хемијској 

процесној индустрији. У последње вријеме у овој области се много инвестира у развој система за 

симулацију дестилационих процеса. 

У раду је креиран програмски софтвер вишеваријантног симулацијског модела једностепене „flash“ 

равнотежне дестилације за бинарни систем етанол – вода. Извршено је тестирање и представљени су 

резултати симулације различитих процесних структура, и то: а) за случај када се у дестилациону 

јединицу топлота доводи преко огревне површине и б) у случају када се врши директно увођење 

водене паре у дестилациону јединицу, при чему је извршена анализа добијених резултата са аспекта 

потрошње енергије у систему. 

Резултати истраживања показују, да је при експлоатацији процеса са директним увођењем потрошња 

водене паре мања него у случају када се загревање врши преко огревне површине, при чему су дати и 

одговарајући корелациони изрази за различите вредности температуре кључања и саставе парне и 

течне фазе дестилационог система. Са друге стране, констатовано је да је губитак алкохола преко 

тока дна колоне већи за случај директог увођења водене паре, што наводи на закључак да је избор 

одређене варијанте дестилационог система тесно повезан са конкретним процесним захтевима. 

Такође, извршена је симулација дестилационог уређаја помоћу CHEMCAD 6.0 процесног симулатора, 

а поређење резултата указује на потпуну сагласност са резултатима симулације добијених помоћу 

наменски развијеног програмског софтвера. 

Литература: 

(1) А. Дудуковић, Основи и операције преноса масе, Академска мисао, Београд, 2008. 

(2) E. Beer, Дестилација, ХДКИ/Кемија у индустрији, Загреб, 2006. 

(3) Ј. Савковић-Стевановић, Моделовање и симулација процеса, Технолошко-металуршки факултет, 

Београд, 1995. 

(4) А. Gilat, MATLAB An Introduction With Applications, John Wiley & Sons, Inc., 2005 

(5) www.chemstations.net 

23 -


Organizator: 




HEMIJSKO INZENJERSTVO 

ISPITIVANJE KVALITETA GLINE I MOGUĆNOSTI NJENE EKSPLOATACIJE SA 

LOKALITETA ″ULICE″ 

Nikola Babić 

Mentor: prof. dr Dragica Lazić 


Gline su osnovne plastične sirovine za proizvodnju keramičkih proizvoda. To su fino disperzni sistemi, 

različite raspodjele veličine zrna, sa znatnim učešćem koloidne frakcije. Kvalitet gline, pored količine i vrste 

glinenih minerala, u velikoj mjeri određen količinom i vrstom prisutnih primjesa u njoj. 

Predmet ovog rada je ispitivanje kvaliteta gline hemijski i mineraloški. U radu je određivan hemijski sastav 

uzoraka gline sa lokaliteta „Ulice“ na sledeće komponente: SiO 2 , Al 2 O 3 , TiO 2 , Fe 2 O 3 , P 2 O 5 , Cr 2 O 3 ,V 2 O 5 , 

MgO, CaO, Na 2 O, K 2 O, MnO, ZnO i gubitak žarenjem(gž). Korištene eksperimentalne metode su: 

gravimetrija, spektrofotometrija., volumetrija, atomsko-apsorpciona spektrofotometrija, termička analiza i X- 

ray difrakciona analiza. 

Dobijeni rezultati govore da najveći sadržaj glinenih minerala ima uzorak 6, a najmanji uzorak 1. Uzorak 6 

ima najveći sadržaj MgO, što ukazuje na prisustvo ilita. Svi uzorci imaju povećan sadržaj SiO 2 . Prema 

mineraloškoj analizi u uzorcima je prisutan: ilit, kaolinit, smektit montmorilonit, kvarc, muskovit, klinohlor, 

a prisustvo karbonata i minerala gvožđa nije značajno identifikovano. 

Literatura: 

(1) Marija Tecilazić-Stevnović, Osnovi tehnologije keramike, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 

1990. 

(2) Ljiljana Kostić-Gvozdenović, Rozalija Ninković: Neorganska hemijska tehnologija, Tehnološkometalurški 

fakultet, Beograd, 1997. 

(3) http://www.wikipedia.com/net/ 

(4) http://www.webmineral.com/data/ 

(5) S.Hawking, A.Briefer History of Time, Bantam Books, London, 2005. 

(6) Elaborat o ležištu gline „Ulice“ industrije građevinskog materijala „Novi izvor“ Zvornik,2000. 

(7) Dmyrto Demyrskyj, Andrey Ragulya“, Microwawe sintering of ceramics, The Seventh Students’ 

Meeting”, SM-2007, Processing and applcation of ceramics, Novi Sad, December 6-8, 2007. 

(8) http:// ceramics-studio.net/glina 

24 -

FARMACEUTSKO-KOZMETIČKO INŽENJERSTVO


Organizator: 




FARMACEUTSKO-KOZMETIČKO INŽENJERSTVO 

OBEZBEĐENJE PROJEKTOVANE KLASE I KOLIČINE VAZDUHA U ČISTIM 

SOBAMA 

Branislava Stojanović 

Mentor: prof. dr Marko Rakin 


Najzahtevniji deo postupka proizvodnje lekova u farmaceutskoj industriji je proizvodnja lekova u 

sterilnim uslovima. Da ne bi došlo do kontaminacije, neophodno je obezbediti specifične uslove za 

rad, što se između ostalog postiže i proračunom sistema za prečišćavanje i dovod/odvod vazduha. 

Za razliku od laboratorija u kojima se većinom primenjuju laminarne komore tipa izolatora za 

dobijanje malih količina preparata u sterilnim uslovima, u farmaceutskoj industriji se znatno češće 

koriste čiste sobe kao radni prostori. 

U naučnom radu biće dat postupak proračuna klase i količine vazduha u čistim sobama, što 

obuhvata i način strujanja vazduha u tretiranom prostoru. U zavisnosti od prethodno određene klase 

čistoće vazduha, razmotriće se potreban broj stepeni filtracije, tip filtera koji će biti primenjeni, kao 

i mesta njihovog postavljanja u kritičnim i kontrolisanim zonama proizvodnje, definisanim prema 

"Američkoj administraciji za hranu i lekove" (Food and Drug Administration - FDA). 

Literatura: 

(1) Practical Aspects of sterile products manufacture, Course, York, 1999 M. Jovanović, Z. Đurić, 

Osnovi industrijske farmacije, Nijansa, Zemun, 2005 Izvodi iz GMP, FDA i standarda ISO 

14644 

(2) D. Šamšalović, Čiste sobe – Uvod u problematiku projektovanja čistih soba, Savez mašinskih i 

elektrotehničkih inženjera Srbije (SMEITS), Beograd, 2010 

(3) M. Rakin, predavanje za predmet Oprema u Farmaceutskoj industriji, Tehnološko-metalurški 

fakultet, 2009 

26 -


Organizator: 





UTICAJ VELIČINE I POLOŽAJA CEVNOG PRIKLJUČKA NA DIMENZIONISANJE 

TORISFERIČNIH DANACA CILINDRIČNE VERTIKALNE POSUDE 

Dina Ćehović 

Mentor: Prof. dr Slaviša Putić 


Cilindrične posude pod pritiskom su konstrukcijski oblici sastavljeni od omotača, dva danca, 

oslonaca i pratećih elemenata. Danca se izvode u različitim oblicima i dimenzijama. Uzimajući u 

obzir da se u industrijskoj primeni veoma često koriste torisferična danca koja se sastoje od 

središnjeg sfernog, prelaznog torusnog i ivičnog cilindričnog dela, u prvom delu rada će biti data 

njihova podela i osnovne geometrijske mere. U drugom delu rada će biti urađeno dimenzionisanje 

plitkog i dubokog torisferičnog danca cilindrične vertikalne posude, na osnovu prethodno 

usvojenih dimenzija cilindričnog omotača. Uradiće se uporedni proračun gornjeg (oslabljenog 

otvorom) i donjeg (bez otvora) torisferičnog danca. Analiziraće se uticaj položaja otvora za cevni 

priključak: a) na sredini danca i b) u torusnom delu danca (izvan 0.6D s , gde je D s spoljašnji prečnik 

cilindričnog dela posude) na debljinu zida danca, za poznate radne uslove, usvojeni konstrukcioni 

materijal posude - nerđajući čelik X6CrNiMoTi17-12-2 (SRPS EN 10088-1) i nazivne dimenzije 

cevnog prikljčka u rasponu DN250 do DN500. 

Literatura: 

(1) M. Rakin, S. Putić, N. Tomović, B. Gnjatović, Oprema u farmaceutskom inženjerstvu, 

priručnik, Tehnološko – metalurški fakultet, Beograd (2010) 

(2) S. Sedmak, S. Putić, Lj. Milović, M. Zrilić, M. Rakin, Praktikum za konstruisanje opreme u 

procesnoj industriji, zbirka tabela, Tehnološko – metalurški fakultet, Beograd (2005) 

(3) S. Sedmak, M. Nikolić, V. Vojnović, Priručnik za konstruisanje procesne opreme, Tehnološko – 

metalurški fakultet, Beograd (1994) 

(4) S. Putić, Lj. Milović, M. Rakin, M. Zrilić, Elementi opreme u procesnoj industriji, priručnik za 

vežbe, Tehnološko – metalurški fakultet, Beograd (2005) 

(5) I. Dimić, Proračun i dimenzionisanje cilindričnog autoklava, Diplomski rad, Tehnološkometalurški 

fakultet, Beograd (2010) 

27 -


Organizator: 





PRIMENA SuperPro Designer-a NA POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 

Vučković Vukašin 

Mentor: Mr. Vladimir Pavićević 


Pre odluke o projektovanju i izgradnji novog postrojenja ili o rekonstrukciji i proširenju postojećeg, potrebno 

je izvršiti mnoga prethodna ispitivanja i procene. Jedan od softverskih paketa koji se najčešće koristi u 

farmaceutskoj industriji je SuperPro Designer, mada on ima primenu i u drugim granama industrije. 

Generalno gledano, nema jedinstvenog sistema obrade otpadnih voda (OV), jer svaka OV ima posebne 

karakteristike, što se posebno odnosi na industrijske OV. Za obradu otpadnih voda koriste se sledeći osnovni 

postupci: prethodna mehanička obrada, fizičko-hemijska obrada i biološka obrada. U ovom radu je data 

analiza postrojenja za prečišćavanje industrijske otpadne vode, pri čemu je projektovanje procesa i uređaja 

izvršeno primenom SuperPro Designera. Softverski paket SuperPro Designer se koristio pri davanju tehnoekonomske 

ocene raspoloživih procesa, koja uključuje procenu investicionih i proizvodnih troškova, kao i 

ocenu finansijskog efekta ulaganja. Treba naglasiti da se SuperPro Designer u ovom radu koristio i da se 

inače koristi za rešavanje idejnog projekta i da je realna upotreba ovog softverskog paketa retka. 

Literatura: 

(1) Gržetić, I., Procesi prerade i dorade vode, materijal sa predavanja, Hemijski fakultet, Univerzitet u 

Beogradu, 2010. 

(2) Hernandez Leal, L., Soeter, A.M., Kools, S.A.E., Ecotoxicological assessment of grey water treatment 

szstems with Daphnia magna and Chironomus riparius, Water Research, volume 46, issue 4, pages 1038- 

1044, 2012. 

(3) Povrenović, D., Projektovanje uređaja u biohemijskom inženjerstvu, skripta, Tehnološko metalurški 

fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2010. 

28 -


Organizator: 





ISPITIVANJE LIPOFILNOSTI DERIVATA s-triazina PRIMENOM TEČNE HROMATOGRAFIJE 

Nataša Stojković 

Mentor: dr Lidija Jevrić 


Simetrični triazini su značajna grupa fiziološki aktivnih jedinjenja koja se prvenstveno primenjuju u 

poljoprivredi (1). Neki derivati s-triazina nalaze primenu u hemoterapiji jer pokazuju izuzetno dobre 

rezultate u inhibiciji rasta različitih tipova tumora i koriste se kao lek za leukemiju. Pored lekovitih, s-triazini 

kod toplokrvnih životinja izazivaju mutagene, a nekad i patogene efekte. Da bi se u potpunosti razumele 

farmako-kinetičke osobine i moguća dejstva novosintetisanih jedinjenja s-triazina u početnoj fazi ispitivanja, 

važno je poznavati njihove fizičko-hemijske parametre. 

Korišćenjem tečne hromatografije istraživanja su u ovom radu bila usmerena u pravcu ispitivanja uticaja 

hemijske strukture na retenciono ponašanje novosintetisanih derivata s-triazina (2). Kao nepokretna faza 

koristio se nekomercijalni nosač, silika gel impregniran parafinskim uljem. Zatim utvrdila se veza između 

lipofilnog karaktera molekula, logP i hromatografskih podeonih retencionih parametara. Za sve derivate s- 

triazina pomoću različitih računarskih programa izračunato je jedanaest deskriptora lipofilnosti: AlogP s , 

AClogP, AB/logP, milogP, AlogP, MlogP, logP Kowin , XlogP 2 , XlogP 3 , ACDlogP i ClogP. Funkcionalna 

zavisnost između retencionih parametara i navedenih parametara lipofilnosti je određena primenom 

višestruke linearne regresije (MLR) (3). 

Nakon završene obrade podataka (MLR), odabran je matematički model za definisanje veze između 

strukture i retencionog ponašanja ispitivane grupe s-triazina. Najbolju korelaciju između retencije i strukture, 

kao nezavisno promenljive u MLR jednačini, su pokazali parametri lipofilnost AlogP i logP Kowin , sa 

dioksanom kao modifikatorom pokretne faze. Ovaj matematički model ukazao je na to da se njegovom 

primenom može uspešno proceniti zavisnost retencije ispitivanih jedinjenja s-triazina u odnosu na strukturu 

molekula. 

Literatura: 

(1) Gy. Matolesy, M. Nádacsy, V. Andriaska, „Pesticide Chemistry”, Akadémiai Kiadó, Budapest (1988). 

(2) B. Fried, J. Sherma, (Eds.), Practical Thin-Layer Chromatography, Multidisciplinary Approach, CRC 

Press, Boca Raton, FL (1996). 

(3) Chou, J., and Jurs, .C.: Computer-Assisted Computation of Partition Coefficients from Molecular 

Structures Using Fragment Constants. J. Chem. Inf. Comput. Sci. 19, (1979) 172-178. 

29 -


Organizator: 





KARAKTERIZACIJA HERBE BOSILJKA I SEMENA KORIJADERA I ANALIZA PROMENA 

KOJE NASTAJU TOKOM SKLADIŠTENJA OVIH DROGA 

Sandra Bulut 

Mentor: Dr Senka Vidović 


Korijander (Coriandrum sativum L.) je aromatična lekovita biljka koja raste u mediteranskim zemljama i 

poseduje mnoge farmakološki aktivne komponente. U tradicionalnoj medicini pri lečenju gastrointestinalnih 

problema, reumatizma i bolova u zglobovima koristi se seme korijandera. Antimikrobni efekat ispoljavaju i 

semena i lišće korijandera (1). Najznačajnija komponenta semena korijandera je etarsko ulje. Dominantna 

jedinjenja u etarskom ulju korijandera su linalol (do 70%) i geranil-acetat (do 11%). Slično kao korijander 

Ocimum basilicum, ili Slatki Bosiljak, je široko korišćena i kulinarska i lekovita biljka. Bosiljak je široko 

rasprostranjen u narodnoj medicini u lečenje nesanice, zapaljenja bubrega, kašlja, astme, zapaljenja 

urinarnog trakta, itd. Ekstrakti bosiljka imaju umirujuća i antikonvulzivna svojstva a utvrđeno je i da 

poseduju značajno antimikrobno delovanje (2). 

