You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
дирекција je битно измењена. У место старих »лесничества« створене су<br />
дирекције no типу фабричких управа, са много разних специалиста, и<br />
широком механизацијом израде шума. До краја квинквенија (1932/33.)<br />
решено je, да ce y шуму баци 4.500 трактира. Имају ce регулисати реке<br />
и железнице, удесити железничке пруге и ледени путеви. Брз развој<br />
народне привреде и особито индустрије есећа велик дефицит y дрвеној<br />
грађи (15—20%), осим тога треба зпатпо повећати извоз.<br />
lio новом плану израда ce шуме мора повећати, na макар то превисило<br />
одређени етат за поједине комплексе. »Зајам од потомака« —<br />
такова je лозишса бачена од стране индустрије y прошлој години. И y<br />
томе ce правцу ишло тако далеко, да су неки предлагали посећи макар<br />
сву шуму, рецимо Смоленске области, и земљиште претворити y зиратно,<br />
ако je то потребно за индустрију. Сада пак, када je ипдустрија<br />
добила под своју непосредну управу толике множине шума, она трезније<br />
гледа na љих и већ спрема планове рационалпог газдовања.<br />
У место зоо пилана, које имају свега 515 гатера (до револуције их<br />
je било 1830 са 2.000 гатера), има ce y току ових пет година подићи<br />
много пових предузећа и реновирати стара и y 1932/33. години дотерати<br />
до 1000 и више гатера. Унутарња потреба y даскама оцењује ce na<br />
13,000.000 м 3 и ona ce има повећати y 1932/33. години до 30,000.000 м 3 .<br />
Дефицит није ликвидиран и мора ce развој индустрије још јаче повећати<br />
и no новом варианту износиће 52,5 мил. м 3 , с тим да ce добије<br />
резсрвни фонд.<br />
Производња целулозе и хартије, услед превеликог тражења са<br />
стране просвете, новинарстка и индустрије (само ce књига y Руеији<br />
годишље штампа no 120,000.000 примерака и више) такође je no новом<br />
нлану повећапа. Поред доста добро развијене ипдустрије хартије (80<br />
фабрика) Русија je још до револупије увозила зпатну количину из<br />
Финске и Шведске, како би задовољила своју ведику потребу y хартији.<br />
И до дапас ce увози један део хартије и целулозе и тиме ce троши потребна<br />
за друге еврхе скупа валута, a међутим y Русији има толико<br />
смрекових шума, да je могуће задовољити потребу целога света. оато<br />
ce y последње време поред реставрације старих великих и добро уређених<br />
фабрика (Дубровка, Печаткино, Сакол) подижу нове, пајмодерније<br />
инсталиране, no угледу американских. Готова je већ и пуштепа<br />
фабрика целулозе (смрекове) иновинарске хартије »Балахна« na Волги,<br />
више Нижног Новгорода еа годишњом продукцијом од 200.000 тона.<br />
Заиста je дивно удешена ова велика фабрика — читава варошица. Ha<br />
далеком северу, y Карелији, na обали Оњешког језера саграђена je<br />
такође нова целулозна фабрика »Кондо-строј«, са електричном хидроцентралом<br />
и фабриком хартије с производњом од 25.000 гона. Јужннје,<br />
на Ладожком језеру, завршена je; инсталација такође нове целулозне<br />
фабрике »Сјас-строј« са производњом од 30.000 тона. Почето je грађеље -<br />
нове фабрике најфипије хартије na реци Ками, ниже од Перма.<br />
Потреба y колофону, терпентину, смоли и другим хемиским npoдуктима<br />
раније ce задовољавала ситном — сеоском и кооперативном —<br />
индустријом, од које œ много извозило, особито из Архангелске губерније.<br />
Потреба je y тим артиклима сада знатно већа и на смоларење ce<br />
обраћа особита пажња. Подижу ce велики екстракциони заводи<br />
(»Вахтан« y Нижегородској губ., »Котлас« — na северу, неколико no<br />
Уралу и Сибиру). Смоларење — то je сада најновија мода y руском<br />
370
Change language