Pe tak, 5. maj 2006. go di ne Broj 2 Go di na I - Forumbosnjaka.com

More documents

Recommendations

Info

RI JEČ ČI TA LA CA » » » Zapis sa skupa naših iseljenika u Luksemburgu Velibor Ivanović: SA DOMOVINOM U SRCU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 Bošnjaci u susret referendumu Abdulah Bato Abdić: ČISTOG OBRAZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 INTERVJU Rifat Fejzić, reis Islamske Zajednice u CG: ODOLJELI SVIM ISKUŠENJIMA . . . . . . . . . . . . .28 DRUŠTVO Javni servis i manjine Mirsad Rastoder: OTVORENI EKRAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 Kako vratiti život Bukovici Jakub Durgut: ZLOČIN KOJI TRAJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32 Vlada Srbije raspustilaa SO Novi Pazar: REFERENDUM KAMEN SPOTICANJA . . . . . . . . . .35 EKONOMIJA Pretpostavke za brži razvoj sjevera Crne Gore Dr Halil Kalač: SIROMASI KOD BOGATSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36 OBRAZOVANJE, KULTURA, BAŠ TI NA Bošnjaci/Muslimani Crne Gore u udžbenicima istorije Sait Šabotić: RAZMJENA KULTURNIH VRIJEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 Stanje arhitektonske kulturne baštine Bošnjaka/Muslimana u Crnoj Gori Rifat Alihodžić: KULU GRADIH, AL’ KAMENA NEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Uzeir Bećović: GAJRETOV KONVIKT U PLJEVLJIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 Odlomak iz romana u pripremi Saladin Burdžović: ČOKINA MENSTRUACIJA I DRUGE TAJNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 KROZ ISTORIJU Muslimani u društvenom životu Crne Gore Husein – Ceno Tuzović: RA ME UZ RA ME SA SVI MA - II dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 Po ko lje nji ma za us po me nu: POD GO RI ČA NI U AL BA NI JI I TURSKOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 VJERSKI POJMOVNIK Po jam i zna če nje: KUR’AN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 PISMO IZ LUKSEMBURGA Naš ki smo ih dočekali r e v i j a Zdravo, Rifate, Kao i što si sam pri mi je tio, a na dam se da je si, pro te kao je i ovaj skup Bos nja ka kao i svi oni do sa da.A to jest bi li smo sa - mo sta tis ti bez tek sa ,bez ze lja i proh tje va, bez pitanja i podpitanja, kao da nijesmo ni bili prisutni.Činili smo samo ono sto naj bo lje zna mo, to jest da slu ša mo, poz - dravljamo, kličemo, zahvaljujemo, prihvatamo poklanjamo. Da, mi slušasmo pozdravismo sve što rekoše. Klicasmo Milu i Milovićima. Zahvaljivasmo im se puno na svemu, ia ko ja ne znam na če mu. Prih va tis mo kao i uvi jek svo što htje še i na kra ju po klo nis - mo im to je di no što nam ni je su jos uze - li(ka ko ko me)taj nas glas to na se DA. Ja znam da će Boš nja ci u CG da ti svo je DA za ne za vis nu CG, i tre ba ta ko. Ja znam da će Bošnjaci u Luxemburgu takođe dati svo je DA za ne za vis nu CG. I na rav no da treba tako. Ali!!!! Htio sam sa mo do da ti još to, da Boš nja ci tre ba da da ju to svo je DA va lj da zato sto su dovoljno mudri i politički zreli da razaznaju , da samo nezavisna suverena i medzunarodno priznata drzava CG nudi Bosnjacima šansu i priliku za potpunu afirmaciju u svim segmentima zivota i ra da . Nu di im san su da se na je dan de mo - krat ski na čin bo re i iz bo re za sva ona ele - men tar na pra va ko ja u da naš njoj CG ne uži va ju. Da će Boš nja ci za to da ti svo je DA a ne zbog bi lo ko ga ili bi lo če ga dru gog , pa čak