Seme korijandera i herba bosiljka usitnjeni su primenom laboratorijskog mlina. U drogi je ispitan sadržaj 

vlage i etarskog ulja. Promene u sadržaju vlage i etarskog ulja, koje nastaju tokom skladištenja ovakvog 

materijala, praćene su u periodu od dve godine. Analizirano je antioksidativno delovanje etarskog ulja 

korijandera i etarskog ulja bosiljka i upoređeno sa antioksidativnim delovanjem etarskog ulja droga ranije 

berbe (berba 2009). Sadržaj vlage u semenu korijanderu berba 2009 nešto je veći od sadržaja vlage u 

korijanderu berba 2011. U semenu korijandera berba 2011 određen je nešto veći sadržaj etarskog ulja, 

0.525%. Tokom skladištenja semena korijandera, u periodu od dve godine, dolazi do promena koje 

podrazumevaju smanjenje sadržaja vlage, dok je sadržaj etarskog ulja neznatno promenjen i to na sadržaj od 

0,493% nakon jedne godine i 0,488% nakon dve godine skladištenja. Sadržaj vlage u herbi bosiljka berba 

2009 veći je od sadržaja vlage u bosiljku berba 2011, 11,730% i 8,617%, respektivno. Sadržaj etarskog ulja 

sličan je u obe berbe. Tokom skladištenja herbe bosiljka dolazi do promena, te je tako sadržaj etarskog ulja u 

periodu od godinu dana skladištenja smanjen sa 1,05% na 0,65%, a u periodu od dve godine skladištenja na 

0,60%. 

Literatura: 

(1) Zeković, Z., Adamović, D., Ćetković, G., Radojković, M., and Vidović, S.: Essential Oil and Extract of 

Coriander (Coriandrum sativum L.). APTEFF, 42, (2011) 1-6. 

(2) Suppakul, J., Miltz, K., Sonneveld, S., and Bigger, S.W.: Antimicrobial Properties of Basil and its 

Possible Application in Food Packaging. J.Agricul. Food Chem. 51, (2003) 3197–3207. 

30 -


Organizator: 





ANTIRADIKALSKA AKTIVNOST EKSTRAKTA SUVE ŠLJIVE 

Jelena Raković 

Mentor: dr Gordana Ćetković 


Šljive u svežem i sušenom stanju se često koriste u ishrani. One pripadaju rodu Prunus, familija Rosaceae. 

Od polifenolnih jedinjenja suve šljive sadrže derivate fenolnih kiselina (hidroksicimetne kiseline, 

nehlorogenske, hlorogenske i kriptohlorogenske kiseline) i flavonoida (rutin), za koje je utvrđeno da 

poseduju sposobnost „hvatanja“ (skevindžer aktivnost) reaktivnih kiseoničnih vrsta (1, 2). Cilj ovog rada je 

da se utvrdi sadržaj ukupnih polifenolnih jedinjenja, flavonoida i antocijana, kao i antiradikalska aktivnost i 

redukujući kapacitet ekstrakta suve šljive. 

Ekstrakcijom suve šljive 80% etanolom dobijen je ekstrakt u kojem je spektrofotometrijski određen sadržaj 

polifenolnih jedinjenja (metodom po Folin-Ciocalteu), flavonoida (metoda po Zhishen-u), ukupnih i 

monomernih antocijana („singl“ pH i pH diferencijalna metoda). Uticaj dobijenog ekstrakta suve šljive na 

stabilne 1,1-difenil-2-pikrilhidrazil (DPPH) radikale, u opsegu koncentracija od 0,25 do 25 mg/ml ispitan je 

spektrofotometrijskim metodama. 

Sadržaj polifenolnih jedinjenja, flavonoida, ukupnih i monomernih antocijana u ekstraktu iznosi 8,78 mg/g, 

6,19 mg/g, 0,26 mg/g i 0,18 mg/g. Antiradikalska aktivnost na DPPH radikale izražena vrednošću IC 50 iznosi 

1,79 mg/ml. Pri koncentraciji ekstrakta od 5 mg/ml skevindžer aktivnost na DPPH radikale iznosi 82,14%, a 

vrednost apsorpcije pri određivanju redukujućeg kapaciteta iznosi 0,572. Na osnovu dobijenih rezultata može 

se zakljuciti da dobijeni ekstrakt pokazuje antiradikalsko delovanje, kao i da poseduje redukujući kapacitet. 

Literatura: 

(1) Donovan, J.L., A.S. Meyer and Waterhouse, A.L.: Phenolic Composition and Antioxidant Activity of 

Prunes and Prune Juice (Prunus domestica). J. Agric. Food Chem. 46 (1998) 1247-1252. 

(2) Fang, N., S. Yu and Prior R.L.: LC/MS/MS Characterization of Phenolic Contituents in Dried Plums, J. 

Agric. Food Chem. 50 (2002) 3579-3585. 

31 -


Organizator: 





ADSORPCIJA PB 2+ JONA VODENIH SISTEMA KOMPOZITOM ORGANOGLINE 

Olivera Stojković 

Mentor: Prof. dr Staniša Stojiljković 

Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet Leskovac 

U radu je vršena organska modifikacija mineralne gline primenom monomera vinil acetata, koji je penetriran 

u međuslojnom prostoru gline. Zamena neorganskih međuslojnih katjona gline vršena je primenom 

katjonskog tenzida cetil-trimetil-amonijum-hlorid (Genamin CTAC). U cilju poboljšanja adsorpcionih 

svojstava, organoglina je inkorporirana u gel sledećih umrežavajućih susptanci: poliakrilna kiselina 

(Carbopol 940), polivinil pirolidon (Luviskol K-30) i izolat soje purina. Dobijenim kompozitima primenom 

FTIR spektroskopije proučavana je struktura, dok je primenom SEM ispitivana morfologija kompozita. U 

cilju praktične primene, dobijenim kompozitima organogline sa luviskolom, carbopolom i purinom, 

analizirana je sposobnost adsorpcije Pb 2+ jona iz vodenog rastvora u šaržnom sistemu. Adsorpciona svojstva 

kompozita praćena su na osnovu promene vrednosti električne provodljivosti vodenog rastvora olova 

određene koncentracije, u kome je dodata tačno određena količina kompozita. Zahvaljujući velikoj 

specifičnoj površini, njenom naelektrisanju, postojanju velikog broja makro, mezo, mikro i submikro pora u 

strukturi kompozita, kao i velikom broju aktivnih površinskih centara, materijal je ispoljio dobre adsorpcione 

karakteristike prema Pb 2+ jonu, što je potvrđeno padom vrednosti električne provodljivosti. 

Literatura: 

(1) R.A. Schoonheydta, C.T. Johnston, Surface and interface chemistry of clay minerals, Handbook of Clay 

Science, Developments in Clay Science, Vol. 1, (2006). 

(2) R.H.S, Robertson, Fuller's Earth. A History of calcium montmorillonite. Volturna, Press, U.K. (1986). 

(3) E. Ruiz-Hitzky, A. Van Meerbeek, Clay Mineral– and Organoclay–Polymer Nanocomposite, Handbook 

of Clay Science, Developments in Clay Science, Vol. 1, (2006). 

(4) G. Lagaly, M. Ogawa, I. Dékány, Clay Mineral Organic Interactions, Handbook of Clay Science, 

Developments in Clay Science, Vol. 1, (2006). 

(5) R. Kadović, M. Knežević, Teški metali u šumskim ekosistemima, Srbije. Finegraf, Beograd (2002). 

(6) Š. Goletić, Teški metali u okolišu, Univerzitet u Zenici, (2005), p.1. 

32 -

PREHRAMBENO INŽENJERSTVO


Organizator: 




PREHRAMBENO INŽINJERSTVO 

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I KVALITET KONZERVI OD MESA NA BANJALUČKOM 

TRŽIŠTU 

Darija Milić, Maja Živković 

Mentor: Doc.dr Snježana Mandić 


Pod mesom se podrazumijevaju sirovi i prerađeni dijelovi zaklane stoke, živine, riba, rakova, školjki, žaba, 

kornjača i puževa koji se upotrebljavaju za ljudsku ishranu. Meso je vrlo značajna namirnica u ishrani ljudi 

jer je izvor lako svarljivih i biološki i energetski važnih sastojaka. 

Meso predstavlja namirnicu podložnu kvarenju, jer predstavlja idealan supstrat za rast i razvoj patogenih 

mikroorganizama. Najveći i najčešći uzročnici kvarenja mesa jesu bakterije, zbog čega se danas mnogo 

pažnje posvećuje čuvanju i sprečavanju kontaminacije mesa različitim načinima konzervisanja. 

Postupak obrade mesa toplotom, čiji je osnovni efekat konzervisanje, može se podijeliti prema stepenu 

toplotne obrade na: blanširanje, pasterizaciju, kuvanje, sterilizaciju i visoku sterilizaciju. 

Konzerve od mesa su proizvodi koji se konzervišu toplotom u hermetički zatvorenim posudama. Konzerve 

od mesa se sterilišu na temperaturama od 110 o C do 125 o C. Temperature više od 120 o C se ne primjenjuju u 

klasičnom postupku sterilizacije, jer mijenjaju organoleptička svojstva sadržaja i umanjuju biološku 

vrijednost proizvoda. 

Cilj ovog rada je bio da se ispitivanjem hemijskog sastava različitih vrsta konzervi utvrdi kvalitet ove grupe 

proizvoda i njihova usklađenost sa važećim Pravilnikom o kvalitetu proizvoda od mesa (Sl.list SFRJ 

br.25/73) i Pravilnikom o kvalitetu proizvoda od mesa (Sl.list SFRJ br. 33/2004), koji je usaglašen sa 

evropskom regulativom. 

Literatura: 

(10) Babić Sanja, Aditivi u proizvodima od mesa i njihov uticaj na konzumate, Tehnologija mesa 

49,(2008) str.55-56 

(11) JUS ISO 3100-1:1975, Meso i proizvodi od mesa-Oderđivanje sadržaja azota (1992) 

(12) JUS ISO 13730:1999, Meso i proizvodi od mesa- Određivanje sadržaja ukupnog fosfora 

(13) JUS ISO 3496:2002, Meso i proizvodi od mesa - Određivanje sadržaja hidroksiprolina 

(14) JUS ISO (E.Z8.018:1994), Meso i proizvodi od mesa - Određivanje sadržaja Na-glutaminata 

(15) JUS ISO 2918:1999, Meso i proizvodi od mesa - Određivanje sadržaja nitrita 

(16) Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mesa (Sl.list SFRJ, BR. 29/74) 

(17) Rade R.R., Petrović, S.Lj., Tehnologija mesa i nauka o mesu, prvo izdanje, Tehnološki fakultet, 

Novi Sad, (1997) 

(18) http://www.tehnologijahrane.com 

34 -


Organizator: 




PREHRAMBENO INŽINJERSTVO 

MIKROBIOLOŠKA KONTROLA MLIJEČNIH PROIZVODA U PROMETU 

Suzana Mikić 

Mentor: Doc. dr Ljiljana Topalić-Trivunović 


Mlijeko je nepromijenjen, čist sekret mliječnih žlijezda dobijen pravilnom i redovnom mužom zdravih i 

ispravno hranjenih krava, najmanje 15 dana prije i 8 dana posle telenja, kome ništa nije dodato niti oduzeto. 

Higijenska ispravnost mliječnih proizvoda je rezultat načina dobijanja i tretiranja primarne sirovine, te 

uslova njene dalje obrade, prerade i proizvodnje gotovih proizvoda. Mlijeko i mliječni proizvodi su široko 

zastupljeni u ishrani ljudi, idealna su sredina za razvoj velikog broja različitih mikroorganizama, zato treba 

obratiti posebnu pažnju ne samo na uslove njihove proizvodnje, već i njihov transport i čuvanje u prodajnim 

objektima. Cilj mikrobiološke analize mliječnih proizvoda je da se utvrdi mikrobiološka ispravnost istih u 

prometu. Za našu analizu smo koristili uzorke pavlake i sira koji su uzeti u maloprodajnim objektima na 

području Banja Luke. Izvedeno je po deset analiza pavlake i sira sa dva različita proizvođača. Analiza je 

vršena primjenom standardnih metoda propisanih Pravilnikom o metodama vršenja mikrobiološke analize i 

super analize životnih namirnica. Na osnovu provedenih mikrobioloških analiza utvrdili smo da su svi uzorci 

pokazali negativan nalaz na prisustvo patogenih mikroorganizama. 

Literatura: 

(1) Đorđević J.,Mleko, INI PKB „Agroekonomik“ – Zavod za društvene odnose i informisanje, Beograd 

(1982) 

(2) Vajić B., Mlijeko i proizvodi od mlijeka (1. Deo), Sveučilište u Zagrebu, Zagreb (1963) 

(3) Vujičić I., Mlekarstvo (1. Deo), Naučna knjiga, Beograd (1985) 

(4) Grujić R., Nauka o ishrani čovjeka, Univerzitet u Banja Luci, Tehnološki fakultet, Banja Luka (2000) 

(5) Kršev LJ., Mikrobne kulture u proizvodnji mliječnih proizvoda, Zagreb (1989) 

(6) Grujić R., Primjena HACCP u kontroli namirnica, Univerzitet u Banja Luci, Tehnološki fakultet, Banja 

Luka (1999) 

(7) Pravilnik o uslovima u pogledu mikrobiološke ispravnosti kojima moraju odgovarati životne namirnice u 

prometu, Službeni list SFRJ 45/83, Beograd 

(8) Pravilnik o metodama vršenja mikrobioloških analiza i super analiza životnih namirnica, Službeni list 

SFRJ 25/80, Beograd 

(9) www.Tehnologija hrane.com 

35 -


Organizator: 




PREHRAMBENO INŽENJERSTVO 

UTICAJ HIDROKOLOIDA NA KALO I TEKSTURU MESA GOTOVOG JELA 

Bojana Fituš 

Mentor: dr Natalija Džinić 


U industriji mesa se primenjuju hidrokoloidi koji po svom sastavu spadaju u dve grupe organskih materija i 

to proteine i polisaharide. Proteini mogu biti biljnog porekla (proteini soje, gluten) ili životinjskog porekla 

(krvna plazma, proteini surutke, kazeinat, želatin). Polisaharidi potiču iz biljnih ekstrakata, ekstrakata 

morskih algi i guma iz različitih semena (1). Hidrokolidi su dodaci koji se koriste u procesu proizvodnje 

vlažno salamurenih proizvoda od mesa, a svojstvo im je da vezuju velike količine vode. 

U ovom radu ispitan je uticaj dodatka hidrokoloida (karagenana) na kalo toplotne obrade i teksturu (nežnost i 

čvrstoću) šnicle od karea (M.longissimus dorsi) nakon procesa sterilizacije gotovog jela. U proizvodnim 

uslovima pripremljene su tri grupe jela u konzervi (boranija sa mesom). Osnovni sirovinski sastav jela (35% 

mesa karea, 35% boranije i 25% supe) i način proizvodnje je bio isti za sve grupe. Mesa kontrolne grupe jela 

(K) nije salamureno. Meso karea, ogledne grupa I pripremljena je ubrizgavanjem 20% salamure (sa 7.5% 

hidrokoloida), a ogledne grupe II ubrizgavanjem 20% salamure (7.5% hidrokoloid i 11.2% kuhinjske soli). 

Pripremljeno meso je stavljeno u limenku, nakon čega je dozirana prethodno blanširana boranija i dolivena 

potrebna količina supe koja je predhodno pripremljena u duplikatoru. Napunjene limenke su hermetički 

zatvorene i termički tretirane postupkom sterilizacije na 120°C u trajanju od 50 min. Kalo toplotne obrade 

mesa izračunat je iz razlika masa šnicli pre i nakon sterilizacije. Tekstura mesa (nežnost i čvrstoća) određene 

su instumentalno primenom Warner-Bratzler i testa probijanja na uređaju Instron 4301. 

Najveći kalo toplotne obrade mesa karea utvrđen je u uzorcima kontrolne grupe 33,09%, manji u uzorcima 

ogledne grupe I (23,34%) a najmanje, i to 15,79%, u oglednoj grupi II. Prosečna vrednost sile presecanja 

mesa karea je najveća, odnosno nežnosti je najmanja za uzorke kontrolne grupe (38,23 N), zatim slede 

uzorci ogledne grupe I (12,95 N) i ogledne grupe II (10,78 N). Najveća sila probijanja (čvrstoća) od 51.57 N 

utvrđena je kod mesa karea kontrolne grupe, zatim slede uzorci oglednih grupa I i II (17.97 N i 15.07 N) 

respektivno.Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da upotreba hidrokoloida (karagenana), kao i 

kombinacija hidrokoloida i soli u procesu pripreme mesa karea, smanjuje kalo toplotne obrade i čvrstoću 

mesa, a povećava nežnost šnicle od karea u jelu u konzervi. 

Litertura: 

(1) Donatus, E.N.A., and Youling L. X.: Effects of carrageenan on thermal stability of proteins from chicken 

thigh and breast muscles. Food Res. Int. 34, 2–3 (2001), 247-253. 

36 -


Organizator: 





PRIMENA MATRIČNIH JEDNAČINA U PROCESU USITNJAVANJA PŠENICE 

Katarina Rajović 

Mentor: dr Aleksandar Takači 

Univerzitet u Novom Sadu, Tehnoloski fakultet Novi Sad 

Efekti mlevenja pšenice, koji se postižu na određenom prolazištu mlevenja zavise, sa jedne strane od niza 

fizičko-hemijskih i strukturno-mehaničkih svojstava usitnjavanog materijala a sa druge strane od 

postavljenih parametara usitnjavanja na datom prolazištu. Svakako je za pretpostaviti da će usitnjavanje 

materijala istih polaznih karakteristika pri istim parametrima usitnjavanja dati iste efekte usitnjavanja. Veliki 

broj faktora koji utiče na efekte usitnjavanja umnogome otežava definisanje matematičke relacije na osnovu 

koje bi se oni mogli predvideti. Pogodan način za povezivanje raspodele veličina čestica polaznog i 

usitnjenog materijala, jeste koncept matricnih jednacina. U matričnoj jednačini vektori koji opisuju raspodele 

velicina čestica ulaznog i izlaznog materijala povezuje matrica usitnjavanja na bazi pravila množenja 

matrica. Elementi matrice mogu se odrediti mlevenjem monodisperznih ili frakcija uskog intervala veličina 

polaznog materijala, a dobijene raspodele veličina čestica mliva formiraju kolone matrice. Definisanjem 

matrice usitnjavanja, za bilo koju raspodelu veličina čestica polaznog uzorka, može se predvideti raspodela 

veličina čestica mliva. Cilj ovog rada je da utvrdi da li se koncept matričnih jednačina, pored predviđanja 

kvantitativnih pokazatelja efekata usitnjavanja (raspodela veličina čestica mliva), može proširiti i na 

predviđanje kvalitativnih pokazatelja efekata usitnjavanja (sadržaj hemijskih komponenata u frakcijama 

mliva). Predložen je opšti oblik matrične jednačine za predviđanje sadržaja neke hemijske komponente u 

frakcijama mliva određenog intervala krupnoće koji omogućuje da se, na bazi polaznih karakteristika 

usitnjavanog materijala predvide osnovni kvalitativni pokazatelji efekata usitnjavanja. 

Literatura: 

(1) Fišteš, A.: Predviđanje efekata usitnjavanja pšenice primenom matričnih jednačina, Magistarska teza, 

Tehnološki fakultet, Novi Sad (2005). 

(2) Campbell, G. M., and Webb, C.: On predicting roller milling performance Part I: The breakage equation. 

Powder Technol. 115, (2001) 234-242. 

(3) Campbell, G.M., Bunn, P.J., Webb, C., and Hook, S.C.W.: On predicting roller milling performance Part 

II: The breakage function. Powder Technol. 115, (2001) 243-255. 

37 -


Organizator: 





REOLOŠKA SVOJSTVA ČOKOLADE SA SOJINIM MLEKOM 

Nemanja Teslić 

Mentor: dr Biljana Pajin 


Prozvodnja čokolade u kugličnom mlinu se počela proučavati tek 90-tih godina prošlog veka (1). Kuglični 

mlin je vertikalni ili horizontalni cilindar sa dvostrukim zidom kroz koji struji topla voda. Ovaj uređaj 

zamenjuje dve faze u standardnom procesu proizvodnje čokoladne mase: mlevenje i končiranje uz značajno 

skraćenje vremena proizvodnje (2). 

Sojino mleko je homogena, stabilna emulzija. Punomasno sojino mleko sadrži 2,86-3,12% proteina, 90- 

93,81% vode, 1,53-2% lipida, 0,27-0,48% pepela, 1,53-3,90% ugljenih hidrata (3). Za razliku od kravljeg 

mleka ima smanjen sadržaj zasićenih masnih kiselina, povećan sadržaj polinezasićenih masnih kiselina, ne 

sadrži laktozu i holesterol. Savremena istraživanja pokazuju da soja sadrži širok spektar bioaktivnih 

jedinjenja, koja su se pokazala kao vrlo efikasna u prevenciji bolesti srca, krvnih sudova i kancera što ovu 

sirovinu uspešno svrstava u funkcionalnu hranu, odnosno hranu sa pozitivnim uticajem na zdravlje ljudi (4). 

Cilj ovog rada je bio se utvrde optimalni uslovi temperiranja čokolade sa sojinim mlekom kako bi se postigle 

odgovarajuće senzorne i fizičke osobine. Reološka svojstva čokolade određena su pomoću termoreografskih 

i reoloških parametara. 

Rezultati pokazuju da povećanje vremena mlevenja nema uticaja na brzinu kristalizacije čokoladne mase sa 

sojinim mlekom dok povećanje temperature pretkristalizacije dovodi do jasnog smanjenja ovog parametra. 

Temperatura pretkristalizacije od 30 o C dovodi do jasnog smanjenja viskoziteta, naročito nakon 60 minuta 

mlevenja, kao posledica formiranja relativno male količine čvrste faze. Najstabilniji sistem se dobija pri 

vremenu mlevenja čokoladne mase od 90 minuta uz primenu temperature pretkristalizacije od 28 o C. 

Literatura: 

(1) Lucisano, M., Casiraghi, E., and Mariotti M.: Influence of formulation and processing variables on ball 

mill refining of milk chocolate. Eur.Food Res.Technol. 223 (2006) 797-802. 

(2) Alamprese, C., Datei, L., Semeraro, Q.: Optimization of processing parameters of a ball mill refiner for 

chocolate. J.Food Eng. 83, 4 (2007) 629-636. 

(3) Zarić, D., Pajin, B., Radujko, I., Dimić, E.: Sojino mleko i proteini u ishrani ljudi. Journal of edible oil 

industry - Uljarstvo. 40, 1-2 (2009) 49-52. 

(4) Devine, D.: Soya and Healt 2002 - Clinical Evidence, Dietetic Applications. British Nutrition 

Foundation, Nutrition Bilten. 27 (2002) 195-198. 

38 -


Organizator: 





UTICAJ AKTIVNE KISELOSTI ŠIRE NA KOLIČINU VIŠIH ALKOHOLA U VINU 

Miloš Dimitrijević 

Mentor: Dr Vladimir Puškaš 


Među sekundarne proizvode alkoholne fermentacije šire i kljuka spadaju viši alkoholi, jedinjenja koja imaju 

odredjen pozitivan i negativan uticaj na aromu i buke vina. Viši alkoholi nastaju kao rezultat metabolizma 

vinskog kvasca i zavisno od soja kvasca, uslova fermentacije, hemijskog sastava šire i pH, sadržaj viših 

alkohola u vinu se kreće izmedju 150 i 550 mg/l (1). Od viših alkohola u vinu su najzastupljeniji 1-propanol, 

izobutil, izoamil alkohol (1, 2, 3). 

Za fermentaciju je korišćena pasterizovana šira od grožđa sorte Rizling italijanski, sledećeg osnovnog 

hemijskog sastava: ukupna kiselost 6,95 g/l (kao vinska kiselina), količina SO 2 16,64 mg/l, pH 3,3, šećer 

19,00%. Šira je podeljena na tri dela i podešena je pH na 3,0; 3,3; 3,8. Osnovna fizičko-hemijska analiza šire 

izvršena uobičajenim metodama (3). Kao radni mikroorganizam upotrebljen je komercijalni soj kvasca 

Saccharomyces cerevisiae. 

Cilj rada je ispitivanje uticaja pH vrednosti šire na stvaranje viših alkohola tokom alkoholne fermentacije. 

Rezultati pokazuju intenzitet fermentacije nešto viši kod šire sa pH 3,8. Porast sadržaja viših alkohola je 

najveći u prvih 4 dana fermentacije. Nakon završene fermentacije u vinima je utvrđen od 226-370 mg/l viših 

alkohola. Vina u kojima je ustanovljena veća kolicina viših alkohola, sadržavala su manje etanola. Najviši 

sadržaj viših alkohola utvrđen je u oglednim vinima dobijenim nakon fermentacije pri pH 3,80. 

Literatura: 

(1) Ribereau-Gayon, P., Glories, Y., Maujean, A., and Dubourdieu, D.: Handbook of Enology, Volume 2, 

The Chemistry of Wine, Stabilization and Treatments, 2 nd Edition, (2006). 

(2) Jackson R.: Wine science – principles and applications – third edition, Elsevier, San Diego (2008). 

(3) Paunović, R.: Uticaj sirovine i tehnološkog postupka proizvodnje na sadržaj viših alkohola u alkoholnim 

pićima, V savetovanje industrije alkoholnih pića i sirćeta, Beograd (2000) pp. 101-122. 

(4) Jazić, Lj. i Ružić, N.: Tehnologija vina, Praktikum, Tehnološki fakultet, Novi Sad (1982). 

39 -


Organizator: 





LISNATO PECIVO POBOLJŠANE NUTRITIVNE VREDNOSTI 

Milica Novaković 

Mentor: Dr Dragana Šoronja Simović 


Lisnato pecivo se odlikuje karakterističnim senzornim svojstvima, ali i povećanim sadržajem masti (oko 

30%) i trans masnih kiselina. Zastupljenost pomenutih pekarskih proizvoda u ishrani može povećati udeo 

masti i pojedinih masnih kiselina u ukupnom dnevnom energetskom unosu, što predstavlja jedan od faktora 

rizika za nastanak različitih poremećaja zdravlja (gojaznost, dislipidemije, hipertenzija, ateroskleroza i 

kardiovaskularne bolesti). U cilju poboljšanja nutritivne vrednosti lisnatog peciva, u radu je ispitana 

mogućnost primene margarina za laminiranje sa sniženim sadržajem trans masnih kiselina (uzorci MLT1 i 

MLT2). Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da se primenom 35% magarina MLT1 uz odmaranje 

testa između faza laminiranja od 30 ili 45 minuta dobija vrlo dobar kvalitet peciva (visoka zapremina, veliko 

narastanje, mala čvrstoća, karakteristična senzorna svojstva). Najbolji kvalitet peciva sa margarinom MLT2 

dobija se dodatkom maksimalne količine margarina (55%). Kvalitativne karakteristike peciva sa 35, odnosno 

45% margarina MLT2 su ispod prihvatljivog nivoa. 

Literatura: 

(1) Hazová B., Kukurukova I., Turicova R., and Podok L.: Sensory quality of sored croissant – type bakery 

products. Czech J. Food Sci., 20, (2002) 105-112. 

(2) Van Erp-baart M-A., Couet C., Cuadrado C., Kafatos A., Stanley J., and van Poppel G.: Trans fatty acids 

in bakery products from 14 European countries: the TRANSFAIR study. J. Food Compos. Anal., 11, 

(1998) 161-169. 

(3) World Health Organization (2003). Diet, nutrition and prevention of chronic diseases, Report of Joint 

WHO/FAO Expert Consultation. WHO Technical Report Series, No. 894, Geneva. 

40 -


Organizator: 





UTICAJ VRSTE BEZGLUTENSKOG TESTA NA FERMENTATIVNU AKTIVNOST 

PEKARSKOG KVASCA 

Jovica Urošević 

Mentor: dr Radojka Razmovski 


Danas prehrambena industrija proizvodi različite namenske vrste bezglutenskog (BG) brašna od kojeg se 

priprema bezglutenski hleb, peciva, kolači, testenine. Celijakija je hronično oboljenje sluzokože tankog 

creva. Pacijenti koji boluju od ove bolesti imaju negativnu reakciju na belančevinu (gluten) određenih vrsta 

žitarica. Oboleli od celijakije iz tog razloga ne podnose namirnice koje sadrže ovu belančevinu (1). Samim 

tim priprema BG proizvoda prilagođenih konzumentima obolelim od celijaklije predstavlja dovoljan i 

zahtevan izazov za prehrambene tehnologe. Komercijalno dostupni BG hleb odlikuje se lošim kvalitetom, 

konzistencijom i lošim organoleptičkim karakteristikama (2). U većini slučajeva BG proizvodi imaju niži 

sadržaj B vitamina, gvožđa, folata i dijetalnih vlakana u poređenju sa proizvodima od brašna koja sadrže 

gluten (3). U ovom radu je ispitana specifična fermentativna aktivnost (SFA) pekarskog kvasca u testu 

pripremljenom od brašna kukuruza, pirinča, heljde i prosa. Izvršeno je poređenje izmerenih vrednosti SFA 

kvasca u BG testima sa vrednostima određenim u testu od pšeničnog brašna sa glutenom, koji se uobičajeno 

koristi u pekarskoj industriji. SFA je ispitana na laboratorijskom SJA fermentografu merenjem mase 

izdvojenog ugljendioksida nakon dva sata fermentacije. Takođe je analiziran sadržaj suve mase, skroba i 

proteina u ispitivanim vrstama brašna. Ustanovljeno je da je najviša SFA kvasca za testo od heljdinog brašna 

(1403 ml CO 2 / g sm 2h), a najniža za testo od kukuruznog BG brašna (822 ml CO 2 / g sm 2h). SFA u testu od 

brašna heljde i prosa je bila viša od SFA u testu od pšeničnog brašna. U testu od pirinčanog i kukuruznog 

brašna je utvrđena niža SFA kvasca u poređenju sa pšeničnim. 

Literatura: 

(1) Yazynina, E., Johansson, M., Jägerstad, M. and Jastrebova, J.: Low folate content in gluten-free cereal 

products and their main ingredients. Food Chem. 111 (2008) 236–242. 

(2) Moroni, A. V., Bello, F. D. and Arendt, E. K.: Sourdough in gluten-free bread-making: An ancient 

technology to solve a novel issue? Food Microbiol. 26 (2009) 676–684. 