ni zbog MI LA. Htio sam re ći da će Boš nja ci za si gur no mo ći i zna ti da se bo re za svo ja pra va , i to kao jedna homogena nacijonalna cjelina , svjes na svo je ulo ge i svog mjes ta u na šoj budućoj zajedničkoj drzavi – Crnij Gori. Kao i što si sam vi dio pos to ja la je i to - ga da na cen zu ra, pa sve ovo ni je sam ta mo mo gao re ći. S ob zi rom na to da na mo me kompjuteru nema censure odlučio sam da to uči nim ovim pu tem. S najsrdačnijim pozdravima Korać Enver LUXEMBURG 4 maj 2006. Re vi ja FO RUM
e v i j a « « « IZ NA ŠEG UGLA PO VO DOM US VA JA NJA ZAKONA O MANJINSKIM PRAVIMA Čojstvo na provjeri Piše: Rifat Rastoder Vi še je raz lo ga zbog ko jih se, uz sve moguće rezerve i konkretne primjedbe, donošenje Zakona o manjinskim pravima, može cijeniti kao jedan od najznačajnijih iskoraka u utemeljenju Crne Gore kao demokratskog društva i države. Ri ječ je, u pr vom re du, o ko nač - nom izvršavanju višestruke i formalno-pravne , odnosno ustavne, kao i obaveze, preuzete još međustranačkim Sporazumom o minimumu principa za razvoj demokratske infrastrukture u Republici, od 6. sep tem bra 1997. godine, potom Zaključcima Skupštine RCG o autentičnom predstavljanju manjinskih naroda , od 11. sep tem bra 2002. godine, te ratifikacijom u Skupštini RCG Povelje o ljudaskim i manjinskim pra vi ma u Sr bi ji i Cr noj Go ri, i, konačno, formalizacijom članstva Crne Gore(posredstvom Si CG) u Savjet Evrope, 3. apri la 2003. go di ne. Radi se, nadalje, o rješenju jednog od najstarijih ali i najaktuelnijih pitanja uređenja društvenih odnosa, počev od antičke Grčke, kada je nakon ratova pobijeđenima priznavano pravo da poštuju svoje bogove, do današnjih dana ka da zaš ti ta ljud skih pra va i ure đe - nje odnosa među ljudima različitog porijekla, kultura i uvjerenja, uprkos činjenici da to na osnovu realne savremene zbilje i nije baš lako razaznati, postaje svojevrsna ideologija čitavog savremenog civilizovanog svijeta i jedan je od temeljaca svakog savremenog demokratskog društva i države. Otuda i u aktuelnom državno-pravnom uopbličavanju, nije pitanje – hoće li se ili ne će zaš ti ta ovih pra va, već – hoće li se ili neće demokratska država? Traganje za rješenjima što skladnijeg suživota čini se utoliko značajnim što i dan da nas, upr kos svoj ira cio nal - noj sebičnosti i naglašenoj težnji jednog kruga nedovršene svijesti da svaki mogući životni prostor prigrabi za sebe i svoje saplemenike, po mogućnosti i istomišljenike, svega 0,5% svjetskog stanovništva živi u jednonacionalnim državama. Upravo Evropa, posebno Balkan, karakteristični su po tome. Crna Gora je samo tipičan uzorak ukupnog balkanskog – multietničkog i multinacionalnog miljea. Sve analize izbornih rezultata kao i brojna istraživanja upućuju na veoma heterogenu strukturu i takozvane suverenističke, odnosno većine građana koji se zalažu za punu reafirmaciju državnosti i međunarodnog subjektiviteta Crne Gore. Otuda je pravična zaštita ljudskih i naročito manjinskih prava za Crnu Goru, istovremeno i zaštita njenog stvarnog državotvornog bića. Ono što je naj važ ni je, Cr na Go ra se tek sa ovim zakonom približava stvaranju sistemskih uslova za izjednačavanje, ma kar u šan sa ma, svih gra đa na, nezavisno od njihovog etničkog porijekla, jezika, vjere ili nacije. Jer, nesporno je da se, s tim u ve zi, i o si tua ci ji u Crnoj Gori, može govoriti kao o medalji sa dva li