(3) Thompson, T.: Folate, iron, and dietary fibre contents of the gluten-free diet J. Am. Diet. Assoc. 100 

(2000) 1389–1396. 

41 -


Organizator: 





ODREĐIVANJE KALIJUMA, NATRIJUMA I KALCIJUMA U UZORCIMA RUZMARINA 

(Rosmarinus officinalis l.) POMOĆU PLAMENOG FOTOMETRA 

Anja Grujić 

Mentor: dr Jaroslava Švarc-Gajić 


Plamena fotometrija spada u emisione spektralne metode i služi za kvantitativno određivanje elemenata. Ova 

metoda se zasniva na ekscitaciji ispitivanog elementa u plamenu i mjerenju intenziteta zračenja koju 

oslobađaju ekscitovani atomi. 

U ovom radu su određivani alkalni i zemnoalkalni elementi, odnosno natrijum, kalijum i kalcijum u 

uzorcima ruzmarina gajenih u različitim predjelima Vojvodine (Rumenka, Irig i Kamenjar). Zbog svojih 

antioksidativnih osobina se koristi za konzervisanje ribe i mesa. Spriječava djelovanje visokoreaktivnih 

molekula kiseonika, koji prouzrokuju starenje kože, stimuliše cirkulaciju i zbog toga je čest sastojak krema i 

drugih preparata za njegu lica (1). Njegovo antiseptičko, antibiotsko, antigljivično i sedativno dejstvo našlo 

je široku primjenu i u tradicionalnoj medicini, u liječenju bolesti srca i krvnih sudova, bolova u zglobovima, 

stomačnih tegoba, glavobolje itd.(2) Uzorci ruzmarina su razarani vlažnim postupkom u otvorenom sistemu 

pri čemu je korišćena smješa perhlorne i azotne kiseline. 

Najveći sadržaji natrijuma i kalcijuma su određeni u uzorcima ruzmarina iz Iriga, a kalijuma u uzorku 

ruzmarina iz Kamenjara. Pri određivanju korišćena je metoda kalibracione krive. Određeni sadržaji natrijuma 

u uzorku iz Iriga, kao i određeni sadržaj kalijuma iz uzoraka iz Rumenke i Kamenjara su pokazali veće 

izvore elemenata u odnosu na prosječne literaturne podatke. 

Literatura: 

(1) Youyuan Peng, Jianjun Yuan, Fanghua Liu, and Jiannong Ye: Determination of active components in 

rosemary by capillary electrophoresis with electrochemical detection. J. Pharmaceut. Biomed. 39, 3-4 

(2005) 431–437. 

(2) Musa, Ö.: Antioxidant activity of rosemary (Rosemarinus officinalis L.) extracts on natural olive and 

sesame oils. Grasas Aceites 50, 5 (1999) 355-358. 

42 -


Organizator: 




ANTIBAKTERIJSKA AKTIVNOST EKSTRAKATA MALINE 

(Rubus idaeus L.) 

Željko Lančuški 

Mentor: dr Dragoljub Cvetković 



Malina (Rubus idaeus L.) je voće niske kalorijske i visoke hranljive vrednosti, čije je lekovito dejstvo 

poznato tradicionalnoj medicini. U mnogim zemljama se plod maline koristi u naučnoj medicini kao sredstvo 

za izbacivanje tečnosti i lečenje ekcema. Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa i aktivira pankreas na lučenje 

insulina, čime snižava šećer u krvi (1). Plod maline se ne koristi samo u svežem stanju nego i zamrznut, 

prerađen u sok, pekmez, sladoled i vino. Srbija je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika maline. Oko 90 

do 95% ukupno gajene maline u Srbiji pripada sorti Willamette, dok je druga po zastupljenosti sorta Meeker. 

Sortu Willamette karakteriše izuzetan ukus i tamno crvena boja ploda. Malina je bogata fenolnim, biološki 

aktivnim komponentama, kao što su fenolne kiseline, flavonoidi i antocijani (2). Cilj rada je bio da se ispita 

antimikrobna aktivnost ekstrakata malina sorti Willamette i Meeker. Ekstrakti su pripremljeni ekstrakcijom 

biljnog materijala 80%-nim vodenim rastvorom metanola sa 0,05% sirćetne kiseline. Antibakterijska 

aktivnost ekstrakata je ispitana na sledeće bakterijske sojeve: Staphylococcus aureus, Bacillus cereus, 

Listeria monocytogenes (Gram-pozitivne bakterije), Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa, Salmonella 

typhymurium (Gram-negativne bakterije). Ekstrakti su ispitani u koncentraciji od 50 mg/ml agar-difuzionom 

metodom (zapremine ekstrakata su bile 50 µl i 100 µl). Ispitani ekstrakti u količini od 50 µl pokazali su 

inhibitornu aktivnost prema svim testiranim bakterijama, od kojih je najveću osetljivost prema Meeker sorti 

pokazao soj Salmonella typhymurium a prema Wilamette sorti soj Staphylococcus aureus. Upotrebom 

ekstrakata u većoj zapremini (100 µl) prečnik zona inhibicije se povećao za 3-5 mm. Među testiranim 

sojevima Escherichia coli se pokazala kao najmanje osetljiva i za nju su dobijene zone redukovanog rasta 

(bakteriostatsko delovanje), dok su za ostale bakterijske sojeve dobijene jasne, prozračne zone, što može 

ukazati na bactericidnu aktivnost. 

Literatura: 

(1) Seeram, N.P.: Berry fruits: compositional elements, biochemical activities, and the impact of their intake 

on human health, performance, and disease. J. Agric. Food Chem. 56, (2008) 627-629. 

(2) Häkkinen, S., Heinonen, M., Kärenlampi, S., Mykkänen, H., Ruuskanen, J., and Törrönen, R.: Screening 

of selected flavonoids and phenolic acids in 19 berries. Food Res. Int. 32, (1999) 345–353. 

43 -


Organizator: 




ПРЕХРАМБЕНО ИНЖЕЊЕРСТВО 

УТИЦАЈ ПРИМЈЕЊЕНОГ ПОСТУПКА МЛИЈЕЧНОГ ВРЕЊА НА КВАЛИТЕТ 

КИСЕЛОМЛИЈЕЧНИХ ПРОИЗВОДА 

Ђорђе Пејкић, Драженка Лале 

Ментор: Др Радослав Грујић, ред. проф. 

Универзитет у Источном Сарајеву, Технолошки факултет Зворник 

Млеко као значајна намирница се одувек користила за добијање читавог низа ферментисаних 

производа, чији је квалитет данас на завидном нивоу захваљујући стандардима ISO 9001 и HACCP-у, 

GMP-у, уз контролу надлежних служби. Из значаја млека и млечних ферментисаних производа, 

јогурта и киселог млека, је проистекао циљ овог рада да се сагледа поступак ферментације млека при 

производњи јогурта и киселог млека и да се утврди њихов квалитет. 

Да би се стекао увид у квалитет произведеног јогурта, путем модерне технологије и примјеном 

стандарда, вршена је његова компарација квалитета са произведеним домаћим киселим млеком из 

сеоског домаћинства. 

У раду су примјењене постојеће хемијске, микробиолошке и сензорне методе за утврђивање 

квалитета производа, а све у складу са постојећим правилницима. 

Метода хемијске анализе за утврђивање квалитета ферментисаних производа у овом раду, а у складу 

са правилником обухвата следеће параметре: pH вредност, киселост, садржај масти, садржај суве 

материје и садржај хлорида. 

Микробиолошке методе за утврђивање хигијенске исправности производа обухватају 

идентификацију и изолацију следећих сојева микроорганизама: Salmonella, Staphylococcus A., 

Clostridia, Proteus, Esherihia coli. 

За сензорну оцјену општег квалитета јогурта је у раду кориштена метода рангирања. 

Све употребљене методе у раду су описане у четвртом поглављу, док су резултати анализа 

представљени у петом поглављу са оцјеном квалитета. 

Кључне ријечи:, ферментација, јогурт, кисело млеко, квалитет 


(1) Царић М., МилановићС., Вуцеља Д., Стандардне методе анализе млека и млечних производа, Нови Сад, 

март 2000. 

(2) Р. Грујић, Н. Марјановић, Ј. Попов-Раљић, Квалитет и анализа намирница, Технолошки факултет, Бања 

Лука, 2007. 

(3) Имлек, Приручник о млекарству, 1995. 

(4) Миљковић В., Хигијена и технологија млека, научна књига, Београд, 1984., за студенте ветеринарског 

факултета. 

(5) Николић Н., Станковић М., Петровић М., Практикум за технологију анималних производа, Лесковац, 

2004. 

(6) Richter, R. L., Vedamuthu, E. R. (2001) Milk and Milk Products. In compendium of methods for the 

microbiological examination of food. Ed. By Frances Pouch Downes and Keith Ito. APHA, Wachington, DC, 483- 

495. 

(7) Радовановић Р., Попов-Раљић Ј. 2001, Сензорна анализа прехрамбених производа, Пољопривредни 

факултет Београд, Технолошки факултет Нови Сад,2001. 

(8) Стојановић М., Микробиологија, први дио, завод за уџбенике Београд, 1998. 

(9) Стојановић М., Микробиологија, практикум други дио, завод за уџбенике Београд, 2002. 

(10) Словчић В., Познавање намирница, завод за издавања СФРЈ, Београд, 1963. 

(11) Шолаја М., Др Топалић-Тривуновић Љ., Микробиолошке методе анализе намирница, Технолошки 

факултет Бања Лука, 2007. 

(12) Тошковић Д, Васиљевић Љ., Лазић Д., Експериментална физичка хемија, Универзитет у Источном 

Сарајеву, Технолошки факултет Зворник, Зворник 2005. 

44 -


Organizator: 





UTICAJ VRSTE AMBALAŽNOG MATERIJALA NA ODRŽIVOST I KVALITET GOTOVIH 

PROIZVODA 

Aleksandar Osatović 

Mentori: Doc. dr Vojislav Aleksić i mr. Zoran Petrović 


Ambalaža se koristi za pakovanje svih industrijskih proizvoda i ona se u prometu javlja kao sastavni deo 

praktično svih proizvoda. 

Kada su u pitanju prehrambeni, kozmetički, farmaceutski i hemijski proizvodi opite namene ambalaža je u 

direktnom kontaktu sa upakovanim sadržajem i sa proizvodom čine jednu celinu. 

Kako su proizvodi u direktnom kontaktu sa ambalažom potrebno je obezbediti da ambalaža bude 

zdravstveno ispravna,što podrazumeva: 

- Da u kontaktu sa upakovanim sadržajem ne utiče negativno na zdravstvenu ispravnost upakovanog 

sadrzaja; 

- Da ne ugrožava korisnika tog sadržaja; 

- Da obezbedi održivost (nepromenjeni sastav i kvalitet) upakovanog sadržaja tokom pakovanja i 

skladištenja. 

U okviru istraživanja ispitivan je uticaj ambalažnog materijala na karakteristike i održivost jestivog 

suncokretovog ulja.Vršena su uporedna ispitivanja kvaliteta jestivog suncokretovog ulja zapakovanog u boce 

od stakla i PET- boce uskladištenog u trajanju od 6 meseci pod identičnim uslovima. 

Ispitivanja su pokazala da obe vrste ambalaže obezbedjuju potrebnu održivost jestivog suncokretovog ulja a 

da ukupno posmatrano prednost je na strani PET-boca iz praktičnih i ekonomskih razloga. 

Takođe se može zaključiti da ni boce od stakla ni PET- a nesadrže toksične supstance koje bi mogle 

migrirati u zapakovano jestivo ulje. 

Ključne reči: ambalaža, jestivo suncokretovo ulje, održivost, polietilenteraftalat (PET), staklo. 

45 -

ORGANSKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA


Organizator: 




ORGANSKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA 

POBOLJŠANJE DISPERZIJE, ELEKTRIČNIH I MEHANIČKIH OSOBINA AMINO- 

FUNKCIONALIZOVANIH VIŠESLOJNIH UGLJENIČNIH NANOCEVI/PMMA KOMPOZITA 

Svetlana Janjušić 

Mentor: dr Aleksandar Marinković, docent 


Kovalentna amino funkcionalizacija višeslojnih ugljeničnih nanocevi (MWCNT) je moćna metoda za 

poboljšanje svojstava modifikovanih MWCNT i olakšavanje pripreme homogenog i transparentnog 

kompozita MWCNT/Polimetilmetakrilata (PMMA). Pored toga, modifikovani MWCNT se mogu lako 

dispergovati u nizu polarnih rastvarača, uključujući i vodu. Kovalentna veza formirana između amino 

funkcionalizovane MWCNT i PMMA poboljšava disperziju MWCNT u polimeru, i poboljšava električne i 

mehaničke osobine kompozita. Amino funkcionalizacija MWCNT pomoću EDA koristeći N- HATU se utiče 

na poboljšanje kompatibilnosti između MWCNT i PMMA pri čemu nastaje kompozit sa poboljšanim 

električnim i mehaničkim osobinama. FTIR, STM, TEM i UV spektroskopski rezultati uzoraka u različitim 

fazama procesa funkcionalizacije potvrđuju modifikaciju. Kiseonične grupe na površini MWCNT igraju 

ključnu ulogu za poboljšanje disperzije MWCNT u rastvaračima. Mogućnost kovalentnog vezivanja amino 

grupe na površini e-MWCNT sa polimernim makromolekulima utiče na poboljšanje disperzije, električnih i 

mehaničkih osobina kompozita. Stepen električne provodljivosti u datom opterećenju se dobro koreliše sa 

disperzijom polimera u matrici. Interfacijalno vezivanje između MWCNT i PMMA kritički utiče na 

električne i mehaničke osobine i optičku transparentnost nanokompozita. 

Literatura: 

(1) A.M. Behl, M.Y. Razzaq and A. Lendlein: Adv. Mater., 2010, vol. 22, pp. 3388–3410 

(2) B.J.M. Cuevas, J. Alonso, L. German, M. Iturrondobeitia, J.M. Laza, J.L. Vilas and L.M. Leon: Smart 

Mater. Struct., 2009, vol. 18, pp. 075003 

(3) C.J.W. Sohn, S.B. Choi1 and Chul-Hee Lee: Smart Mater. Struct. 2009, vol. 18, pp. 074004 

(4) B. Gholamzadeh, H. Nabovati: World Academy of Science, Engineering and Technology, 2008, vol. 42, 

pp. 297-307 

47 -


Organizator: 




ORGANSKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA 

METODE ZA ODREĐIVANJE KISELOSTI CRVENIH VINA 

Ivana Milašević 

Mentor: Dr Radmila Pajović 

Univerzitet u Podgorici, Metalurško-tehnološki fakultet Podgorica 

Pod vinom se podrazumijeva poljoprivredno-prehrambeni proizvod dobijen potpunom ili djelimičnom 

alkoholnom fermentacijom kljuka ili šire od svježeg grožđa pogodnog za preradu u vino, vinskih sorti 

vinove loze. 

Vino se karakteriše veoma raznovrsnim hemijskim sastavom. Pored velikog broja otkrivenih hemijskih 

jedinjenja, smatra se da, za sada, postoji mnogo više po sastavu nedefinisanih. Od hemijskog sastava zavise 

organoleptičke osobine, hranjiva i higijenska ispravnost, ljekovitost, baktericidnost, antitoksičnosti, 

antianafilaktičnost i druge osobine vina. Fizičko-hemijskom analizom utvrđuje se sadržaj pojedinih sastojaka 

vina, koji su precizno definisani Pravilnikom o kvalitetu vina i moraju se kretati u zakonski utvrđenim 

okvirima. 

Poseban paramtar za kvalitet predstavlja kiselost vina. Sadržaj i međusoban odnos kiselina ima veliki uticaj 

na senzorne karakteristike vina, njegovu haromičnost i svježinu, kao i na procese nastajanja drugih 

jedinjenja, utiče na aktivnost kvasaca u toku alkoholne fermentacije,efikasnost SO 2 i ima značajnu ulogu u 

procesu čuvanja vina. Vina koja imaju nizak sadržaj kiselina su slaba, tupa, bez svježine, ravna i obično 

kratkog vijeka trajanja. Previše kiselina čini vino neprijatnim i neprihvatljivim za pijenje. Pored važnosti o 

količini kiselina u vinu, bitan faktor je i dobra usklađenost između svih kiselina, ali i sa ostalim 

komponentama vina koja određuju njegov ukus i miris. Kiseline su pored alkohola i tanina faktor koji jako 

utiče na potencijal starenja nekog vina. 

U vinu postoji veći broj kiselina, koje se sa stanovišta hemije mogu podijeliti na organske i neorganske. 

Organske kiseline se nalaze u većoj količini u odnosu na neorganske, pa se ocjena kiselosti vrši na osnovu 

njih. Kiselost vina karakteriše nekoliko pokazatelja koji se mogu utvrditi klasičnim, analitičkim i 

potenciometrijskim metodama, kao i računskim putem. 

Cilj ovog rada je ukazati na značaj prisustva organskih kiselina u vinu kao i utvrđivanje metoda kojima se 

prisustvo i sadržaj ovih kiselina dokazuje. 

U cilju određivanja kiselosti ispitivanih vina vršena su mjerenja ukupnih kiselina, isparljivih kiselina i pH 

vrijednosti. Ukupne i isparljive kiseline su određivane klasičnim metodama neutralizacije kao i 

potenciometrijskim metodama pomoću aprata “Titrino plus”. Za određivanje pH vrijednosti korišćen je 

digitalni pH-metar. Uzorci su bila vina sa teritorije Crne Gore sorte Vranac, registrovanih proizvođača. 

Korišćenjem različitih metoda za određivanje kiselosti vina utvrđeno je da su potenciometrijske metode 

preciznije, pouzdanije, prostije i brže od klasičnih metoda, kod kojih je neizbježna subjektivnost pri 

određivanju završne tačke titracije. 

Literatura: 

(1) Daničić, M., (1988.): “Tehnologija vina” - praktikum. Beograd. 

(2) Radovanović,V., (1970.): “Tehnologija vina” - Građevinska knjiga, Beograd. 

(3) Pajović, R., (2010/2011): “Tehnologija vina” – skripta, Podgorica. 

(4) Ribereau-Gayon P. Glories Y. (2006.) Volume 2, The Chemistry of Wine Stabilization and Treatments 

2nd Edition 

(5) C. Flanzy. OENOLOGIE. Fondements scientifiques et technologiques 

(6) S. Vollhardt (2004.): “Organska hemija”- Nauka, Beograd 

48 -


Organizator: 




MATERIJALI 

49 -


Organizator: 




STEREOMETRIJSKA ANALIZA DEFORMACIJA RASKLOPNIH AMBALAŽA ZA 

PREKOMORSKI TRANSPORT 

Ana Jurčević 

Mentor: Dr Milorad Zrilić, dipl. inž. maš. 


MATERIJALI 

Stereoskopska merenja deformacija rasklopnih ambalaža izvedena su primenom sistema sa dve kamere i 

odgovarajućeg softvera. Da bi se odredile sve promene do kojih dolazi kada ove ambalaže izložimo dejstvu 

odgovarajućih sila potrebno je da se digitalnim video kamerama neprekidno prati njihova površina u 

kritičnom delu. Na površinu ambalaža se sprejem nanesu tačkice kontrastnih boja (najčešće crne na belu 

podlogu) do čijih pomeranja dolazi kada opteretimo konstituciju. Softver za snimanje beleži parove 

digitalnih slika i na osnovu razlike u pomeranju pojedinih tačaka izračunava deformaciju. Cilj 

stereometrijske metode je dobijanje potpune slike o deformacijama rasklopnih ambalaža, praćenjem nastalih 

promena u sva tri pravca, kako bi prekomorski transport odgovarajućih proizvoda pomoću njih bio što 

sigurniji. Rezultati ovog merenja pokazali su da ove ambalaže osim toga što su izuzetno praktične mogu da 

izdrže opterećenje od dve i po tone. 

Literatura: 

(1) Aramis Measurement System, GOM gmbh Optical Measuring Techniques, www.gom.com 

(2) Maneski, T. and Milošević-Mitić, V.: Numeričko-eksperimentalna dijagnostika čvrstoće konstrukcija. 

Integritet i vek konstrukcija 10, 1 (2010) 3-10. 

50 -


Organizator: 




ISPITIVANJE USLOVA DOBIJANJA KOMPOZITA IZ RASTOPA POLI(METIL 

METAKRILAT)-A DOPIRANOG RHODAMINOM B 

Jelena Radomirovic 

Mentor: Dr Vesna Radojević, van. prof. 


MATERIJALI 

Polimerna optička vlakna(POV) koja se koriste za optičku komunikaciju su visoko fleksibilni talasovodi 

izrađeni od skoro potpuno transparentnih dielektričnih materijala. Tipičan primer vlakana sa izrazitim 

polarizaciono-anizotropnim karakteristikama su vlakna sa dopiranim jezgrom. Osnovni materijal za jezgro 

ovih POV je PMMA dopiran organskim bojama. POV sa aktivnim dodacima omogućavaju da se energija 

nuklearnih zračenja ili UV zraka pretvori u energiju zračenja u vidljivom delu spektra , što omogućava 

vizuelizaciju i registrovanje procesa npr. u aktivnoj zoni nuklearnog reaktora, kao i izradu čitavog niza 

senzora tipa faznog modulatora, npr. žiroskop, optički detektor vlage u vazduhu, i sl. 

U okviru ovog rada ispitani su uslovi dobijanja kompozita poli(metil metakrilat) dopiranog Rhodaminom B 

na laboratorijskom uređaju za umešavanje kompozita sa termoplastičnom matricom. Izvedeno je 

procesiranje sa različitim sadržajem Rhodamina B i ispitivanje uticaja procesnih parametara i sastava na 

optička i mehanička svojstva dobijenih materijala. Optička svojstva ispitana su analizom emisionog spektra 

pikosekundnim mernim sistemom za merenje vremena života luminescencije. Dinamičko-mehanička 

svojstva ispitana su primenom DMA metode. 

Literatura: 

(1) Ahmad M.: Enhanced photostability of photoluminescent dye-doped solutions and polymers with the 

addition of dielectric-oxide micro-particles. Optics Communications 271 (2007) 457–461. 

(2) Pucci A., Bizzarri R., Ruggeri G.: Polymer composites with smart optical properties. Soft Matter 7 

(2011) 3689. 

(3) Hussein M., Moneim A., Lotfi Z. I., Zohdy A. Z.: Radiative fluorescence lifetime of rhodamin doped in 

PVC. Polymer Testing 20 (2001) 135–139. 

(4) Bajpai R., Keller J. M.: Structural, morphological and microhardness characterization in polymer 

complex of laser dye rhodamine (Rh6G) doped polymethyl methacrylate. Microsyst Technol 14 

(2008):1165–1171. 

(5) Zhang R, Hummelgard M., Olin H.: Real time monitoring of the drug release of rhodamine B on 

graphene oxide. Carbon 49 (2011) 1126-1137. 

51 -


Organizator: 




MATERIJALI 

PRIMENA METODA ZA MERENJE MIKROTVRDOĆA ZA KARAKTERISANJE DENTALNOG 

MATERIJALA 

Marija Šimšić 

Mentor: dr Radmila Jančić Heinemann 


Prilikom ispitivanja novih materijala koji se koriste u konzervativnoj stomatologiji potrebno je odrediti 

njihova mehanička svojstva. Od posebnog interesa je utvrditi tvrdoću materijala na površini zuba i u dubini 

ispune. U zavisnosti od oblika ispune može doći do promene tvrdoće. Novi materijali se upoređuju sa 

postojećim koji zadovoljavaju propisane uslove i na osnovu ovih ispitivanja se donosi preporuka za njihovo 

korišćenje(1-3). U okviru ovog istraživanja prikazano je korišćenje metode merenja mikrotvrdoće po Knopu 

za ispitivanje fotopolimerizujućeg nano materijala koji je još uvek u fazi laboratorijskog ispitivanja(4). 

Literatura: 

(1) Guangqing Guo, Yuwei Fan, Jian-Feng Zhang, Joseph L. Hangan, Xiaoming Xu: Novel dental 

composites reinforced with zirconia-silica ceramic nanofibers. Dental Materials 28, 4 (2012) 360-368. 

(2) Powers, John M. Powers: Craig's Restorative Dental Materials (12th Edition), C.V. Mosby, Elsevier 

Health Sciences, Oxford (2006) p. 97-131. 

(3) R. Messer, J. Wataha: Dental Materials. Encyclopedia of Materials: Science and Technology (Second 

Edition), (2002) pp. 1-10. 

(4) Y. Wei: Polymer-modified Ceramics. Encyclopedia of Materials: Science and Technology (Second 

Edition), (2002) pp. 7594-7604. 

52 -


Organizator: 




MATERIJALI 

UTICAJ PROCESA STARENJA NA MEHANIČKA SVOJSTVA KOMPOZITNOG MATERIJALA 

POLIETILEN-ELEKTROFILTERSKI PEPEO 

Milica Ćosić 

Mentor: Dr Radmila Jančić Heinemann, van. prof. 


U ovom radu ispitivana je mogućnost primene elektrofilterskog pepela u kompozitnim materijalima sa 

termoplastičnom matricom. Prisustvo elektrofilterskog pepela poboljšava mehanička svojstva i modifikuje 

neka od fizičkih svojstava kao što su dimenziona stabilnost, toplotna stabilnost, otpornost na habanje, 

otpornost na starenja itd. Dodavanje odgovarajućeg vezujućeg agensa u značajnoj meri dolazi optimizacije 

mehaničkih svojstava kompozita. U okviru ovog rada ispitivan je uticaj procesa veštačkog starenja na 

mehanička svojstva kompozita polietilen- elektrfilterski pepeo. Izradu kompozita polietilen-elektrofilterski 

pepeo (granulacije od 0.020 do 0.050 mm) izvedena je metodom toplog presovanja sa različitim udelima 

pepela. Kao vezujući agens korišćen je komercijalni kompatibilizer FUSABOND, Du Pont. Kao polazne 

komponente korišćeni su: polietilen HIPLEX HHM 722, Petrohemija, Pančevo, i elektrofilterski pepeo 

Termoelektrane Nikola Tesla, Obrenovac, uz dodatak agenasa (Finawax-kao klizno sredstvo i Zn-stearat,kao 

toplotni stabilizator i klizno sredstvo). Potom je izveden proces ve tačkog starenja u UV komori sa lampom 

sa gornje strane, Spectroline ENF-240C sa intenzitetom svetlosti od 3 W/m² na talasnoj du˛ini 365 nm. Uz 

ponavaljanje ciklusa zračenja, vlaženja vodom i sušenja, za oko mesec dana simuliran je proces starenja koji 

bi stvarno iznosio 1 godinu i 5 meseci. Izvedeno je ispitivanje zatezanjem uzoraka pre i posle procesa 

starenja.Ovim ispitivanjem je utvrđeno da starenjem dolazi do promene zateznih karakteristika kompozinog 

materijala polietilen–elektrofilterski pepeo, ali ne značajno. Razlog ovakvom ponašanju može biti uticaj 

vezujućeg agensa kao i to da je ovaj period od jedne godine i 5 meseci kratak i da bi trebalo raditi starenje za 

duži vremenski period. Materijal posle starenja uglavnom pokazuje veću zateznu čvrstoću, ali manje 

jedinično izduženje. Na ovakvo ponašanje utiče prisustvo pepela. Povećanjem sadržaja pepela u kompozitu 

opada zatezna čvrstoća, a raste modul elastičnosti. 

Literatura: 

(1) "Polimerni materijali – nauka i inženjerstvo" , M. Plavšić, Naučna knjiga, Beograd, 1996. 

(2) "Osnovi kompozitnih materijala" , R. Aleksić, TMF, 2004. 

(3) "Polimerni materijali", B. Andričić, Zavod za organsku hemiju, Split, 2008. 

(4) "Fizičko-mehanička svojstva kompozitnog materijala polietilen-elektrofilterski pepero", Diplomski rad, 

Ivana Arsenijević, TMF, Beograd, 2011. 

(5) “Effect of microstructure of particle reinforced composites on the damage evolution: probabilistic and 

numerical analysis” , L. Mishnaevsky Jr., K. Derrien D. Baptiste, IMWF, University of Stuttgart, 

Pfaffenwaldring 32, 70569 Stuttgart, Germany, Institute of Mechanics, Technical University of 

Darmstadt, Germany, LM3, Ecole Nationale Superieure dArts et Metiers (ENSAM), 151, Blv. de 

lHo^pital, Paris, France, 2004. 

(6) "Filler comprising fly ash for use in polymer composites" , Razmond T. Hemmings, Kennesaw, GA 

(US); Russell L. Hill, San Antonio, TX (US); Bruce J. Cornelius, Waterdown (CA), Boral Material 

Technologies, Inc., San Antonio, TX (US) 

(7) "Effect of Particle Size and Concentration of Flyash on Proporties of Polyester Thermoplastic Elastomer 

Composites" M.S. Sreekanth, V.A. Bambole, S.T. Mhaske, P.A. Mahanwar, Department Plymer 

Engineering and Technology, Department of Applied Physics, Institute of Chemical Technology, 

Matunga, Mumbai, India 

(8) "Improvement of Fibre-Matrix-Adhesion of Natural Fibres by Chemical Treatment", Stefan Reich, 

Ahmed ElSabbagh, Leif Steuernagel, Macromolecular Symposia, Special Issue: Structure and Properties 

of Cellulose, January 2008 

53 -


Organizator: 




(9) "Prediction of the aging of polymer materials" E.V. Bystritskaya, A.L. Pomerantsev, O.Ye. Rodionova, 

Polycert, Institute of Chemical Physics RAS, 4 Kosygin St., 117977 Moscow, Russia 

(10) "Effect of Accelerated Ageing Conditions on the Process of Dyneema Polyethylene Composites" 

Marzena Fejdys, Marcin Landwijt, Marcin H. Struszyk, Institute of Security Technologies MORATEX, 

Poland 

54 -


Organizator: 




MATERIJALI 

FUNKCIONALNI NANOKOMPOZITI NA BAZI PMMA: OPTIČKA I MEHANIČKA SVOJSTVA 

Nevena Jović 

Mentor: dr Radoslav Aleksić, red. prof. 


Optička vlakna sa modifikovanom prevlakom na bazi polimer – magnetni prah mogu se koristiti kao 

senzorski elementi zatim kao elementi magnetometara na bazi optičkih vlakana ili kompozitna prevlaka sa 

magnetnim medijumom može da posluži za lociranje samog vlakna. Komercijalno multimodno optičko 

vlakno je prevučeno kompozitnom magnetnom prevlakom u cilju izrade senzorskog elementa za detekciju 

magnetnog polja,. Kompozitna prevlaka je formirana disperzijom praha permanentnog magneta Nd-Fe-B u 

rastvoru poli (etilen-ko-vinil) acetata u toluenu. Ispitivan je uticaj spoljašnjeg magnetnog polja na promenu 

intenziteta svetlosnog signala koji je propušten kroz optičko vlakno. Sa porastom udela magnetnog paraha u 

kompozitnoj prevlaci povećava se i osetljivost senzorskog elementa na uticaj spoljsšnjeg magnetnog polja. 