ca. S jed ne stra ne, Cr na Go ra jes te je di - na od re pu bli ka biv še SFRJ ko ja, uz brojne druge – tradicionalne i novije pozitivne primjere suživota, ni tokom posljednje jugoslovenske ratne drame, bar unutar sopstvenih granica, nije imala međunacionalnih i međuetničkih sukoba. Jedina je od bivših jugoslovenskih republika kojoj su i njeni brojčano manjinski narodi privrženi čak i u višem stepenu od pripadnika samog izvorno-državotvornog crnogorskog naro da, ta ko da su i ukup ni me đu et nič ki i nacionalni odnosi među najstabilnijima, ako ne i naj sta bil ni ji na Bal ka nu. S dru ge, pak, stra ne, Cr na Go ra je s - te i jedna od rijetkih multietničkih i multinacionalnih država u kojoj je, počev od 1992. godine, odnosno donošenja novog – još aktuelnog Ustava, formalno-pravni status svih drugih naroda, osim crnogorskog, potpuno nejasan, odnosno nedefinisan. Šta više, na osnovu preambule, kao i odredaba u članovima Ustava, počev od člana 67, zaključno sa članom 76, pogotovu na osnovu sve izraženijeg i formalnopravnog, ja bih rekao nacional-romantičarskog izjednačavanja svakog mogućeg pojma države i državnosti sa nacijom i nacionalnim prefiksom, moglo bi se zaključiti da u Crnoj Gori, osim Crnogoraca drugih naroda i nema. Uz Crnogorce, naime, pominju se još samo kojekakve neidentifikovane »etničke i nacionalne grupe«. Prema raspoloživim istraživanjima, situacija nije ništa bolja ni u psihološkoj ravni. Ova istraživanja, naime, govore o još snažnim animozitetima ispitanika, posebno Srba i Crnogoraca prema manjinskim narodima. Prema jednom od istraživanja, recimo, povoljnije je mišljenje čak i o Kinezima, Rusima, Italijanima i, pogotovo, Srbima, nego pomenutom ovdašnjem starosjedelačkom stanovništvu. Još su indikativniji rezultati sličnih is tra ži va nja u oblas ti za pošlja va nja, obrazovanja, odnosno, poznavanja istorije, tradicije, kulture i slično. U promišljanju mogućih uzroka ovakvog stanja, čini se da naglašeniju pažnju provocira njih nekoliko: Kao prvo, brojni primjeri potvrđuju da je razumijevanje problematike ljudskih i posebno manjinskih prava u Cr noj Go ri još, u naj bla žem, skrom no. Šta više, ne baš malobrojni primjeri upu ću ju da ni Cr na Go ra još ni je imu - na od svi jes ti ko ja bi naj ra di je da ma - njinskih naroda i nema. Nije, posebno, zanemarljiva tradicionalistička svijest, prema kojoj su, uz maj 2006. Re vi ja FO RUM 5
Page 1 and 2: • Glasilo o duhovnom, kulturološ
Page 3: REVIJA FO RUM• Glasilo o duhovnom
Page 7 and 8: e v i j a « « « HRO NI KA IN ME
Page 9 and 10: e v i j a « « « HRO NI KA SULJO
Page 11 and 12: e v i j a « « « HRO NI KA IS LAM
Page 13 and 14: e v i j a « « « HRONIKA PRES - K
Page 15 and 16: e v i j a « « « KRI TIČ KE PA R
Page 27 and 28: e v i j a Gore, što dovodi do disf
Page 29 and 30: e v i j a biti najkorisniji i IZ i
Page 31 and 32: e v i j a « « « DRUŠT VO Progra
Page 33 and 34: e v i j a « « « DRUŠT VO nih 3,
Page 35 and 36: e v i j a « « « DRUŠTVO NOVI PA
Page 37 and 38: e v i j a « « « EKONOMIJA tura;
Page 39 and 40: e v i j a « « « OBRAZOVANJE, KUL
Page 41 and 42: e v i j a za vri jed nost sve ga st
Page 47 and 48: e v i j a « « « KROZ IS TO RI JU
Page 49 and 50: e v i j a « « « KROZ IS TO RI JU
Page 51: Povodom predstojećeg referenduma o

Pe tak, 5. maj 2006. go di ne Broj 2 Go di na I - Forumbosnjaka.com

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?