Literatura: 

(1) A.M. Behl, M.Y. Razzaq and A. Lendlein: Adv. Mater., 2010, vol. 22, pp. 3388–3410 

(2) B.J.M. Cuevas, J. Alonso, L. German, M. Iturrondobeitia, J.M. Laza, J.L. Vilas and L.M. Leon: Smart 

Mater. Struct., 2009, vol. 18, pp. 075003 

(3) C.J.W. Sohn, S.B. Choi1 and Chul-Hee Lee: Smart Mater. Struct. 2009, vol. 18, pp. 074004 

(4) B. Gholamzadeh, H. Nabovati: World Academy of Science, Engineering and Technology, 2008, vol. 42, 

pp. 297-307 

55 -


Organizator: 




MATERIJALI 

FUNKCIONALNI NANOKOMPOZITI NA BAZI PMMA: optička i mehanička svojstva 

Stefanija Ranković 

Mentor: dr Vesna Radojević, van. prof. 


U ovom radu prikazani su rezultati više studija vezanih za dobijanje funkcionalnih kompozitnih materijala sa 

polimernom matricom i ispitivanje njihovih optičkih i mehaničkih svojstava. 

Kao materijal za matricu korišćen je termoplastični amorfni polimer poli(metil metarilat), (PMMA). 

Kompoziti su procesitrani umešavanjem u matricu Y 2 O 3 (Eu 3+ ) i Bi 12 SiO 20 prahova u različitim masenim 

udelima. Izvršena je karakterizacija polaznih komponenata i nastalih kompozita. 

Mehanička i termijska svojstva kompozita su poboljšana u odnosu na čist PMMA dok su optička svojstva 

luminiscentnih prahova ostala očuvana. Intenzitet emisionih spektara kao i indeks refrakcije kompozita raste 

sa sadržajem luminiscentnih nanoprahova. 

Literatura: 

(1) Wang Z L, Kang Z C. Functional and Smart Materials Structural Evolution and Structure Analysis, 1st 

ed. Plenum Press, New York, 1998. 

(2) Paul D R, Robeson L M. Polymer nanotechnology: Nanocomposites. Polymer, 2008, 49:3187. 

(3) Tjong S C. Structural and mechanical properties of polymer nanocomposites. Mater. Sci. Eng. R, 2006, 

53: 73. 

(4) Anh T K, Benalloul P, Barthou C, Giang L K, Vu N, Le Quoc Minh. Luminescence, energy transfer, 

and upconversion mechanisms of Y 2 O 3 nanomaterials doped with Eu 3+ , Tb 3+ , Tm 3+ , Er 3+ , and Yb 3+ 

Ions. J. Nanomaterials, 2007, 1. 

(5) K. P. Matabola, A. R. de Vries, A. S. Luyt, R. Kumar, Express Polymer Letters Vol.5, No.7 (2011) 635– 

642 

56 -


Organizator: 




MATERIJALI 

ISPITIVANJE TEKSTURALNIH KARAKTERISTIKA MATERIJALA NA BAZI Zn-Al 

SLOJEVITIH HIDROKSIDA NISKOTEMPERATURNOM ADSORPCIJOM AZOTA 

Stanislava Mlinar 

Mentori: dr Radmila Marinković-Nedučin i dr Tatjana Vulić 


Ispitivani su materijali na bazi Zn-Al slojevitih hidroksida koji svoju primenu nalaze kao fotokatalitički 

aktivni katalizatori ili nosači katalizatora (1,2). Tokom sinteze Zn-Al slojevitih hidroksida, a posebno nakon 

termičkog tretmana, nastaje faza cink-oksida ZnO, koja je fotokatalitički aktivna (3). Od teksturalnh 

karakteristika fotokatalizatora zavise performanse katalizatora, te je izvršena karakterizacija Zn-Al slojevitih 

hidroksida nakon sinteze i termičkog tretmana na 100 o C tokom 24h, kao i nakon dodatnog tretmana - 

kalcinacije na 500 o C tokom 5h. Na povišenim temperaturama dolazi do termičke razgradnje i prelaska Zn-Al 

slojevitih hidroksida u mešovite Zn-Al okside. Za teksturalnu analizu korišćena je metoda niskotemperaturne 

(-196°C) adsorpcije azota, uređaj Micromeritics ASAP2000. Specifična površina je određena primenom BET 

metode, a raspodela pora po prečnicima primenom desorpcione grane izoterme i BJH metode. Oblik pora je 

utvrđen primenom UIPAC klasifikacije izotermi i histerezisnih petlji. Ustanovljeno je da adsorpciona 

izoterma sušenog uzorka odgovara tipu IV, a histerezisna petlja tipu H3 karakterističnim za mezoporozne 

materijale sa pločastim agregatima i neuniformnim porama tipa proreza, kao što su gline. Oblik izoterme kod 

kalcinisanog uzorka takođe odgovara tipu IV, međutim histerezisna petlja ukazuje na kombinaciju H3 i H4 

tipa koji je karakterističan za uske pore. Utvrđeno je da vrednost specifične površine raste nakon termičkog 

tretmana zbog razvijanja mezopora malih prečnika (~3,2 nm) usled obrazovanja „ventilacionih“ kanala, koje 

formiraju isparljive supstance (voda i CO 2 ) nastale termičkom razgradnjom slojevitih hidroksida, što je 

potvrdila i analiza raspodele pora po prečnicima. 

Literatura: 

(1) Seftel, E.M., Popovici, E., Mertens, M., De Witte, K., Van Tendeloo, G., Cool, P., and Vansant, E.F.: 

Zn–Al layered double hydroxides: Synthesis, characterization and photocatalytic application, Micropor. 

Mesopor. Mat. 113 (2008) 296–304. 

(2) Parida, K.M., Baliarsingh, N., Sairam Patra, B., and Das J.: Copperphthalocyanine immobilized Zn/Al 

LDH as photocatalyst under solar radiation for decolorization of methylene blue, J. Mol. Catal. A-Chem. 

267 (2007) 202–208. 

(3) Hadnadjev-Kostic M., Vulic T., Ranogajec J., Marinkovic-Neducin R., and Radosavljevic-Mihajlovic 

A.: Thermal and photocatalytic behaviour of Ti/LDH nanocomposites, J. Therm. Anal. Calorim. (2012) 

DOI 10.1007/s10973-012-2226-5 

57 -


Organizator: 




MATERIJALI 

STRUKTURIRANJE POLIMERNIH KOMPOZITA NA OSNOVU POLIMETILMETAKRILATA I 

SILICIUM (II) DIOKSIDA (PMMA/SiO 2 ) NANOČESTICA U STOMATOLOŠKIM PRIMENAMA 

Jovana Stanojev 

Mentor: dr Branka Pilić 


Polimetilmetakrilat je kao biokompatibilan materijal veoma zastupljen u stomatološkim primenama i 

uglavnom se koristi za izradu zubnih proteza kada se već gotov prah PMMA meša u određenom odnosu sa 

metilmetakrilat monomerom (MMA) koji je u tečnoj fazi. Na taj način se vrši naknadna polimerizacija 

PMMA i dobija se tzv. akrilno testo koje je moguće oblikovati direktno u vilici pacijenta. Međutim, 

nedostatak ovog materijala je njegova sklonost ka lomu. Jedan od pogodnih načina poboljšanja mehaničkih 

svojstava polimera je dodatak SiO 2 nanočestica. 

Cilj ovog rada je bio poboljšanje mehaničkih svojstva polimetilmetakrilata (PMMA) dodatkom malih udela 

SiO 2 nanočestica za primene u stomatologiji. 

Za izaradu nanokompozita korišćena je standardna metoda polimerizacije u masi. SiO 2 nanočestice su 

prethodno dispergovane u MMA monomeru pomoću magnetne mešalice i ultrazvuka. Pripremljeno je šest 

različitih uzoraka PMMA/SiO 2 nanokompozita sa masenim udelima SiO 2 od 0.05, 0.1, 0.2, 0.5, 1 i 2 masenih 

%. Ispitivana je mikrotvrdoća i žilavost loma svakog uzorka nanokompozita, a vrednosti su upoređene sa 

čistim PMMA. Termička svojstva su ispitana primenom diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DSC). 

Takodje je urađena analiza pomoću skenirajuće elektronske mikroskopije (SEM). 

Pronađeno je da su najveće vednosti za mikrotvrdoću i žilavost loma dobijene pri najmanjim udelima 

nanočestica. Do pomeranja Tg vrednosti dolazi pri većm udelima nanočestica, dok niži procenti SiO 2 , na 

utiču na njegovo pomeranje. SEM snimci ukazuju da postoji znatna aglomeracija čestica pri većim udelima 

nanočestica. 

Literatura: 

(1) Balos, S.: The influence of microwave irradiation on mechanical properties of PMMA biopolymer, MSc 

thesis, University of Novi Sad, (2009). 

(2) Jerolimov. V.: Osnove stomatoloških materijala, Sveučilište u Zagrebu, Zagreb, (2005). 

(3) Balos, S., Balos, T., Sidjanin, L., Markovic, D., Pilic, B., and Pavlicevic J.: Study of PMMA Biopolymer 

Properties Treated by Microwave Energy. Mater.Plast. 48, (2011) 127-131. 

(4) Balos, S., Balos, T., Sidjanin, L., Markovic, D., Pilic, B., Pavlicevic, J.: Frexural and impact Strength of 

Microwave Treated Autopolymerized Poly (Methyl-Methacrylate). Mater. Plast. 46, (2009) 261-265. 

58 -


Organizator: 




ISPITIVANJE MOGUĆNOSTI IMOBILIZACIJE ELEKTROPEĆNE PRAŠINE U 

GEOPOLIMERE NA BAZI LEBDEĆEG PEPELA 

Jasmina Krivokapić 

Mentor: doc. dr Irena Nikolić 

Univerzitet u Podgorici, Metalurško-tehnološki fakultet Podgorica 

MATERIJALI 

Prašina elektrolučnih peći nastaje pri proizvodnji običnih ili specijalnih čelika u elektrolučnim pećima i 

sakuplja se u sistemu za otprašivanje. Količina izdvojene prasine pri direktnom izdvajanju se kreće od 15-25 

kg/t proizvedenog čelika [1]. Sastav prašine najvise zavisi od sastava ulazne šarze. Pored Fe, koga ima 

najviše, prašina sadrži nezanemarljive količine teških metala, posebno Zn, pa je stoga, shodno zakonskoj 

regulativi Crne Gore iz oblasti zaštite životne sredine, klasifikovana kao opasan otpad. 

Recikliranje elektropećne prašine podrazumijeva njeno vraćanje u peć kao i piro i hidro metalurške postupke 

recikliranja metala iz elektropećne prašine. U poslednje vrijeme se posebna pažnja posvećuje ispitivanju 

mogućnosti imobilizacije elektropećne pršine u cementne materijale pri čemu se inkorporacija prašine vrši 

hemijskim vezivanjem ili fizičkom inkapsulacijom. Na ovaj način se toksičan materijal prevodi u ekološki 

bezbjedan i koristan materijal [2]. 

Danas se u svijetu posebna pažnja posvećuje imobilizaciji elektropećne prašine metodom geopolimerizacije. 

Geopolimerizacija predstavlja reakciju čvrstih alumosilikatnih materijala, (prirodnih ili otpadnih) sa alkalnim 

rastvorom, pri čemu nastaju ekološki prihvatljivi neorganski polimeri – geopolimeri, koji se odlikuju dobrim 

mehaničkim osobinama, [3]. 

U ovom radu ispitivana je mogućnost imobilizacije elektropećne prašine u geopolimere na bazi lebdećeg 

pepela. Rezultati su pokazali da je geopolimerizacija pepela, uz dodatak elektropećne prašine, moguća, ali da 

se dobija niža pritisna čvrstoća u poređenju sa pritisnom čvrstoćom geopolimera na bazi pepela. Odnos Č/T 

se mijenjao u granicama od 0.75-1.25. Alkalni rastvori su dobijeni miješanjem komercijalnog natrijumovog 

vodenog stakla i koncentrovanog rastvora NaOH( 7, 10 i 13 mol/dm 3 ) u odnosu Na-vodeno staklo/ NaOH 1, 

1.5 i 2.. Rezultati su pokazali da se pritisna čvrstoća povećava sa povećanjem odnosa Č/T. Povećanje 

koncentracije NaOH sa 7 na 10 mol/dm 3 dovodi do povećanja pritisne čvrstoće, dok pri koncentraciji NaOH 

od 13 mol/dm 3 dolazi do smanjenja pritisne čvrstoće. Povečanje odnosa Na-vodeno staklo/NaOH sa 1 na 1.5 

takođe povećava pritisnu čvrtoću, dok se daljim povećanjem ovog odnosa pritisna čvrstoća smanjuje. 

Literatura: 

(1) C. Zizi Rizescu et al.Heavy metals dust from electric arc furnace, 2011 International Conference on 

Biomedical Engineering and Technology IPCBEE vol.11 (2011) © (2011) IACSIT Press, Singapore, 

137-141], 

(2) C. Ferna´ndez Pereira, Waste stabilization/solidification of an electric arc furnace dust using fly ashbased 

geopolymers, Fuel 88 (2009) 1185–1193, 

(3) D. Khale, R. Chaudhary, Mechanism of geopolymerization and factors influencing its development: a 

review, J Mater Sci. (2007) 42:729–746, 

59 -


Organizator: 




MATERIJALI 

TERMODINAMIČKA ANALIZA GLAVNIH REAKCIJA U PIROMETALURŠKOM PROCESU 

EKSTRAKCIJE MAGNEZIJUMA 

Nikola Kostić 

Mentori: Dragan Manasijević, Dragana Živković 

Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakulet Bor 

Pirometalurški proces ekstrakcije magnezijuma se zasniva na redukciji magnezijum-oksida u obliku 

kalcinisanog dolomita silicijumom (1,2). Ovaj postupak predstavlja osnovu Pidgeon i Magnetherm 

industrijskih procesa za proizvodnju magnezijuma (3). 

U ovom radu je izvršena termodinamička analiza tri glavne reakcije na kojima je baziran pirometalurški 

proces ekstrakcije magnezijuma. 

Prva analizirana reakcija je reakcija kalcinacije dolomita: 

CaMg(CO 3 ) 2 = CaO + MgO + 2CO 2 

Druga reakcija je proizvodnja fero-silicijum legure: 

Fe 2 O 3 + 4SiO 2 + 11C = 2(Fe)Si 2 + 11CO 

Treća, glavna reakcija, predstavlja redukciju magnezijum-oksida silicijumom u obliku fero-silcijum legure: 

2MgO + 2CaO + (Fe)Si = 2Mg(g) + Ca 2 SiO 4 (s) + Fe 

Termodinamička analiza obuhvata proračune standardne entalpije, entropije i Gibbs-ove energije navedenih 

reakcija u širokom opsegu temperatura. Takodje, izvršen je proračun dijagrama ravnotežnih sastava u 

zavisnosti od temperature za ispitivane reakcije. 

Rezultati prezentovani u ovom radu predstavljaju doprinos boljem razumevanju samog pirometalurškog 

procesa dobijanja magnezijuma i mogu poslužiti kao osnov za njegovo dalje unapredjenje. 

Literatura: 

(1) Toguri, J. M.; Pidgeon, L. M. High-temperature studies of metallurgical processes. Part I. The thermal 

reduction of magnesium oxide with silicon. Can. J. Chem. 1962, 39, 540-547. 

(2) Li, H.; Xie, S. Research on development of dolomitesferrosilicon thermal reduction process of 

magnesium production. J. Rare Earths 2005, 23, 606-610. 

(3) Winand, R.; Van Gysel, M.; Fontana, A.; Segers, L.; Carlier, J. C. Production of magnesium by vacuum 

carbothermic reduction of calcined dolomite. Trans. Inst. Min. Metall., Sect. C: Miner. Process. Extract. 

Metall. 1990, 99, C105-C112. 

60 -


Organizator: 




KARAKTERIZACIJA LEGURA TROJNOG Ni–Pb–Sb SISTEMA 

Stefan Ristović 

Mentor: prof. Dr Duško Minić 

Univerzitet u Beogradu, Fakultet tehničkih nauka Kosovska Mitrovica 

Ovaj trojni Ni-Pb-Sb sistem ima veliku primenu u industriji. Za kompletno definisanje osobina ternarnog 

Ni–Pb–Sb sistema izvedena su ispitivanja mikrostrukture, tvrdoće po Brinelu i električne provodljivosti 

legura datog sistema. Ispitano je nekoliko legura u okviriu trojnog Ni–Pb–Sb sistema. 

Primenom skenirajuće elektronske mikroskopije (SEM) sa energo disperzivnim spektrometrom (EDS) kao i 

optičke mikroskopije određene su mikrostrukture legura na sobnim uslovima. Primenom CALPHAD 

metode izvršen je proračun izotermalnog preseka na 250C. 

Literatura: 

(1) A.T. Dinsdale, A. Kroupa, J. Vizdal, J. Vrestal, A. Watson, A. Zemanova, COST 531 Database for 

Lead-free Solders, Ver. 3.0, 2008, Unpublished Research. 

(2) Version 4.4 SGTE Unary Database. 

(3) D.Minić, D.Manasijević, V. Ćosovic, A. Todorović, I. Dervišević, D. Živković, J. Dokić, 

Experimental investigation and thermodynamic prediction of the Ni–Pb–Sb phase diagram, CALPHAD: 

Computer Coupling of Phase Diagrams and Thermochemistry 35 (2011) 308–313. 

(4) C.P. Wang, X.J. Liu, I. Ohnuma, R. Kainuma, K. Ihida, CALPHAD 24 (2) (2000) 149. 

(5) A.T. Dinsdale, A. Kroupa, J. Vizdal, J. Vrestal, A. Watson, A. Zemanova, COST action 531–atlas 

of lead free soldering, Volume 1, COST Office, Brussels, Belgium, 2008. 

(6) M. Kolarević, M. Rajović and M. Bjelić, *"14 OKTOBAR"* 22-23 ( 3-4) (2005) 113-122. 

61 -

TEKSTILNO INŽENJERSTVO


Organizator: 




TEKSTILNO INŽENJERSTVO 

DOBIJANJE I SVOJSTVA TEKSTURIRANOG POLIESTARSKOG FILAMENTA 

Ljiljana Pilipović 

Mentor: Doc. dr Svjetlana Janjić 


Teksturiranje je tehnološki postupak kojim se na termoplastičnim sintetičkim filamentima vrši trajna 

promjena oblika. Teksturirne niti imaju “tekstilniji” opip, veću mekoću, voluminoznost, bolje zadržavanje 

toplote, bolju istezljivost, elastičnost i stabilnost oblika u odnosu na glatki filament. Pored toga, postupak 

dobijanja teksturiranih pređa je daleko kraći i ekonomičniji u odnosu na klasično predenje. 

Za ispitivanje je korišten djelimično istegnuti glatki poliestarski filament POY (Partially Oriented Yarn), koji 

je teksturiran postupkom simultanog isteznog teksturiranja lažnim upredanjem. U radu su proučavane 

promjene fizičko-mehaničkih svojstava (finoće, prekidne jačine, prekidnog izduženja i elastičnih svojstava) 

glatke i teksturirane poliestarske (PES) pređe. 

Teksturiranje izaziva promjene u strukturi a time i svojstvima ispitivanog filamenta. Osnovna karakteristika 

makrostrukture teksturiranog filamenta su kovrdže, koje povećavaju elastičnost i voluminoznost ove pređe. 

Literatura: 

(1) Pesche, W.: International Fiber Journal, February (1996) 34-42. 

(2) Gries, Th.: Chemical Fibers International, 48 (1998) 490-494. 

(3) Bukošek, V., Elesini-Stankoić, U.: Nauk o vlaknih, Ljubljana, 1993. 

(4) JUS F.S2.512:1977, Provjeravanje kvaliteta filament pređe 

(5) Nettelnstroth, K.: Melliand Textilberichte, 3 (1982) 121-215. 

63 -


Organizator: 




PRIMENA INDISKE NOŠNJE U SAVREMENOM ODEVANJU 

Irena Dabić 

Mentor: prof.dr Vladimir Stanković 



Ni u starom dobu nije bilo dovoljno samo se obući. Praktičnu funkciju odeće, kao najvažniju, pratila je i 

potreba za estetskim. Ali istorija odevanja i ukrašavanja tela govori i o tome da je ono što su ljudi nosili, po 

pravilu bilo u vezi sa društvenim kontekstom. S pojavom mode u novom veku, kada se usred ekonomskih, 

privrednih, društvenih, čak i geografskih promena, život ubrzava, poruke koje odeća prenosi bivaju sve 

brojnije. Iz nekog razloga, koji ni do dan danas nije sasvim razjašnjen, postaje jako važno biti moderan. 

U radu je izvršita analiza drevne Indije, način života njenih žitelja, njihovu kulturu, običaje i umetnosti, a 

zatim utvrditi njihov uticaj na savremenu primenjenu umetnost, odnosno odevanje. Cilj je odrediti uticaj 

indijske nosnje na savremeni kostim, inspiraciju i primenu u odevanju, kao i značaj sintetičkih vlakana za 

tekstilnu industriju. 

Literatura: 

(1) Pavle Vasić: Odelo i oružje, Univerzitet Umetnosti u Beogradu, Beograd 1974. 

(2) Jovan Stepanović, Božidar Antić, Projektovanje tkanina, Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet, 

Leskovac, Leskovac 2005. 

(3) http://www.fashion-era.com/ 

(4) http://www.wikipedija.org/ 

64 -


Organizator: 





UTICAJ ″Salvadora Dalija″ NA DIZAJN SAVREMENOG KOSTIMA 

Marija Kodrić 

Mentor: prof.dr Vladimir Stanković 


Svaka generacija ima svoju kulturu, svaki grad, svaka zemlja i svako vreme imaju svoj duh. Duh grada, duh 

vremena moguće je videti kroz mnoge aspekte života, jedan od njih svakako je moda. Kolekcija se sastoji iz 

više modela haljina, koje su nastale kao inspiracija jednog od najznačajnijeg umetnika 20.veka “Salvadora 

Dalija”. Haljine su asimetricne, sa raznim su naborima, neke su ukrašene draperima, raznim cirkonima, 

perlicama, kristalima … 

Naučni rad se sasoji iz teorijskog i eksperimentalnog dela. U teorijskom delu se govori o životu i radu 

Salvadora Dalija, njegov uticaj na umetnost, modu, njegov rad i način života 

U eksperimentalnom delu je prikazan savremeni kostim koji je nastao inspiriacijom pomenutog umetnika. 

Zatim sledi prikaz projektovanja tekstilnog materijala koji je korišćen za izradu određenog broja haljina u 

kolekciji. 

Literatura: 

(1) Pavle Vasić: Odelo i oružje, Univerzitet Umetnosti u Beogradu, Beograd 1974. 

(2) James Laver: Costume and Fashion a Concise History, Tamas & Hudson Ltd, London 2002. 

(3) Jovan Stepanović, Božidar Antić: Projektovanje tkanina, Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet, 

Leskovac, Leskovac 2005. 

(4) http://www.fashion-era.com/ 

(5) http://www.costumes.org/ 

(6) http://www.wikipedija.org/ 

65 -


Organizator: 





KOMPOZITI NA BAZI VUNE ZA TOPLOTNU I ZVUČNU IZOLACIJU 

Ljiljana Pilipović 

Mentor: prof.dr Mihailo Ristić 


Vuna je plemenito prirodno vlakno koje koje se koristi za proizvodnju odjeće, kućnog tekstila, a u zadnje 

vrijeme i za izradu tehničkog tekstila i kompozitnih materijala za izolaciju. 

Za ispitivanje tolotne i zvučne izolacije kompozita na bazi vune urađeni su kompozitni materijali vune sa 

polipropilenskim i bikomponentnim poliesterskim vlaknima debljine od 1 do 10 cm. 

Određene su karakteristike ovih kompozita koje definišu izolaciona svojstva i određena optimalna 

kompozitna kombinacija za izolacione materijale. 

(1) M. Ristić: ″Vlakna-Struktura Svojstva Tehnologija″, Univerzitet u Banjoj Luci, Tehnološki fakultet, 

Banja Luka, 2000. 

(2) S. Putić: ″Mehanička svojstva polimernih kompozitnih materijala″, Univerzitet u Beogradu, Tehnološkometalurški 

fakultet, Beograd, 2006. 

(3) M. Cvetovska: ″Adhezioni spojevi kod kompozitnih materijala ojačanih vlakana″, Jugoslovenski stručni 

časopis proizvođača hemijskih vlakana 28 4/1988, str.20-26, Viskoza-razvoj, Loznica. 

66 -

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE


Organizator: 




ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE 

ODREĐIVANJE SADRŽAJA IZOTOPA OLOVA U BILJNOM MATERIJALU 

Milena Obradović 

Mentor: Dr Mirjana Ristić, van. prof. 


Olovo, koje u životnu sredinu dospeva iz prirodnih i antropogenih izvora, je predmet ispitivanja velikog 

broja radova, zbog njegove postojanosti i tendencije da se akumulira u živim organizmima. 

Poznavanje izotopskog sastava se može primeniti za karakterisanje izvora kontaminacije olovom 

(prirodni/antropogeni) u raznim delovima životne sredine. 

U okviru ovog rada određivan je izotopski sastav olova u uzorcima listova platana, kestena, breze i lipe, koji 

su uzorkovani u julu 2009. godine na četiri lokacije u Beogradu. Uzorci su podeljeni u dve grupe i 

pripremani su na različite načine: jedna grupa uzoraka je ispirana bidestilovanom vodom dva puta pre 

digestije; druga grupa je podvrgnuta digestiji bez ikakvog predtretmana. Analiza rastvora dobijenih 

mikrotalasnom digestijom je vršena masenom spektroskopijom sa indukovano spregnutom plazmom (ICP- 

MS). 

Na osnovu dobijenih rezultata određeno je poreklo olova u ispitivanim uzorcima i kako se menja izotopski 

sastav usled ispiranja listova pre digestije. 

Literatura: 

(1) D. Veselinović, I. Gržetić, Š. Đarmati, D. Marković, Fizičkohemijski osnovi zaštite životne sredine – 

Stanja i procesi u životnoj sredini, Fakultet za fizičku hemiju, Beograd, 1995. 

(2) Katarina M. Šućur, Magistarska teza, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 2011. 

(3) K. M. Šućur, M. P. Aničić, M. N. Tomašević, D. Z. Antanasijević, A. A. Perić-Grujuć i M. Đ. Ristić, 

Journal of the Serbian Chemical Society 75 (10) 1453-1461 (2010) 

(4) Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik RS broj 135/04) 

(5) Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik RS broj 36/09) 

(6) Zakon o zaštiti vazduha (Službeni glasnik R. Srbije, br. 36/09) 

(7) Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih 

mesta i evidenciji podataka (Službeni glasnik RS, br. 54/92, 30/99, 19/2006) 

(8) F.E. Clements, Publ. No. 290, Carnegie Inst. Wash., 1920. (strana 388) 

(9) J. Mišović, T. Ast, instumentalne metode hemijske analize, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 

1989. 

(10) M. Tomašević, M. Aničić, Lj. Jovanović, A. Perić-Grujić, M. Ristić, Ecological Indicators 11, 1689– 

1695 (2011) 

(11) Maria Teresa de la Cruz, Francisco Laborda, Maria Soledad Callen, Jose Manuel Lopez, Journal of 

Enviromental Monitoring, 11, 2052-2057 (2009) 

(12) Gavin J. Patrick, John G. Farmer, Science of the Total Environment, 362, 278-291(2006) 

(13) Ashley T. Townsend, Zongshou Yu, Peter McGoldrick i James A. Hutton, Journal of Analytical 

Atomic Spectrometry, 13, 809-813 (1998) 

68 -


Organizator: 





SMANJENJE EMISIJE OKSIDA AZOTA MODIFIKACIJOM PROCESA SAGOREVANJA 

Nataša Milićević 

Mentor: Dr. Snežana Grujić,docent 


Oksidi azota koji dospevaju u atmosferu kao posledica raznih ljudskih aktivnosti nastaju uglavnom u 

procesima sagorevanja. U realnim procesima sagorevanja veliki broj parametara utiče na sastav proizvoda 

sagorevanja, npr. izbor goriva, koeficijent viška vazduha, način organizovanja gorive smeše itd. Efikasna 

borba za smanjenje emisije oksida azota iz različitih uređaja za sagorevanje zahteva poznavanje mehanizma i 

kinetike njihovog nastajanja. 

U okviru ovog završnog rada biće prikazani mehanizmi nastajanja oksida azota u procesima sagorevanja i 

dat pregled metoda za smanjenje njihove emisije. U radu će biti prikazan uticaj viška vazduha, viška goriva, 

temperature sagorevanja i vremena zadržavanja proizvoda sagorevanja u zoni visokih temperatura na 

nastanak oksida azota. Na osnovu dobijenih podataka biće razmatrane mogućnosti modifikacije procesa 

sagorevanja koji vode smanjenju stvaranja oksida azota. 

Literatura: 

(6) Keller,J.O., Bramlette,T.T, Barr,P.K., Alvarez,J.A.,:NO x and CO emissions from pulse combustor 

operating in a lean premixed mode,combustion and flame, 99 (1994) 460-466 

(7) Kristensen,P.G., Glarborg,P., Johansen,K.,: Nitrogen chemistry during burnout in fuel-staged 

combustion, combustion and flame, 107 (1996) 211-222 

(8) Kapteijn,F., Rodriguez-Mirasol,J., Moulijn,J.A., : Heterogeneous catalytic decomposition of nitrous 

oxide, 9 (1996) 25-64 

(9) Gustafsson,L., Glarborg,P., Lekkner,B.,: Modelling of chemical reactions in afterburning for reduction 

of N 2 O,106 (1996) 345-358 

(10) Alzueta,M.U., Rojel,H., Glarborg,P., Johansen,K.,: Laboratory study of the CO/NH 3 /NO/O 2 

system,implication for hybrid reburn/sncr strategies, energy and fules, 11 (1996) 716-723 

69 -


Organizator: 





ISPITIVANJE MOGUĆNOSTI UKLANJANJA TEKSTILNE BOJE IZ OTPADNE VODE 

EKSTRAKCIJOM U VODENOM DVOFAZNOM SISTEMU 

Branislav Belošev 

Mentor: dr Mirjana Antov 


Razvoj industrije sa sobom je doneo i neizbežnu upotrebu različitih hemikalija koje mogu imati štetan uticaj 

na životnu sredinu. U njih spadaju i sintetičke boje koje se koriste u tekstilnoj, papirnoj, kozmetičkoj, 

prehrambenoj i drugim granama industrije. Samo prošle godine svetska proizvodnja približno 10 hiljada 

različitih sintetičkih boja je iznosila preko 0,7 miliona tona (1). Otpadni tokovi iz industrija koje koriste 

sintetičke boje sadrže velike koncentracije organskih jedinjenja i karakteriše ih jaka obojenost i velike 

vrednosti za hemijsku potrošnju kiseonika i ukupnan organski ugljenik. Kao takvi, oni predstavljaju značajan 

izvor zagađenja životne stedine. 

U ovom radu je ispitana mogućnost uklanjanja tekstilne kisele azo boje, Acid blue 9, ekstrakcijom u vodenim 

dvofaznim sistemima. Vodeni dvofazni sistemi se mogu formirati kao rezultat mešanja rastvora dva, 

međusobno nekompatibilna, polimera ili polimera i soli, i predstavljaju medijum za ekonomski isplativu i 

ekološki bezbednu ekstrakciju (2). Ispitana je raspodela boje u vodenim dvofaznim sistemima sastavljenim 

od poletilenglikola molekulskih masa 1500, 6000 i 10000 g/mol i nekoliko soli - amonijum-sulfata, natrijumsulfata 

i natrijum-citrata. Na osnovu dobijenih vrednosti koeficijenata raspodele i faktora koncentrisanja boje 

u gornjoj fazi, kao najbolji sistemi su izabrani oni sastavljeni od polietilenglikola 1500 i natrijum-citrata, 

odnosno polietilenglikola 6000 i natrijum-citrata. U cilju maksimalnog uklanjanja tekstilne boje iz otpadne 

vode i njenog eventualnog ponovljenog korišćenja, u odabranim sistemima je ispitan uticaj dužine veznih 

linija i odnosa zapremina faza. 

Literatura: 

(1) Saharan B.S., and Ranga P.: Optimization of cultural conditions for decolorization of the textile azo dyes 

by Bacillus subtilis SPR 42 under submerged fermentation. International Journal of Advanced 

Biotechnology and Research 2 (2011) 148-153. 

(2) Antov, M.: Vodeni dvofazni sistemi – principi raspodele i primena, Univerzitet u Novom Sadu, 

Tehnološki fakultet (2006). 

70 -


Organizator: 





UTICAJ SADRŽAJA FITINSKE KISELINE NA KOAGULACIONU AKTIVNOST EKSTRAKTA 

PASULJA 

Jelena Martinov 

Mentor: Dr Marina Šćiban 


Postupak koagulacije/flokulacije predstavlja jedan od standardnih koraka u tretmanu vode i otpadnih voda. U 

tu svrhu se najčešće koriste hemikalije kao što su soli aluminijuma i gvožđa i sintentski organski 

polielektroliti. Dokazan je štetni uticaj ovih koagulanata/flokulanata na zdravlje ljudi i životinja i utvrđena je 

potencijalna veza između ostataka soli aluminijuma i pojave Alchajmerove bolesti (1). Poslednjih godina se 

vrše intenzivna istraživanja koagulanata/flokulanata dobijenih iz prirodnih izvora u cilju zamene hemijskih 

koagulanata/flokulanata. Potvrđeno je da ekstrakti različitih Leguminoza (2) i različitih sorti pasulja (3) 

pokazuju dobru koagulacionu aktivnost. S obzirom na to da pasulj u sebi sadrži i fitinsku kiselinu, cilj ovog 

rada je bio da se ispita uticaj sadržaja fitinske kiseline na koagulacionu aktivnost ekstrakta pasulja. Ekstrakt 

pasulja je pripremljen tako što je 10 g/l sitnije frakcije (


Organizator: 




RUDNIČKE KISELE VODE 

Mirjana Nikolić 

Mentor: dr Mile Dimitrijević 



Rudničke vode su vode koje potiču iz rudnika sa jamskom eksploatacijom i njihovo poreklo je od 

površinskih ili podzemnih voda ili iz površinskog kopa i one su poreklom iz površinskih ili atmosferskih 

voda. 

Zagađenje prouzrokovano rudničkim vodama nastaje kada rudničke stene koje u sebi sadrže sulfidne 

minerale, izložene uticaju vazduha reaguju sa kiseonikom i proizvode sumpornu kiselinu, koja, opet, izaziva 

isceđivanje teških metala iz stene. Nastala kiselina i rastvoreni teški metali bivaju nošeni padavinama i 

površinskim oticanjima sa lokaliteta rudnika u obližnje potoke, reke, jezera i izvorišta podzemne vode. 

Tehnološki procesi eksploatacije i prerade rude bakra u rudniku bakra Bor praćeni su izdvajanjem otpadnih 

voda. 

Literatura: 

(1) Internet (http: // www. rgf. bg. ac. rs) 

(2) Internet (http: // www. coor. ba) 

(3) Internet (http: // www. rgf. rs) 

(4) K.J. Edwards, B. Hu, R.J. Hamers, J.F. Banfield, A new look at microbial leaching patterns on sulfide 

minerals, FEMS Microbiology Ecology, 34 (2001) 197-206. 

(5) G.D. Bogdanović, M.M. Antonijević, Ponašanje i oksidacija halkopirita u vodenoj sredini, Univerzitet u 

Beogradu, Tehnički fakultet u Boru, Bor, 2011. 

(6) G.S. Hansford, T. Vargas, Chemical and electrochemical basis of bioleaching processes, 

Hydrometallurgy, 59 (2001) 135–145. 

(7) S. R. Jennings, D. R. Neuman, P. S. Blicker, Acid Mine Drainage and Effects on Fish Health and 

Ecology, Reclamation Research Group, (2008) 7-17. 

(8) C. Ostello, Acid Mine Drainage: Innovative Treatment Technologies, National Network of 

Environmental Management Studies Fellow, (2003) 4-8. 

(9) S. McGinness, Treatment of Acid Mine Drainage, Science and Environment Section, House of commons 

library, 10 (1999) 21-22. 

(10) J. Fripp, P. F. Ziemkiewicz, H. Charkavorki, Acid Mine Drainage Treatment, National Mine Land 

Reclamation Center, 14 (2000) 1-3. 

(11) J. G. Skousen, A. Sexstone, P. F. Ziemkiewicz, Acid Mine Drainage Control and Treatment, 

American Society of Agronomy and American Society for Surface Mining and Reclamation, 21 (2000) 

4-21. 

72 -


Organizator: 




AKTIVNI TRETMAN RUDNIČKIH KISELIH VODA 

Ana Ristić 

Mentor: dr Mile Dimitrijević 



Aktivni tretman kiselih rudničkih voda se zasniva na konvencionalnim metodama, koje su poznate kao 

tehnologije za povećanje pH vrednosti ovih voda, odnosno stvaranja redoks uslova. 

Janger definiše aktivni tretman kao poboljšanje kvaliteta voda metodama koje zahtevaju utrošak energije i 

(bio) hemijskih reagenasa. Postoje različite metode koje se smatraju „aktivnim“, jedna od njih je metoda 

„ODAS“ (oxidation, dosing with alkali and sedimentation), što u prevodu znači oksidacija, doziranje sa 

alkalijama i taloženje odnosno sedimentacija. U druge aktivne tretmane spadaju: sulfidizacija, pH 

modifikacija (neutralizacija i precipitacija), elektrohemijske tehnologije, fizički procesi obrade, 

biosedimentacija, adsorbcija, jonska izmena, membranski procesi kao što su filtracija, reversna osmoza, 

pertrakcija i dr. Vode koje su odvojene iz tokova kiselih rudničkih voda, prvo se tretiraju, a potom ispuštaju 

u okolnu sredinu. 

Literatura: 

(1) Internet (http: // www. rgf. bg. ac. rs) 

(2) Internet (http: // www. coor. ba) 

(3) Internet (http: // www. rgf. rs) 

(4) Internet (http: // www. doiserbia. nb. rs) 

(5) K.J. Edwards, B. Hu, R.J. Hamers, J.F. Banfield, A new look at microbial leaching patterns on sulfide 

minerals, FEMS Microbiology Ecology, 34 (2001) 197-206. 

(6) G.D. Bogdanović, M.M. Antonijević, Ponašanje i oksidacija halkopirita u vodenoj sredini, Univerzitet u 

Beogradu, Tehnički fakultet u Boru, Bor, 2011. 

(7) G.S. Hansford, T. Vargas, Chemical and electrochemical basis of bioleaching processes, 

Hydrometallurgy, 59 (2001) 135–145. 

(8) S. R. Jennings, D. R. Neuman, P. S. Blicker, Acid Mine Drainage and Effects on Fish Health and 

Ecology, Reclamation Research Group, (2008) 7-17. 

(9) C. Ostello, Acid Mine Drainage: Innovative Treatment Technologies, National Network of 

Environmental Management Studies Fellow, (2003) 4-8. 

(10) S. McGinness, Treatment of Acid Mine Drainage, Science and Environment Section, House of 

commons library, 10 (1999) 21-22. 

(11) J. Fripp, P. F. Ziemkiewicz, H. Charkavorki, Acid Mine Drainage Treatment, National Mine Land 

Reclamation Center, 14 (2000) 1-3. 

(12) J. G. Skousen, A. Sexstone, P. F. Ziemkiewicz, Acid Mine Drainage Control and Treatment, 

American Society of Agronomy and American Society for Surface Mining and Reclamation, 21 (2000) 

4-21. 

73 -


Organizator: 





UPRAVLJAČKI ASPEKTI IMPLEMENTACIJE MEĐUNARODNOG STANDARDA 

UPRAVLJANJA OKOLINOM ISO 14001:2004 

Veliborka Stanišić 

Mentor: dr. Mitar Perušić, vanr. prof. 


U radu je analiziran upravljački aspekt u implementaciji međunarodnog standarda upravljanja okolinom ISO 

14001:2004. Naime, poznato je da implementacija ovog standarda ima sve elemente projektnog pristupa u 

kojem je odgovornost rukovodstva organizacije (preduzeća, institucije i dr.) od presudnog značaja. Ovaj 

aspekt je analiziran zbog njegovog uticaja na sve ostale elemente u upravljanju okolinom, direktno na 

opredijeljenost o potrebi uvođenja sistema upravljanja okolinom, formulisanje okolinske politike, planiranje 

aktivnosti, provođenje planiranog, mjerenje rezultata, vrednovanje dostignutih rezultata i stalno poboljšanje. 

Koncepcija EMS (Environment Management System) zasnovana je na uvođenju sistematskog i logično 

uslovljenog postupka okolinskog upravljanja na načn da organizacija utiče, spriječi i kontroliše nepovoljne 

uticaje na okolinu koji se odražavaju kroz rad iste, a uloga menadžmenta organzacije i menadžerski pristup 

se odražavaju na suštinu i formu implementacije ovog međunarodnog standarda. 

Ključne riječi: okolina, organizacija, standrad, upravljanje. 

74 -


Organizator: 




ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

ОПРЕДЕЛУВАЊЕ НА ФИЗИЧКО-ХЕМИСКИ КАРАКТЕРИСТИКИ НА 

РЕКА ЦРНА – МАКЕДОНИЈА 

Анамарија Карамитроска, Божидар Чаушоски 

Ментори: Асс. Татајана Блажевска и Доц. Д-р Валентина Павлова 

Универзитет у Битољу, Технолошко-Технички факултетВелес 

Водата е основа на животот. Покрај забрзаното темпо на исцрпување на резервите за квалитетна вода 

за пиење, посебен светски проблем претставувазагадувањето на водите. Дека станува збор за 

сериозен проблем, зборува и податокотдека количеството на загадена вода за пиење е поголемо од 

количеството на вода во басените на десетте најголеми реки во светот. 2% од вкупната територија на 

Република Македонија е под водена површина со што спаѓа во подрачје со задоволителни водени 

ресурси, но со нерамномерна распределба. 

Целта на ова истражување беше да се направи категоризација на квалитетот на примероци вода 

земени од реката Црна, главна десна притока на Вардар која важи за една од најзагадените реки 

територијата на Република Македонија. Определени се температурата на водата и воздухот, 

видливите отпадни материи, забележливата миризба и боја, како и pH- вредноста на примероците од 

вода земени во близина на село Новаци. Истражувањата се насочени и кон определување на 

прозрачноста, матноста-турбидитет, заситеност на водата со кислород, БПК – биолошка 

потрошувачка на кислород, ХПК – хемиска потрошувачка на кислород за оксидација на органските 

материи. Во трудот се презентирани резултатите од: моменталната состојба на река Црна; 

расположливото количество на вода; степенот на загаденост и трендот на загадување, во зимски 

период, податоци кои би помогнале во планот за заштита на водите. Според физичко-хемиските 

анализи на примероците вода земени во близина на село Новаци, може да се заклучи дека река Црна 

спаѓа во категорија од 3-5 класа. Причината за загаденоста ја прават фекалните, отпадни индустриски 

води, тешки метали. 

75 -


Organizator: 




ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 

ОПРЕДЕЛУВАЊЕ НА Pb, Cd, и Zn ВО ЗЕЛЕНЧУК СО ПРИМЕНА НА AES-ICP 

Александар Савески, Оливера Саздова 

Ментор: Доц. Д-р Горица Павловска 

Универзитет у Битољу, Технолошко-Технички факултетВелес 

Градот Велес претставува „најжешката еколошка точка“ во Р.Македонија. Тоа е последица на 

долгогодишното работење на Топилницата за Pb и Zn во близина на градот. Населението се соочува 

со загадена животна средина (вода, почва, воздух) и контаминирана храна која што е ризична по 

здравјето на луѓето (1-2). Се прават напори преку фиторемедијација да се исчистат почвите од тешки 

метали (3). При нашето истражување беа земени проби од: спанаќ, магдонос и младо кромидче од 

три различни локации (Башино Село, Речани, Иванковци) во близина на градот Велес. Предмет на 

анализа беше концентрацијата на Pb, Cd и Zn во зеленчукот. Анализата беше направена со Атомска 

Емисиона Спектроскопија со Индуктивно Спрегната Плазма (AES-ICP). Највисоки концентрации на 

Pb и Cd беа определени во спанаќот - 0,300 mg/kg and 0,180 mg/kg, а највисока концентрација на Zn 

беше определена во магдоносот. Резултатите од анализата покажаа дека концентрациите на Pb, Cd и 

Zn во магдоност се поголеми во однос кромидчето. 

Според резултатите од анализата се утврди дека во процесот на фиторемедијација е подобро да се 

користат магдоносот и спанаќот поради поголемата можност да извлекуваат тешки метали од 

почвата. 


(1) Stafilov T., G. Pavlovska G., Čundeva K., Zendelovska D. and Paneva V. : Separation, preparation and 

determination of cadmium in drinking waters. Journal of Environ. Sci. Health, Part A, 36, 5 (2001) 735- 

746. 

(2) Trpeski V., Dzekova M., Spasovski K. and T. Avramovski T. : Lead and Zinc in the Soil and Certain 

Agricultural Crops Near the Source of Contamination “Zletovo” Smelters Veles. I Congress of 

Ecologists of Macedonia with International Participation, 20-24 September 1998, Ohrid, Republic of 

Macedonia. 

(3) Chaney R., Malik, M., Yin, L., Brown, S., Brewer, S.A. and Baker, A., Phytoremediation of Soil Metals. 

Biotechnology 8, (1997) 279-284. 

76 -

Kompletan zbornik izvoda radova - Tehnoloski fakultet Banja Luka

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?